Центар за контролу и превенцију болести је национални институт за јавно здравље Сједињених Америчких Држава. Представља федералну агенцију под окриљем Министарства здравља и социјалних служби Сједињених Држава, а њихово седиште налази се у Атланти, у савезној држави Џорџија.
Главни циљ ове агенције је заштита јавног здравља и безбедности путем контроле и превенције болести, повреда и инвалидитета у Сједињеним Америчким Државама и широм света. Центар за контролу и превенцију болести усмерава националну пажњу на развој и примену мера за контролу и превенцију болести, при чему се посебно фокусира на заразне болести, патогене који се преносе храном, заштиту животне средине, безбедност и здравље на раду, промоцију здравља, превенцију повреда и образовне активности које имају за циљ унапређење здравља америчких грађана.
Осим тога, Центар за контролу и превенцију болести спроводи истраживања и пружа информације о незаразним болестима, као што су гојазност и дијабетес, и један је од оснивача Међународног удружења националних института за јавно здравље.
Тренутна вршитељка дужности директора Центра за контролу и превенцију болести је Сузан Монарез, која је ступила на ту функцију 23. јануара 2025. године.
Историја
Оснивање Центар за заразне болести (Communicable Disease Center) основан је 1. јула 1946. године као наследник програма „Контрола маларије у ратним зонама” из Другог светског рата, који је спроводио Канцеларија за националну одбрану у оквиру активности контроле маларије.
Пре његовог оснивања, организације са глобалним утицајем на контролу маларије биле су Комисија за маларију Друштва народа и Фондација Рокафелер. Фондација Рокафелер је пружала значајну подршку у борби против маларије и настојала да владе преузму део њених напора и сарађивала са овом агенцијом.
Нова агенција била је огранак Јавне здравствене службе Сједињених Америчких Држава, а за њено седиште изабрана је Атланта јер је маларија била ендемска у јужним деловима Сједињених Држава. Агенција је неколико пута мењала име пре него што је 1946. године усвојен назив Центар за заразне болести (Communicable Disease Center).
Са буџетом од око милион долара у то време, 59% особља било је ангажовано на сузбијању комараца и контроли њихових станишта, са циљем контроле и искорењивања маларије у Сједињеним Државама.
Од укупно 369 запослених, примарне области рада у Центру за контролу и превенцију болести биле су ентомологија и инжењерство. Током првих година рада, у више од шест и по милиона домова спроведено је запрашивање, углавном дидитијем. Године 1946. у агенцији је радило само седам медицинских службеника, а исте године направљена је прва организациона шема Центра. Под руководством Џозефа Волтера Маунтина, Центар за контролу и превенцију болести је наставио да заступа јавноздравствена питања и проширио своју надлежност на многе друге заразне болести.
Године 1947, Центар за контролу и превенцију болести је симболично исплатио 10 долара Универзитету Емори за 61.000 м² земље у Клифтон Роуду, округ Декаб, где се и данас налази седиште агенције (закључно са 2019. годином). Средства за куповину сакупили су сами запослени у Центру, док је главни донатор иза овог „поклона” био Роберт В. Вудраф, председник управног одбора компаније Coca-Cola. Вудраф је дуго био заинтересован за контролу маларије, јер је ова болест представљала проблем у ловним подручјима која је посећивао.Исте године, Јавна здравствена служба Сједињених Америчких Држава пребацила је своју лабораторију за проучавање куге са седишта у Сан Франциску у Центар за контролу и превенцију болести, где је формирана Епидемиолошка дивизија. Поред тога, основана је и нова Дивизија за ветеринарске болести.
Раст мини|249x249п|Центар за заразне болести се преселио у своје садашње седиште 1960. године. Године 1951, упозорења главног епидемиолога Александра Лангмира о могућем биолошком рату током Корејског рата довела су до стварања Службе за епидемиолошку интелигенцију (Epidemic Intelligence Service), двогодишњег постдипломског програма обуке у области епидемиологије. Успех програма довео је до покретања Програма обуке у теренској епидемиологији (Field Epidemiology Training Programs) 1980. године, у оквиру којих је обучено више од 18.000 „детектива за болести” у преко 80 земаља.
Године 2020. обележена је 40. годишњица подршке Центра за контролу и превенцију болести тајландском Програму обуке у теренској епидемиологији, који је био прво чвориште ван Северне Америке. Овај програм је касније примењен у бројним земљама, што одражава утицај Центра за контролу и превенцију болести у промовисању овог модела широм света. Мрежа програма за обуку у епидемиологији и јавноздравственим интервенцијама до сада је дипломирала 950 студената.
Мисија Центра проширила се изван првобитног фокуса на маларију и укључила сексуално преносиве болести када је 1957. године Одељење за венеричне болести Јавне здравствене службе пребачено у Центар за контролу и превенцију болести. Убрзо након тога, 1960. године, Центар за контролу и превенцију болести је преузео и контролу над туберкулозом, а 1963. године успостављен је Програм вакцинације.
Центар за контролу и превенцију болести је 1. јула 1967. године променио име у Национални центар за заразне болести (National Communicable Disease Center), а 24. јуна 1970. године постао Центар за контролу болести (Center for Disease Control). Током реорганизације Јавне здравствене службе у периоду 1966–1973, Центар за контролу и превенцију болести је унапређен у једну од главних оперативних агенција.
Недавна историја мини|285x285п|Штаб и центар за хитне операције Центар за контролу болести је 14. октобра 1980. године променио назив у множину – Центри за контролу болести (Centers for Disease Control), што је одражавало његову нову организацију са више конститутивних центара. До 1990. године формирана су четири центра: Центар за инфективне болести, Центар за превенцију хроничних болести и унапређење здравља, Центар за заштиту животне средине и контролу повреда и Центар за превентивне услуге. Поред тога, Центар за контролу болести је у своју структуру укључио два већ постојећа центра: Национални институт за безбедност и здравље на раду (1973) и Национални центар за здравствену статистику (1987).
