Шајкашка је географска и историјска област у Србији. Обухвата крајњи југоисточни део Бачке. Припада Аутономној Покрајини Војводини, а простире се на подручју четири општине: Тител, Жабаљ, Нови Сад и Србобран. Традиционално средиште Шајкашке је град Тител. Назив је добила по Шајкашима - војницима речне флотиле, односно по граничарском Шајкашком батаљону, који је постојао од 1763. до 1873. године.
Насељена места Шајкашке десно|мини||Шајкашка
Општина Тител: Тител Вилово Гардиновци Лок Мошорин Шајкаш
Општина Жабаљ: Жабаљ Госпођинци Ђурђево Чуруг
Општина Нови Сад: Ковиљ Каћ Будисава
Општина Србобран: Надаљ
Напомена: Тител и Жабаљ су градови и управни центри општина. Остала места су села.
Историја десно|мини|250п|Шајкашки батаљон 1849. године десно|мини|200п|Мапа места захваћених рацијом у јануару 1942. године у јужној Бачкој (Шајкашка), у којој су мађарске окупационе снаге убиле најмање 3.763 цивила углавном српске, јеврејске и ромске народности (Александар Вељић, Меморијално друштво „Рација 1942.”)
Шајкашка је добила име по шајкашима. Шајкаши су били специфичан род аустријске војске, који се кретао у уским, дугачким бродовима, познатим као шајке. Ове војне јединице су оперисале на Дунаву, Тиси, Сави и Моришу.
У Старом веку, подручје данашње Шајкашке је било под контролом Илира, Келта и Дачана. Касније се налазило уз границу Римског царства, а настањивали су га Сармати (Јазиги). У доба сеобе народа, овај простор долази под контролу Хуна, Гепида, Авара, Бугара, Моравских Словена и Мађара. Словени су се населили на ово подручје у време аварске превласти, током 6. и 7. века. У време бугарске власти, у 9. веку, Шајкашка а и остатак Бачке су били под управом војводе Салана, локалног владара чије се седиште налазило у Тителу.
У време угарске власти, ово подручје је било у саставу Бачке жупаније, да би у 16. веку постало део Српског царства Јована Ненада, а потом део Османског царства. У време османске власти, простор данашње Шајкашке се налазио у саставу Сегединског санџака, а на њему је организована Тителска нахија. Крајем 17. века, овај простор улази у састав Хабзбуршке монархије, која га у административном смислу дели на војни (Војна крајина) и цивилни део (Бодрошка жупанија). Укидањем овог дела војне крајине 1750. године, у целој Шајкашкој се уводи цивилна управа, а део регије улази у састав Потиског округа, који је био део Бачко-бодрошке жупаније.
Шајкашки батаљон, као део Војне границе, формиран је 1763. године. У почетку, становништво региона су у потпуности сачињавали Срби, који су били храбри и вешти ратници. Шајкаши су учествовали у многим биткама против Турака, а њихово учешће је било од велике важности.
Током револуција из 1848/1849. године, Шајкашка је била у саставу аутономне Српске Војводине, али је 1849. године поново дошла под надлежност војне крајине.
Шајкашки батаљон је 1850. године, заједно са Петровардинском региментом прикључен новоствореној Банатско-српској војној крајини.
1852. године, Шајкашки батаљон је трансформисан у Тителски пешадијски батаљон. Ова војна јединица је укинута 1873. године, а регион је прикључен Бачко-Бодрошкој жупанији. Административно, регија је била подељена на два среза, тителски и жабаљски, а према попису из 1910. године у оба среза су већинско становништво чинили Срби.
Године 1918, Шајкашка улази у састав Краљевине Србије, а затим у састав Краљевства Срба Хрвата и Словенаца (потоње Југославије). До 1922. године, ово подручје се налазило у саставу покрајине Банат, Бачка и Барања, од 1922. до 1929. у саставу Београдске области, а од 1929. до 1941. у саставу Дунавске бановине. 1941. године, Шајкашку, са остатком Бачке, окупира Хортијева Мађарска и укључује је у састав Бачко-бодрошке жупаније.
За време мађарске окупације у Другом светском рату, јануара 1942. извршена је рација која је обухватала целу Шајкашку, Нови Сад и Бечеј. Окупационе снаге су под изговором спречавања подизања устанка у јужној Бачкој извршиле геноцид, побивши најмање 3.763 Срба, Рома и Јевреја, као и известан број локалних Немаца и Мађара који су се супротстављали окупацији. Жртве су потом бацане под лед Дунава, Тисе и Јегричке., EDEN D.O.O.
Након Другог светског рата, Шајкашка улази у састав аутономне покрајине Војводине и социјалистичке Србије, у оквиру нове социјалистичке Југославије.
Демографија Према попису из 2002. године, на подручју Шајкашке је живело 67.355 становника, од којих: Срби = 57.418 (85,25%) Мађари = 3.170 (4,71%) Русини = 1.474 (2,19%) Роми = 1.166 (1,73%) Југословени = 987 (1,47%) Хрвати = 511 (0,76%) Словаци = 228 (0,34%)
У свим насељима Шајкашке већинско становништво чине Срби. Од других етничких група, Мађари чине бројну мањину у Будисави, а Русини у Ђурђеву.
Култура У регији постоји српски православни манастир Ковиљ, који је, према предању, основао први српски архиепископ Свети Сава у 13. веку.
Привреда Данас је Шајкашка углавном пољопривредни крај, са развијеном прехрамбеном индустријом.
Галерија
Види још
Историја Бачке Историја Војводине Историја Србије Историја Угарске
Референце
Литература
Спољашње везе Царски патент од 7. маја 1850. године о уређењу граничарских области, званично издат на немачком и српском језику (ћирилицом)
Категорија:Бачка Категорија:Географија Србије Категорија:Географија Војводине