Сексуална фрустрација је осећај незадовољства неке особе који произилази из неслагања између жељене и постигнуте сексуалне активности. Може бити праћена осећајем некомпатибилности или неслагања у либиду између партнера. А може се такође односити на ширу егзистенцијалну фрустрацију.

Уопштено говорећи, она описује осећај особе која доживљава сексуално незадовољство, било у одређеном сегменту или у глобалном аспекту, у веома различитим степенима и временским оквирима. Сексуална беда представља специфичну врсту сексуалне фрустрације.

Опште информације Осећања и сензације везане за сексуалност су непрестане и често потпуно нормална појава. Без обзира на пол и сексуалност, скоро свако ће доживети сексуалну фрустрацију у неком тренутку свог живота …или зато што желе да имају секс када њихов партнер не жели, или зато што желе да имају секс, а немају са ким да то раде… Мејнстрим медији нас често наводе да мислимо да би требало да имамо невероватан секс све време, што може да допринесе осећају фрустрације и узнемирености када немамо запањујући секс све време.

Етиологија Постоје многобројни узроци спречавања сексуалних нагона и изражавања либида. Сексуална фрустрација може бити последица: физичких, менталних, емоционалних, друштвених, финансијских, верских или духовних баријера. незадовољства током секса због проблема као што су аноргазмија, анафродизија, превремена ејакулација, одложена ејакулација. присуства еректилне дисфункције. Нове повреде, хронични бол, одређене болести, зависности и гинеколошки проблеми могу да ометају способност за секс или оргазам, што може довести до сексуалне фрустрације. Исто важи и ако партнер са којим се обично упражњава секс има неко од ових стања.

Сексуална фрустрација, на пример, може настати и услед продуженог девичанства, принудне сексуалне неактивности, прекида током секса или чекања на повратак удаљеног партнера. Сексуални нагон такође може бити спутаван због одређених лекова (нарочито јатрогених, попут антидепресива, селективних инхибитора поновног преузимања серотонина, контрацептивних средстава и бета-блокатора), или након лишавања слободе. Ово је посебно изражено у контекстима социјалне изолације, у односу на особе пола или рода које се сматрају привлачним, што нарочито важи за немешовите контексте за хетеросексуалне особе — у образовним и верским институцијама, војној служби, посадама бродова дуге пловидбе или у затвору (иако многи затвореници негирају било какву сексуалну фрустрацију). Ометајући фактори су и хоспитализација или институционализација, физички инвалидитет или други хронични и привремени проблеми, психолошки стрес, итд. Сексуална фрустрација и социјална изолација често су повезани са економском и стамбеном несигурношћу.

Суочавање са сексуалним фрустрацијама често укључује апстиненцију и узимање средстава за сузбијање либида као што су анафродизијаци или антафродизијаци. Такође може утицати на сексуално активне, посебно хиперсексуалне људе. То је уједно и природна фаза развоја током младости, када особа пролази кроз пубертет.

Последице Сексуална фрустрација је често повезана са усамљеношћу и представља извор стреса, депресије, анксиозности, па чак и агресивности и насиља (усмерених према другима или себи, укључујући аутосакаћење и самоубиство). Она такође може довести до сексуалних поремећаја (на пример: прекомерна мастурбација, зависност од порнографије).

Овај термин такође може да описује фрустрирајуће сексуално узбуђење у одсуству оргазма.

Првобитно, психоаналитичка теорија Сигмунда Фројда сматрала је да је патогена природа сексуалне фрустрације извор анксиозне неурозе (данас се говори о генерализованој анксиозности или паничном поремећају). Према Фројду, пошто сексуални нагон не може нестати нити се испразнити, он постаје извор тескобе.

Сексуална фрустрација је посебно извор емоционалног бола и чест узрок штетних психолошких или физиолошких ефеката.

Може довести до психосоматских поремећаја и развити раздражљивост или депресију која отежава упознавање других партнера, што одржава зачарани круг фрустрације. Као резултат могу се јавити и насилни поступци или понашања попут сексуалног криминала (као починилац или жртва) у најтежим случајевима.