27. октобра 1992. године, одлуком Конгреса Сједињених Држава, Центар је добио ново званично име – Центри за контролу и превенцију болести (Centers for Disease Control and Prevention). Ипак, због препознатљивости, Конгрес је наложио да се задржи скраћеница CDC.
Од деведесетих година, мисија Центра за контролу и превенцију болести је проширена и обухвата хроничне болести, инвалидитет, контролу повреда, опасности на радном месту, претње по животну средину и припрему за терористичке нападе. Центар се такође бави борбом против нових болести и здравствених ризика, укључујући урођене мане, вирус Западног Нила, гојазност, птичији, свињски и пандемијски грип, инфекције изазване бактеријом E. coli и биотероризам. Један од значајних доприноса организације био је спречавање злоупотребе пеницилина."The eleventh plague: the politics of biological and chemical warfare" (pp. 84–86) by Leonard A. Cole (1993)
Међутим, у мају 1994. године Центар је признао да је у периоду од 1984. до 1989. године слао узорке заразних болести ирачкој влади, који су касније преусмерени за биолошко ратовање. Ти узорци су укључивали ботулински токсин, вирус Западног Нила, Yersinia pestis (изазивача куге) и вирус денга грознице.
21. априла 2005. године, тадашња директорка Центра за контролу и превенцију болести, Џули Гербердинг званично је најавила реорганизацију агенције како би се „супротставила изазовима здравствених претњи 21. века“. Успоставила је четири координациона центра, али је 2009. године администрација председника Обаме преиспитала ову промену и укинула их као непотребан управљачки слој.
Од 2013. године, Центар за контролу и превенцију болести је имао једне од ретких лабораторија са нивоом биолошке безбедности 4 (Biosafety Level 4) у свету. Оне су укључивале један од само два званична складишта вируса великих богиња на планети, док се друго налази у Државном истраживачком центру за вирусологију и биотехнологију ВЕКТОР у Русији. Године 2014. Центар за контролу и превенцију болести је открио неколико погрешно ускладиштених узорака вируса великих богиња, а у исто време су њихови лабораторијски радници били „потенцијално заражени“ антраксом.
Град Атланта је 1. јануара 2018. године анектирао имање на коме се налази седиште Центра, што је била највећа анексија града у последњих 65 година. Градско веће Атланте је у децембру претходне године изгласало ову одлуку. Центар за контролу и превенцију болести и Универзитет Емори су затражили анексију како би се омогућило проширење MARTA (система јавног превоза) кроз кампус Еморија, које би било финансирано градским порезима. До тада се седиште Центра налазило у неинкорпорисаном подручју, статистички означеном као део пописне јединице Друид Хилс. – Compare with the address: "1600 Clifton Rd. Atlanta, GA 30333, USA"
17. августа 2022. године, др Воленски је најавила да ће Центар за контролу и превенцију болести спровести драстичне промене услед пропуста током пандемије Ковид 19. Представила је план за преуређење начина на који Центар анализира и дели податке, као и како комуницира информације са јавношћу. У обраћању свим запосленима у Центру за контролу и превенцију болести изјавила је: „Већ 75 година, Центар за контролу и превенцију болести и јавно здравство се припремају за Ковид 19, а у нашем великом тренутку, наш учинак није поуздано испунио очекивања.“
На основу налаза унутрашњег извештаја, Воленски је закључила да Центар мора да се поново фокусира на потребе јавног здравља, да много брже реагује на хитне случајеве и избијања болести, као и да пружа информације на начин који обични људи, као и државне и локалне здравствене власти, могу да разумеју и примене, како је пренео The New York Times.
Друга Трампова администрација мини|249x249п|Ројбал кампус у Атланти У јануару 2025. године објављено је да је званичник Центра наредио свим запосленима да обуставе сарадњу са Светском здравственом организацијом. Око 31. јануара 2025. године, више веб-страница и скупова података Центра за контролу и превенцију болести који се односе на превенцију ХИВ-а и полно преносивих инфекција, здравље ЛГБТК+ заједнице и младих постали су недоступни након што је агенција добила наредбу да поступи у складу са извршном наредбом Доналда Трампа о уклањању свих материјала који се односе на „разноликост, једнакост и инклузију” и „родни идентитет”. Убрзо након тога, Центар је наложио својим научницима да повуку или обуставе објављивање свих истраживања која су већ поднета или прихваћена за објављивање, али још нису публикована, уколико садрже било који од следећих забрањених термина: „род, трансродност, трудна особа, трудне особе, ЛГБТ, транссексуалност, небинарност, додељен мушки пол при рођењу, додељен женски пол при рођењу, биолошки мушкарац, биолошка жена”.
У јануару 2025. године, због обуставе комуникације коју је на федералне здравствене агенције наметнула друга администрација Доналда Трампа, објављивање Morbidity and Mortality Weekly Report било је обустављено, што се десило по први пут од његовог оснивања 1960. године. Председник Друштва за инфективне болести Сједињених Држава назвао је обуставу објављивања „катастрофом”. Покушаји да се обустави објављивање били су направљени током прве администрације Доналда Трампа, након што је Morbidity and Mortality Weekly Reportобјавио информације о Ковид 19 које су „биле у сукобу с порукама из Беле куће”. Обустава комуникације такође је довела до отказивања састанка између Центра за контролу и превенцију болести и Друштва за инфективне болести о претњама по јавно здравље у вези са вирусом инфлуенце Х5Н1.