Сваки унос на овој списак уобичајених заблуда из историје, формулисан је као исправка, при чему су саме заблуде подразумеване, а не директно наведене. Ови уноси представљају сажете прегледе чињеница, осмишљене да исправе честа погрешна уверења. За детаљније објашњење и потпуне информације, препоручује се консултовање главних чланака који се баве одговарајућим темама.

Стари век Египатске пирамиде нису изграђене коришћењем робовске радне снаге. Археолошки докази показују да су радници били комбинација квалификованих занатлија и сиромашних фармера који су радили ван сезоне, при чему су учесници били плаћени висококвалитетном храном и ослобођени пореза.a. b. c. Идеја да су робови коришћени потиче од Херодота, а тврдња да су били Израелци појавила се вековима након што су пирамиде изграђене. Галије у античко доба нису обично покретали оковани робови или затвореници, као што је приказано у филмовима попут Бен Хура. Њима су управљали плаћени радници или војници, док су робови коришћени само у кризним временима, а у неким случајевима су добијали слободу након што би криза прошла. Птолемејски Египат је можда био изузетак. Друге врсте бродова, попут римских трговачких, често су имале посаде од робова, а понекад је и управник брода био роб. Тутанкамонов гроб није украшен проклетством за оне који га узнемире. То је измишљотина новинара таблоида из XX века.a. James Hamilton-Paterson, Carol Andrews, . p. 191, Collins for British Museum Publications, 1978, b. Charlotte Booth, , p. xvi, Oneword, 2007, c. Richard Cavendish, :3 () Минојска цивилизација није уништена ерупцијом Тере и није била инспирација за Платонову параболу о Атлантиди.a. b. Древни Грци нису користили реч „идиот“ (: ἰδιώτης, транслитерација: idiṓtēs) да би увредили људе који нису учествовали у јавном животу. Ἰδιώτης је једноставно означавао приватног грађанина, за разлику од државног службеника. Реч је такође означавала било каквог неквалификованог или необученог појединца. Стари Рим thumb|Стари Римљани нису користили римски поздрав који је приказан у Хоратијевој заклетви (1784). Такозвани „римски поздрав“, у којем је рука потпуно испружена напред или дијагонално с дланом окренутим надоле и скупљеним прстима, није коришћен у древном Риму. Овај гест је први пут повезан с древним Римом на слици Заклетва Хоратија француског уметника Жака-Луја Давида из 1784. године, која је инспирисала касније поздраве, нарочито нацистички поздрав. Богати стари Римљани нису користили просторије зване вомиторијуме да би изазвали повраћање током оброка и тако наставили да једу, нити је повраћање било уобичајени део римских обичаја приликом обедовања. Вомиторијум у амфитеатру или стадиону био је пролаз који је омогућавао брз излазак након завршетка догађаја. Сципион Емилијан није посејао со по граду Картагини након што ју је победио у Трећем пунском рату.a. : "a tradition in Roman history well known to most students" b. c. : "this story... had already gained widespread currency" d. : "the frequently repeated story" Јулије Цезар није рођен царским резом. Такав захват би у то време био фаталан за мајку, а Цезарова мајка је била жива када је он имао 45 година."[A mother in the 1st century AD] could not survive the trauma of a Caesarean" Oxford Classical Dictionary, Third Edition, "Childbirth"

