Милан Громовић (Чачак, 17. децембар 1988) српски је универзитетски научни радник, историчар књижевности и књижевни критичар. На Филозофском факултету у Новом Саду запослен је у звању научног сарадника. Докторирао је на теми Византијске теме и мотиви у српској поезији друге половине двадесетог века под менторством проф. др Горане Раичевић. Пише поезију, прозу, есеје и књижевну критику. Активни је члан Матице српске од 2012. године, а од 2016. као члан-сарадник. Уредник је у часописима Serbian Studies у Вашингтону и Зборник за језике и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду. Бави се компаративним студијама књижевности. Истражује рефлексе средњовековне и византијске духовности и естетике у књижевности 19, 20. и 21. века.
Биографија мини|347x347п|Милан Громовић Милан Громовић води порекло од фамилије Громовић са Јавора, чији је зачетник Хаџи Проданов буљубаша Громо Милосављевић из Опаљеника код Кушића. Старовлашка фамилија Громовић из Опаљеника дала је бројне борце у српско-турским ратовима, Јаворском рату, балканским ратовима, као и у Првом и Другом светском рату. Један Громовићев прадеда страдао је у повлачењу преко Албаније, други на Солунском фронту, а трећи је Други светски рат провео у заробљеништву у Хитлеровом Трећем Рајху. Огранак фамилије, на челу са Милановим дедом Цветком Громовићем, 1965. године преселиће се у Чачак због све тежих услова за живот на селу и у потрази за запослењем у граду.
Милан Громовић је у родном Чачку завршио Основну школу „Вук Караџић” и Машинско-саобраћајну и уметничку школу. Као средњошколац написао је прве песме и новинске чланке које је публиковао у ђачким новинама Школарац (уредник проф. Бојан Недељковић). Активно je радиo као новинар-волонтер у локалном Xanadu радију. Изражаваo je велико интересовање за рокенрол и учествoвао у музичкој сцени Чачка као певач и гитариста хеви метал бенда Артерија. Од јесени 2007. године напушта бенд и новинарске послове и одлази на студије на Универзитету у Новом Саду.
Студирао је на Филозофском факултету на Одсеку за српску књижевност (2007–2011), где је дипломирао (2011), одбранио мастер рад Византија у делу Ивана В. Лалића (2012) и докторирао на теми Византијске теме и мотиви у српској поезији друге половине двадесетог века (2023). За време студија био је волонтер хуманитарног Центра "Срце", Црвеног крста и Дечјег села у Новом Саду. Наступао је као гитариста новосадских рок бендова Газирани пацови и Др Фендлер. Учествовао је у раду Наставно-научног већа Филозофског факултета и у Радној групи за контролу квалитета факултета на Филозофском факултету у Новом Саду. Данас учествује у раду Етичке комисије Филозофског факултета у Новом Саду. Члан је неколико научних и организационих одбора националних и међународних научних и образовних конференција.
Милан Громовић је идејни творац трокњижја зборника које је резултат организације три међународна научна скупа у сарадњи са проф. др Гораном Раичевић и проф. др Светланом Томин: Савремено српско песништво и ново средњовековље: Византијске теме и мотиви (пурпурна књига), Анђели у књижевности (плава књига) и Поетика Светислава Мандића (жута књига). Као професор српског језика и књижевности предавао је у Гимназији "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду (практична настава, 2011), Машинско-саобраћајној и уметничкој школи у Чачку (2011–2013) и у Основној школи "Академик Миленко Шушић" у Гучи (2013–2018). У својству универзитетског научног радника запослен је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду од 2018. године, у звању истраживач-приправник (2018–2019), истраживач-сарадник (2019–2023) и научни сарадник (2023–). Са супругом Бојаном Кулиџан Громовић покренуо је удружење Књижевље.
Руководи међународним научноистраживачким пројектом Културни простор српске књижевности – књижевноисторијски и књижевнотеоријски контекст (Нови Сад-Бањалука, 2025-2026).
Научне студије, текстове и чланке из историје књижевности објављује на српском, енглеском и руском језику.
Громовић је био ангажован као гостујући предавач на неколико универзитета: Универзитет у Марибору - Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву - Филозофски факултет, Универзитет у Бањој Луци - Филолошки факултет, Универзитет у Нишу - Филозофски факултет.
