мини|Ерих Менделсон Робна кућа Шокен у Хеминцу Немачка мини|Волас Харисон (-{Wallace K. Harrison}-), зграда Уједињених нација у Њујорку, САД 1953. мини|Лудвиг Мис ван дер Рое, стамбена зграда у Чикагу Интернационални стилINTERNACIONALNI STIL - Filip Džonson, Henri Rasel Hičkok | Delfi knjižare | Sve dobre knjige na jednom mestuInternacionalni stil, 3. izdanje () је правац класичне модерне архитектуре који се често поистовећује с њом. Међународни стил је почео свој развој 1922. године у Европи и касније се раширио по целом свету.
Појам међународног стила Појам међународног стила Филип Џонсон и Хенри Расел Хичкок употребили су као обележје минималистичких и функционалистичких тенденција у модерној архитектури двадесетих и тридесетих година 20. века. Први пут је појам употребљен као наслов за изложбу 1932. године у Музеу модерне уметности у Њујорку у публикацији -{The International Style: Architecture Since 1922}- у којој су аутори сугерисали да се нова архитектура интернацилизовала и одвојила у један нови стил историје архитектуре. Појам је прихваћен најпре у англосаксонским земљама и у међувремену је коришћен за обележавање кубичке варијанте модерне и често за функционализам и рационализам.
Принципи стила Историчари уметности Џонсон и Хичкок су анализирали нову архитектуру и одредили неколико њених принципа: Архитектура се дефинише као формирање ограниченог простора а не градње једне тектонике. Модерна архитектура је правилна и модуларна. Задатак архитеката јесте да уједине једнаке и различите функције под једним шеширом. Основа је природна и асиметрична. Међународни стил је ослобођен сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност..
Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, просторним експериментима модерне посвећују мање пажње. По Хичкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледају лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време брутализма које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим. Ко стилски принцип се поред равних кровова прокламованих Ле Корбизијеом прихватају и једноводни коси кровови.
Међународни стил у току времена првих две десетине година после Другог светског рата доминира, са призматичким спратницама и са стакленим фасадним преградама. Међународни стил био је много критикован због монотоности у пројектовању зграда са оваквим фасадама од стакла које су биле униформисане и многобројне у великим градовима света.
Изабрани представници Марсел Бројер (-{Marcel Breuer}-) Гордон Буншафт (-{Gordon Bunshaft}-) Ле Корбизје (-{Le Corbusier}-) Валтер Гропијус (-{Walter Gropius}-) Филип Џонсон (-{Philip Johnson}-) Рихард Нојтра (-{Richard Neutra}-) Лудвиг Мис ван дер Рое (-{Ludwig Mies van der Rohe}-) Ханс Шарон (-{Hans Scharoun}-)
Референце
Литература
Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971. Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha 1967. истоимени чланак немачке Википедије
Види још Класична модерна архитектура Баухаус Архитектура минимализма Историја архитектуре
Спољашње везе
Имање Вајсенхоф Фото галерија имања Вајсенхоф Баухаус у Тел Авиву Arts & Architecture magazine
Категорија:Архитектура
en:International style (architecture) nl:Internationale Stijl pt:International style