Масакр у Бијелом Потоку је масовно убиство бошњачких цивила које су 1. јуна 1992. у Бијелом Потоку, на подручју зворничке општине, починиле српске снаге током кампање прогона несрпског становништва у Зворнику и околини. Током присилног измјештања становништва, мушкарци и дјечаци су одвојени од жена, дјеце и старијих, након чега је око 700 њих одведено, затворено и убијено, а њихови посмртни остаци касније су проналажени у више масовних гробница.

До 2020. посмртни остаци значајног броја жртава још нису били пронађени; у литератури и комеморативним изворима најчешће се помиње да је недостајало око 245 жртава Бијелог Потока.

Масакр Напад на Зворник у априлу 1992. и преузимање власти српских снага пратили су прогон, затварање и присилно премјештање бошњачког становништва из града и околних села. У том контексту је крајем маја и почетком јуна 1992. организовано извођење бошњачких цивила из више села зворничке општине, укључујући Ђулиће, Клису, Шетиће, Липље и друга мјеста.

Према исказима свједока и судским налазима, 1. јуна 1992. у Бијелом Потоку су мушкарци раздвојени од остатка колоне. Женама и дјеци је омогућен одлазак, док су мушкарци и дјечаци натјерани у камионе и аутобусе, потом затварани у Техничком школском центру у Каракају и на другим локацијама, гдје су многи убијени у наредним данима.

У литератури о рату у источној Босни Бијели Поток се наводи као један од највећих појединачних злочина над бошњачким цивилима на подручју Зворника 1992, а сам догађај је предмет и каснијих научних радова о прогонима, сексуалном и другом насиљу, те уништавању трагова злочина кроз секундарне масовне гробнице.

Масовне гробнице Посмртни остаци жртава из Бијелог Потока ексхумирани су из више масовних и секундарних масовних гробница на подручју источне Босне. Највећи број пронађен је у масовној гробници Црни Врх, једној од највећих масовних гробница откривених у Босни и Херцеговини.

Референце

Категорија:Злочини над Бошњацима Категорија:Историја Зворника Категорија:Босна и Херцеговина у 1992. Категорија:Покољи у Рату у Босни и Херцеговини