Од 2023. године је спољни сарадник Пољске академије наука (Polska Akademia Nauk) и Института за словенску филологију у Познању (Instytut Filologii Słowiańskiej)
Члан је Одељења за књижевност Матице српске; научне заједнице The North American Society for Serbian Studies (NASSS) и Association for Slavic, East European, and Eurasian Studies (ASEEES) у Сједињеним Америчким Државама; Просвјете Републике Српске; Међународног центра за православне студије у Нишу; Српског књижевног друштва, Друштво књижевника Војводине; Српске књижевне задруге; Удружења књижевника Србије; Културног удружења „Наше Драгачево“ и Књижевног клуба „Драгослав Грбић“.
Ожењен, отац Растка, Његоша и Јефимије.
Научни и књижевни рад Публиковао је бројне научне и стручне радове у књижевним часописима и зборницима радова. Учествовао је у раду више националних и међународних конференција. Руководилац је међународног пројекта Културни простор српске књижевности – књижевноисторијски и књижевнотеоријски контекст (Филозофски факултет Нови Сад–Филолошки факултет Бања Лука, 2025–2026). Члан је истраживачког тима на научноистраживачком пројекту Свети Сава у српској духовности и култури Међународног центра за православне студије Универзитета у Нишу. Члан је предавачког тима у два акредитована семинара за усавршавање наставника српског језика и књижевности.
Научне монографије лево|мини|348x348п|Рашке очи Записи из студентског дома: Према есејима о књижевности. Крагујевац: Студентски културни центар, 2014. Плаво прозорје: Византијска духовност и сродни аспекти српског песништва 20. века. Нови Сад: Академска књига, 2023. Рашке очи српске књижевности: Средњовековна естетика у српској књижевности 19. и 20. века. Нови Сад: Академска књига, 2025. Приређивачки рад У армираним слоговима. Избор из поетског стваралаштва младих чачанских песника. Чачак: Градска библиотека Владислав Петковић "Дис", 2018. Савремено српско песништво и ново средњовековље: Византијске теме и мотиви. Нови Сад: Филозофски факултет, 2020. Темат „New Medievalism: Byzantine Motifs in Contemporary Serbian Poetry” у часопису Serbian Studies у Вашингтону, 2021. Милорад Павић, Палимпсести. Београд: Суматра, 2022. Анђели у књижевности. Нови Сад: Филозофски факултет - Битије издаваштво, 2023. Поетика Светислава Мандића. Нови Сад: Филозофски факултет, 2023. Бранко В. Радичевић (изабрана дела Бранка В. Радичевића). Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, уредник едиције академик Миро Вуксановић, 2023.
Књиге песама Спирала. Сремски Карловци–Нови Сад: Бранково коло, 2020.
Награде и признања „Улазница”. Зрењанин, Народна библиотека "Жарко Зрењанин", 2012. „Станислав Препрек”. Награда за поезију. Нови Сад, Народна библиотека "Стеван Сремац", 2012. „Реч у простору“. Награда за кратку причу. Београд, СКЦ, 2013.мини|Милан Громовић са члановима жирија за награду "Слободан Костић" „Душко Трифуновић”. Награда за поезију. Нови Сад, Народна библиотека "Стеван Сремац", 2013. „Првенац“ за књигу Записи из студентског дома. Према есејима о књижевности. Крагујевац, СКЦ, 2014. Годишња награда за најбољег младог истраживача. Нови Сад, Филозофски факултет, 2020. „Лука Милованов Георгијевић”. Сребреница, Просвјета, 2020. Похвалница „Доситејево златно перо”. Београд, Доситејева задужбина, 2020. „Стражилово“ за збирку песама Спирала. Сремски Карловци, Бранково коло, 2020. „Слободан Костић“ за књигу Плаво прозорје. Мало Речане, Косово и Метохија, Удружење поштоваоца дела С. Костића, 2024.
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту Филозофског факултета у Новом Саду Био-библиографска одредница на сајту Српског књижевног друштва Научни радови на академској мрежи Academia.edu Академска књига, кратка биографија Google Scholar ORCID Research Gate Catena mundi, Milan Gromović North American Society for Serbian Studies Zbornik za jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Youtube
Категорија:Рођени 1988. Категорија:Чачани Категорија:Српски историчари књижевности Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Српски књижевници Категорија:Чланови Матице српске