Средњи век Европа Средњи век није био „време незнања, варварства и сујеверја“. Црква није стављала религиозни ауторитет изнад личног искуства и рационалне активности, а савремени историчари одбацују термин „мрачни векови“. Иако је савремени животни век значајно дужи него у Средњем веку и раније, одрасли људи у Средњем веку нису у просеку умирали у својим тридесетим годинама. Просечан животни век од рођења био је изузетно низак због високе смртности међу новорођенчадима и младима. Међутим, одрасли су живели много дуже; на пример, човек од 21 године у средњовековној Енглеској могао је да очекује да доживи 64 године. Ипак, у одређеним временима и местима животни век је био знатно краћи — на пример, монаси су често умирали у двадесетим или тридесетим годинама. У причи о краљу Кнуту и плими, краљ није наредио плими да се повуче из ароганције. Његова намера била је да докаже да ниједан човек није свемоћан и да сви људи морају поштовати снаге које не могу контролисати, попут плиме. Не постоје докази да су „гвоздене девице“ коришћене за мучење, па чак ни да су измишљене у Средњем веку. Направљене су у XVIII веку од различитих артефаката пронађених у музејима и арсеналима како би се створили спектакуларни предмети за комерцијалне изложбе. Спирална степеништа у замковима нису била дизајнирана у смеру казаљке на сату како би отежала напад десноруким нападачима. Иако су степеништа у смеру казаљке на сату чешћа у замковима, она су још чешћа у средњовековним зградама без војне намене, као што су верске грађевине. Пун оклоп европских војника није спречавао кретање нити је захтевао употребу дизалице да би се војници попели на коња. Морали су бити способни за борбу пешке у случају да не могу јахати и могли су самостално јахати и силазити са коња. Међутим, оклоп коришћен у турнирима касног Средњег века био је знатно тежи од оног у ратовању. Да ли су „појасеви невиности“, уређаји који спречавају жене да имају сексуалне односе, измишљени у Средњем веку, предмет је расправе међу савременим историчарима. Већина постојећих примера ових појасева сада се сматра намерним фалсификатима из XIX века. Средњовековни европски научници нису веровали да је Земља равна. Знало се да је Земља сферног облика још од најмање VI века пре нове ере. Средњовековни картографи нису редовно писали „овде су змајеви“ на својим картама. Једине карте из овог периода са овом фразом су Глобус Хант-Ленокс и Глобус од нојевог јајета, обе уз обалу Југоисточне Азије. Карте из овог периода понекад су имале илустрације митских или стварних животиња. Напори Кристифора Колумба да добије подршку за своје експедиције нису били осујећени веровањем у равну Земљу, већ оправданим страховима да су Источне Индије удаљеније него што је он мислио. Колумбо је у ствари драстично потценио обим Земље због две рачунске грешке. Мит да је Колумбо доказао да је Земља округла проширили су аутори попут Вашингтона Ирвинга у делу Историја живота и путовања Кристифора Колумба. Колумбо није био први Европљанин који је посетио Америку: Лејф Ериксон и могуће други Викинзи пре њега истраживали су Винланд, област на обали Северне Америке. Руине у Л'Анс о Медоузу доказују да је најмање једно нордијско насеље изграђено у Њуфаундленду, потврђујући причу из Саге о Ерику Црвеном.

Викинзи Нема доказа да су викиншки ратници носили шлемове с роговима; то би било непрактично у борби. Викинзи нису пили из лобања поражених непријатеља. Ово је засновано на погрешном преводу скалдске поезије, где се израз „ór bjúgviðum hausa“ (гране лобања) односио на пехаре за пиће у облику рогова. Викинзи нису назвали Исланд „Исландом“ како би одвратили људе од пренасељавања. Према Сагама о Исланђанима, Храфна-Флоки Вилгердарсон је видео санте леда на острву када је путовао тамо и назвао га по њима. Популарна легенда каже да је Гренланд добио име с намером да привуче насељенике.

Рани нови век Народ Мешика из Астечког царства није сматрао Ернана Кортеса и његову експедицију боговима током освајања царства. Ова идеја потиче од Франсиска Лопеза де Гомаре, који никада није био у Мексику, већ је измислио мит док је радио за пензионисаног Кортеса у Шпанији, годинама након освајања. Елита холандског златног доба носила је црну одећу првенствено као симбол статуса, а не због пуританског самообуздања. Одећа је била статусни симбол због тешкоће процеса бојења и високих трошкова раскошних украса. Шах Џахан, индијски могулски цар који је наручио изградњу Таџ Махала, није одсекао руке наводним 40.000 радника или главним дизајнерима како би спречио изградњу другог лепшег споменика од Таџ Махала. Ово је урбани мит који датира из 1960-их. Причa да је Исак Њутн био инспирисан да истражује природу гравитације када му је јабука пала на главу готово сигурно је апокрифна. Сам Њутн је рекао само да му је идеја дошла док је седео „у контемплативном расположењу“ и да је „потакнута падом јабуке“. Марија Антоанета није рекла „нека једу колаче“ када је чула да француски сељаци гладују због недостатка хлеба. Фраза је први пут објављена у Русоовим Исповестима, написаним када је Марија Антоанета имала само девет година и није била приписана њој, већ „великој принцези“. Први пут јој је приписана 1843. године.

