Љубав на први поглед је лично искуство и уобичајена тема у уметничким делима: особа или лик осећа тренутну, екстремну и на крају дуготрајну романтичну привлачност према странцу када га први пут види. Описују је песници и критичари још од настанка античке Грчке.

Концепти у психологији мини|510x510п|Краљ Кофетуа и просјакиња (1884), аутора Едварда Берн-Џоунса, приказује старију причу о љубави на први поглед.Истраживања су показала две основе за љубав на први поглед. Једна је да се привлачност особе може веома брзо утврдити, са просечним временом у једној студији од 0,13 секунди. Друга је да се показало да првих неколико минута, али не и први тренутак, везе предвиђа будући успех везе, више него оно што две особе имају заједничко или да ли се воле („сличан се сличном радује“).

Заљубљеност, коју не треба мешати са љубављу на први поглед, је стање заношења неразумном страшћу. Хилман и Филипс је описују као жељу да се изрази либидинална привлачност зависне љубави, инспирисано интензивном, али краткотрајном страшћу или дивљењем према некоме.

Студија из 2017. године о љубави на први поглед открила је да је осећај љубави на први поглед повезан са физичком привлачношћу ка потенцијалном партнеру. То је довело истраживаче до закључка да је љубав на први поглед заправо јака почетна привлачност, а не да подсећа на стање заљубљености.

Историја У класичном свету, феномен „љубави на први поглед“ схватао се у контексту општијег појма страствене љубави, врсте лудила или, како су Грци рекли, theia mania („лудило од богова“). Ова љубавна страст је описана кроз разрађен метафорички и митолошки психолошки ефекат који укључује „љубавне стреле“ или „љубавне стрелице“, које се често приписују Еросу или Купидону, и понекад Феми.

„Љубав на први поглед“ је објашњена као изненадно и тренутно завођење љубавника кроз дејство ових процеса, а илустрована је у бројним грчким и римским делима. У Овидијевом епу из 8. године нове ере, Метаморфозе, Нарцис одмах постаје очаран сопственим (њему несвесним) ликом, а Ехо се такође заљубљује у Нарциса на први поглед. У делу Леукипа и Клитофонт Ахила Тација, љубавник Клитофонт овако описује искуство љубави на први поглед.

Још једно класично тумачење феномена „глади на први поглед“ налази се у Платоновом Симпозијуму (око 385-370. п. н. е.).

Класичну концепцију љубавних стрела разрадили су провансалски трубадурски песници јужне Француске у једанаестом и дванаестом веку и постала је део европске дворске љубавне традиције. Посебно се говорило да је поглед у женске очи извор љубавне стреле.

У неким средњовековним текстовима, поглед лепе жене се упоређује са погледом базилиска.

Ђовани Бокачо у делу Il Filostrato описује љубав на први поглед.According to Nathaniel Edward Griffin: "In the description of the enamorment of Troilus is a singular blending of the Provençal conception of the eyes as the birthplace of love with the classical idea of the God of Love with his bows and quiver...," in

Вилијам Шекспир је одао постхумну почаст Кристоферу Марлоу, који је и сам написао: „Ко је икада волео да није волео на први поглед?“

Слике љубавникових очију, стрела и разаруће моћи „љубави на први поглед“ биле су широко распрострањене теме у ренесансној и барокној књижевности и играјле су важну улогу уј фикцији у западном свету, а посебно у романима, према Жану Русеу.

Референце

Категорија:Љубав