Значај Одсуство сексуалне фрустрације или ефикасно управљање епизодама такве фрустрације важна су питања за квалитет индивидуалног и колективног живота, ментално и сексуално здравље, па самим тим и за приступ животној срећи.

Вилхелм Рајх, бивши ученик психоаналитичара Сигмунда Фројда, тврди да „када су људи способни за испуњено сексуално изражавање, они пролазе кроз промену личности и почињу да цене све аспекте живота”. Он се слаже да сексуална фрустрација парализује вршење друштвене свести и да сексуална репресија налази свој темељ у социо-економским проблемима.

Демографски, историјски и географски трендови

Америчка студија (2000–2018) У студији спроведеној међу одраслим Американцима од 2000. до 2018. године, сексуална активност (са другима) се смањила код мушкараца и жена старости од 18 до 24 године, као и оних од 25 до 34 године током периода истраживања.

Код мушкараца је нижи приход био повезан са слабијом сексуалном активношћу, док је већи број радних сати повезан са јачом сексуалном активношћу, укључујући и мушкарце који раде више од 40 сати недељно. Ове повезаности нису пронађене код жена. Студентски статус, код оба пола, повезан је са слабијом сексуалном активношћу, док су употреба порнографије, брачни статус и стабилност партнера повезани са чешћом сексуалном активношћу.

+ Подаци о сексуалној активности по старосним групама Старосна група Мушкарци (18–24 године) Жене (18–24 године) Мушкарци (25–34 године) Жене (25–34 године) Без сексуалне активности (2000–2002) 18,9% 15,1% 7,0% 7,0% Без сексуалне активности (2016–2018) 30,9% 19,1% 14,1% 12,6%

Посебни случајеви

Однос полова У неким земљама, посебно у Кини, однос полова новорођенчади је вештачки модификован у корист абнормално ниског удела девојчица и високог удела дечака због сексуално селективних абортуса којима се елиминишу женски фетуси. Хетеросексуални мушкарци ових генерација, када одрасту, имају посебне потешкоће у проналажењу партнерки.

Широм планете жене углавном живе дуже од својих мужева, што за њих након смрти супружника често представља извор сексуалне фрустрације или инхибиције.

Недостатак приступа контрацепцији Отежан или непостојећи приступ сексуалном образовању, средствима контрацепције и планирању породице може довести многе особе (посебно сиромашне) до сталног или повременог обуздавања својих сексуалних нагона, што је извор фрустрације; исто важи и за промоцију метода прекинутог сношаја.

Контекст рата На пример, када је у питању Први светски рат, Жан-Ив Ле Наур „инсистира на сексуалној фрустрацији и беди војника, као и на уздрманим традиционалним улогама које доводе до неразумевања између полова и јачања мушких и женских стереотипа”.

Културни и верски контексти Многе религије прописују табуе и забране сексуалне природе, које иду чак до (добровољне или наметнуте) сексуалне апстиненције. Неке религије или религиозни покрети намећу свим или делу својих верника, понекад уз употребу силе и оружја, строга ограничења или специфичне сексуалне оријентације и родне улоге. Овакви контексти више оптерећују женску популацију и искључују многе сексуалне и родне мањине, или их чак криминализују, тамо где се верска моћ преплиће са политичком и судском.

У одређеним заједницама, питања породичне части и репутације приморавају жене, ћерке и сестре на одсуство сексуалности пре брака, на затвореност у кући и/или ношење одеће која их мање или више скрива у јавном простору. Овакав контекст такође представља извор сексуалне фрустрације, посебно за младе жене, али индиректно и за младе хетеросексуалне мушкарце у њиховој заједници, док су нехетеронормативне оријентације директно осуђиване.

Договорени или принудни брак Договорени или принудни брак, у грађанском, породичном или верском контексту (углавном патријархалном), посебно усмерен на особе које још нису пунолетне, такође може бити извор сексуалне фрустрације; исто важи и у контекстима забране или препрека за развод брака. Женска популација је у овим случајевима знатно чешће жртва.

