Мунација Планцина () била је римска племкиња из 1. века нове ере. Била је супруга гувернера Сирије, Гнеја Калпурнија Пизона. Са супругом је била оптужена за тровање Германика, нећака и усвојеног сина цара Тиберија. У почетку је Мунација Плацнина била ослобођена кривице, али када је суђење поново покренуто, извршила је самоубиство.
Биографија Порекло Мунација Плацнина је вероватно била ћерка извесног Мунација, који је био Тиберијев конат током његове дипломатске мисије на Истоку. У том случају, била је унука Луција Мунација Планка, који је био конзул 42. године п. н. е.Der Neue Pauly, vol. 7, col. 468
Брак Мунација Плацнина била је богата жена и веома самоуверена због свог племенитог порекла.Tacitus, The Annals 2.43 Вероватно је била друга супруга Гнеја Калпурнија Пизона. Имали су два сина: Гнеја, који је касније променио своје прво име у Луције, и Марка Калпурнија Пизона.Tacitus, The Annals 3.16
Сукоб са Германиком Мунација Плацнина је била и блиска пријатељица Ливије, супруге цара Августа и мајке његовог наследника Тиберија. Када је њен супруг изабран за гувернера Сирије, Мунација Плацнина је 18. године пошла са њим у ову провинцију. У то време Германик је добио врховну команду на истоку Римског царства. Германик и његова супруга Агрипина Старија су потом отпутовали у Сирију, где су се озбиљно сукобили са намесником Пизоном и његовом женом. Римски историчар Тацит наводи да је, попут Агрипине, Мунација Плацнина понекад присуствовала војним парадама. Говорило се да је отворено вређала Германика и његову супругу.Tacitus, The Annals 2.55 Тацит даље тврди да је Ливија тајно наредила Мунацији Плацнини да се тако понаша према Германику и Агрипини.Tacitus, The Annals 2.43Tacitus, The Annals 2.82 Мунација Плацнина је наводно била у контакту са Сиријком по имену Мартина, која је припремила отров за убиство Германика.Tacitus, The Annals 2.74 Док је Германик умирао (10. октобра 19. године), сумњао је да су га Пизон и његова супруга отровали.Tacitus, The Annals 2.71Cassius Dio, Roman History 57.18.9 Његова смрт, наводно, донела је велико задовољство Мунацији Плацнини.Tacitus, The Annals 2.75Tacitus, The Annals 3.13 Потом је подржала свог мужа Пизона у покушају да војном силом преузме контролу над Сиријом.Tacitus, The Annals 2.80
У јесен 20. године, Мунација Плацнина и њен супруг вратили су се у Рим.Tacitus, The Annals 3.9 Они су морали да одговарају пред Римским сенатом због наводног убиства Германика. Мунација Плацнина је осуђена, али је Ливија извршила притисак на Тиберија да је ослободи. Потом се одрекла свог супруга Пизона, који је извршио самоубиство.Tacitus, The Annals 3.15 compare 3.17 Недавно откривена сенатска одлука потврдила је да је Мунација Плацнина своје ослобађање дуговала препоруци Тиберија, кога је Ливија убедила да тако поступи.Senatus Consultum de Cn. Pisone patre, lines 109-120 Међутим, након Ливијине смрти, Мунација Плацнина је изгубила моћну заштитницу. Године 33, Тиберије је обновио оптужбу за убиство против ње. Мунација Плацнина је извршила самоубиство пре пресуде.Tacitus, The Annals 6.26Cassius Dio, Roman History 58.22
Запажено је да је породица Мунације Плацнине била на лошем гласу током владавине Тиберија, због врло негативног приказа њеног деде, Луција Мунација Планка, од стране историчара Марка Велеја Патеркулa.Marcus Velleius Paterculus, Roman History 2.83
Референце
Литература
Rudolf Hanslik: Munatius 44). In: Realencyclopädie der Classischen Altertumswissenschaft, vol. XVI 1 (1933), col. 556–557. Munatia Plancina. In: Der Neue Pauly (English: Brill's New Pauly), vol. 7 (1999), col. 468.
Категорија:Умрли 33. Категорија:Римљани