Северна Америка Рани досељеници (познати као ходочасници) у колонији Плимут у Северној Америци обично нису носили искључиво црну одећу, нити су њихови капотаини (шешири) имали копче. Њихова мода била је заснована на стилу касне елизабетанске ере. Традиционална слика формирана је у XIX веку, када су копче постале симбол старинског стила. (Пуританци, који су се населили у суседној колонији Масачусетс Беј недуго након доласка ходочасника у Плимут, често су носили искључиво црну одећу.) Људи оптужени за врачање нису спаљивани на ломачи током суђења вештицама у Салему. Од оптужених, деветнаесторо људи осуђених за врачање обешено је, најмање петоро је умрло у затвору, а један човек је смрскан камењем док су покушавали да изнуде признање од њега. Џорџ Вашингтон није имао дрвене зубе. Његове протезе биле су направљене од олова, злата, слоноваче нилског коња, зуба разних животиња, укључујући зубе коња и магарца, као и људских зуба, могуће купљених од робова или сиромашних људи. Пошто су зуби од слоноваче брзо постајали обојени, посматрачима су могли изгледати као да су од дрвета. Џорџ Вашингтон такође није рекао „Не могу да лажем“ када је наводно ухваћен да сече очеву трешњу. И фраза и прича су измишљени анегдоти које је створио један од Вашингтонових биографа, Мејсон Лок Вимс, како би га приказао као изузетно поштеног. Потписивање Декларације о независности Сједињених Америчких Држава није се догодило 4. јула 1776. Након што је Други континентални конгрес гласао за проглашење независности 2. јула, коначни текст документа је одобрен 4. јула и штампан и дистрибуисан 4–5. јула. Међутим, стварно потписивање десило се 2. августа 1776. Бенџамин Френклин није предложио да дивљи ћуран буде симбол Сједињених Америчких Држава уместо белоглавог орла. Иако је био члан комисије која је покушала да дизајнира печат након Декларације о независности, његов предлог је био слика Мојсија. Његови приговори на орла као национални симбол и наклоност према ћурку изражени су у писму његовој кћерки из 1784. године као одговор на коришћење орла од стране Друштва Синсинатија; никада то није јавно изнео. Није постојао предлог закона да немачки језик буде службени језик Сједињених Држава, који је поражен за један глас у Представничком дому, нити је такав предлог икада изнет на нивоу држава. Године 1794. петиција групе немачких имиграната одложена је процедуралним гласањем 42 према 41, што би омогућило објављивање неких закона на немачком. Ово је основа за легенду о Миленбергу, названу по председнику Представничког дома у то време, Фредерику Миленбергу, који је био немачког порекла и уздржао се од гласања.

Модерно доба Наполеон Бонапарта није био посебно низак за Француза свог времена. Био је висине просечног француског мушкарца 1800. године, али низак за аристократу или официра. Након његове смрти 1821. године, његова висина је забележена као 5 стопа и 2 инча по француском систему мерења, што је у енглеским мерама 5 стопа и 7 инча (1,70 м). Нос Велике сфинге у Гизи није уништен пуцњавом Наполеонових трупа током француске кампање у Египту (1798–1801); недостаје још од најмање X века. Синко де Мајо није Дан независности Мексика, већ обележавање победе мексичке војске над Французима у бици код Пуебле 5. маја 1862. Декларација о независности Мексика од Шпаније из 1810. године слави се 16. септембра. Лекари из викторијанског доба нису измислили вибратор како би лечили женску „хистерију“ изазивањем оргазма.