Маргинализоване популације Социјална искљученост услед сиромаштва и изолације, посебно за бескућнике, представља снажан фактор сексуалне фрустрације. Остали посебни случајеви су:

Сексуалне и родне мањине У свим друштвима, уз одређене варијације, појединцима се снажно додељује пол од рођења, па чак и од пренаталног ултразвука, и то обично за цео живот. Уз тај пол иде и одговарајући род, а сваком роду се приписују социјално доминантне и детерминишуће претпоставке о полним и сексуалним улогама.

Ово родно одређење повезано са циссексизмом може више или мање одговарати родном идентитету који појединац осећа, при чему та особа може открити и сексуалну оријентацију која јесте или није прихватљива са становишта хетеронормативности. У зависности од свог родног идентитета и сексуалне оријенције, особа ће бити више или мање лако укључена или маргинализована у друштву.

Припадност сексуалној и родној мањини (ЛГБТ+) повећава ризик од искључивања из друштвеног живота и чини сексуално испуњење каснијим и тежим. То је чест узрок сексуалне фрустрације. Ризик од фрустрације додатно се повећава уколико особа има и друге факторе стигматизације, дискриминације или одбацивања, као што су деформитети, физички или ментални инвалидитет, аутистичне или неуродивергентне особине, или припадност маргинализованој верској, културној или етничкој групи.

Особе са инвалидитетом

Аутизам Особе са поремећајем из аутистичног спектра (ПАС) могу се суочити са сексуалном фрустрацијом много више од већине других људи због изазова у друштвеној интеракцији, потешкоћа у комуникацији и сензорне осетљивости повезаних са овим стањем. Ове особе се често боре да протумаче друштвене знакове и успоставе смислене односе, што доводи до осећаја изолације. Сензорна осетљивост такође може допринети нелагодности у интимним ситуацијама. Поред тога, недостатак прилагођених ресурса и подршке сексуалном образовању погоршава њихову фрустрацију.

Прва констатација је да су мушкарци чешће него жене погођени ПАС-ом, што се посебно односи на Аспергеров синдром, а ово можда важи чак и када се узме у обзир да пол утиче на вероватноћу дијагностиковања аутизма (чини се да су жене недовољно дијагностиковане). Уколико желе да ступе у сексуалне односе са партнеркама које су такође аутистичне, овај однос полова доводи до тога да ти мушкарци имају мање шанси да их пронађу. С друге стране, аутистичне и неуродивергентне особе би могле бити ређе искључиво хетеросексуалне и цисродне.

Поред тога, ризик од сексуалне фрустрације је значајно повећан уколико је ПАС посебно ограничавајући. Заиста, породице и институције су дуго подржавале погрешну идеју да су особе са тешким инвалидитетом асексуалне (феномен „анђелизације”) или да су у ризику од сексуалне бестијалности. Такође, у институцијама се њихова права на интиму и сексуалност мало поштују, уз додатни ризични фактор од сексуалног насиља, као што је случај са свим осталим особама са значајним инвалидитетом.

Од када је Роберт Столер 1964. године формулисао појам родног идентитета, све више се разликује род од сексуалне оријентације. И од краја 1990-их, паралелно са студијама рода, бројна истраживања и научне студије биле су посвећене питању аутизма и неуродиверзитета у оквиру различитих мањина. Истраживачи закључују да постоји већа преваленца припадника родних мањина међу аутистичном популацијом него унутар неуротипичне популације и, обрнуто, већа преваленција аутизма код трансродних и небинарних особа у односу на цисродне особе. Ови односи представљају доказане коокуренције, а не доказане узрочно-последичне везе, што указује на двоструке изазове и стигматизације са којима се суочавају ове особе, због чега се препоручује већа отвореност према сексуалној и неуролошкој разноликости у едукацији.

Сексуална фрустрација у одређеним периодима живота

Адолесценти