Географију Ирана у орографском смислу карактеришу високи планински ланци који заузимају запад и север земље, пространа унутрашња висораван, те релативно уска равничарска подручја уз обале. Држава се простире на 1.648.195 km² Азије што је чини 18. највећом у свету односно приближно 6,5 пута већом од бивше Југославије, а према последњем попису из 2006. године у њој је живело 70.495.782 становника. На северу омеђена Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном односно Каспијским језером, на истоку Авганистаном и Пакистаном, на западу Ираком и Турском, те на југу Оманским и Персијским заливом.
Ираном доминира масив Загрос, серија упоредних планина од 1500 – 4000 m висине испресецаних равницама које деле земљу од северозапада према југоистоку. На северу се протеже и масив Алборз с вулканом Дамаванд (5671 m) који је највиши врх не само у Ирану већ и читавој Евроазији западно од Хиндукуша. Централни део земље заузима пространа висораван просечне надморске висине од 900 – 1200 m на којој су смештене и две ненасељене пустиње (Дашт-е Лут и Дашт-е Кавир). Због смештаја у северном умереном појасу и врло раштрканог рељефа, Ираном преовладавају различите врсте клима међу којима су најдоминантније средоземна на насељеним подручјима односно сува степска на истоку земље. Контрасти су посебно приметни код вегетације која се може кретати од беживотних пешчаних пустиња на југоистоку до прашума и џунгли на северу земље.
Развој географије о Ирану
Древна иранска географија мини|десно|300px|Свет према Авести Концепти Ирана и првотне иранске географије јављају се још у раном старом векуВиди:• Justi, Ferdinand (1870.)• Spiegel, Friedrich (von) (1878.), I., стр. 188.-243. и 210.-212.• Herzfeld, Ernst (1947.), стр. 671.-720.• Gnoli, Gherardo (1980.), стр. 23.-158.• Gnoli, Gherardo (1989.) када је назив Иран био етничког карактера односно подразумевао „земљу Аријаца”Planhol, Xavier (de) (15. 12. 2000.). Првотни ендоним оверен у најстаријим деловима зороастријске Авесте (2. м. пне.) имао је облик Аријāнāм; у ахеменидском периоду (6. – 4. в. пне.) појављује се у придевном облику Аријана („аријска”; „земља Аријаца”), док се у данашњем облику појављује у сасанидском периоду (3. в.) као Ērān односно Irān. Стручњаци препостављају да је наведени ендоним постојао код иранских племена још у 3. миленијуму пне. у западном Сибиру односно Централној Азији где је пронађена археолошка Андроновска култура која се сматра прадомовином иранских народа.
Након сеобе иранских племена према Југозападној Азији и оснивања Медијске и Ахеменидске Монархије на данашњој Иранској висоравни, назив Иран добио је прецизније географско значење: у ахеменидским записима попут оних у Бехистуну, Персепољу и Накш-е Рустаму појављује се као име читавог територија монархије, уз детаљни списак покрајина (сатрапија). Ови се топоними касније појављују и у делима старогрчких аутора попут Клаудија Птолемеја односно јерменских аутора попут Мојсија Хоренског, а преузели су их и рани муслимански географи из арапског света који Иран спомињу као Ērānšaher. У иранској митологији оно се повезује с особним именом епонимског владараel-Hamavi, Jakut (1228.); pr. Barbier de Meynard (1861.), стр. 64.-65., а истовремено се задржало и као име митолошке прадомовине Аријаца односно иранских народа (Ērān Vēz; из староиранског Arijānān Vaidžah тј. авестичког Airijanəm Vaēdžō). Овај се териториј налазио у Хорезму односно доњем току Окса (Аму-Дарје) и према предаји био је протутежом Anērānu или Tūrānu, земљи главних иранских супарника (централноазијски номади).
Међутим, за време стабилних централизованих монархија (ахеменидске, партске и сасанидске) термин Иран добио је геополитичку конотацију и као у случају свих великих цивилизација означавао је постојање главног политичког ентитета у којем су се становници сматрали центром света. Монархија је била подељена у седам делова тј. кешвара (из авестичког Karšvar; „омеђено браздом”Shapur Shahbazi, Ali Reza (15. 12. 2002.)) с Ираном као централним елементом односно осталим деловима именованим према планетима и небеским телима. Спискови тих седам планета остали су забележени у делима каснијих аутора и донекле се разликују, но показују прогресивну свесност о јединствености земаља у околици Ирана односно сложеност карте света. Један од спискова тих седам делова света спомиње Хиндустан (Индију) као Сатурн, Кину и Хотан као Јупитер, Туркестан (централноазијски предео) као Марс, Трансоксијану као Венеру, грчко-римски свет као Меркур, северне регије као Месец, те Иран и Хорасан као центар света или Сунце. Други списак иранских суседа који је сачуван у делу персијског географа Х. Муставфија из 14. века спомиње Арабистан (арапски свет), Рим, централноазијске туркијске земље, Кину, Индију, те Африку у коју је укључена и Сирија. Без обзира на разлике међу списковима, најважнија чињеница остаје да је у старовековном Ирану постојала традиција географске знаности. мини|250px|Седам светских регија (кешвара) реконструисаних према Бирунију Почеци иранске географије испреплетене с митологијом и историјом очитују се у Гатама древне Авесте, но авестичка географија тог периода (2. м. пне.) била је ограничена на источну Иранску висораванGnoli, Gherardo (15. 12. 1987.) односно територије пре велике сеобе иранских народа према западу тј. обронцима Загроса (укључујући покрајину Перзију) где су остварили израван додир с Еламом и месопотамским цивилизацијама. У најстаријим деловима Авесте јавља се трипартитна разредба света што се повезује с митолошким владарем Фередуном који је Земљу поделио трима синовима, док се касније уврежила подела на седам кружних регија тј. кешвара. Оне су биле омеђене браздама у облику река, гора и шума, док је централна регија подразумевала Иран с доминирајућом планином Harā bərəzaitī (Алборз). Концепт света био је кружног облика и у потпуности омеђен планинским масивом, плутао је на води односно био наткривен каменим небом. Иако су стручњаци ове географско-козмографске концепте првотно повезивали с месопотамском митологијом, данас је уврежено да се темеље на аријском наслеђу односно да су присутни и индоевропски елементи (нпр. дрво живота). Успркос неким каснијим деловима Авесте попут Вендидада који деле Иран у 16 покрајина створених од Ахуре Мазде или детаљних спискова управних јединица из древне империјалне епохе (6. в. пне. – 7. в.), концепт поделе света на седам кешвара задржан је и током ахеменидског, партског и сасанидског периода. У одређеним случајевима подела се пројицирала и на саму иранску монархију о чему сведоче именовања седам главних намесника од стране Дарија I Великог и Дарија II, седам владајућих партских кланова, писани документи о диоби сасанидског територија из исламског периода, итд. Један од најважнијих примарних извора за проучавање древне иранске географије су и хиљаде глинених плочица из Персепоља које заједно с другим ахеменидским записима садрже око 750 топонима, но отеготне околности су њихов административни карактер и непотпун превод.
За разлику од старих Грка који су замишљали да познати свет окружује заједнички океанMojtahed Zadeh, Pirouz (23. 4. 2004.), , Иранци су истовремено веровали да постоје две одвојене водене масе – источно море које је укључивало Персијски залив и Црвено море, односно западно море тј. Средоземље. Источни поморски путеви били су добро познати Иранцима о чему сведочи Херодотов запис у којем Дарије I Велики (522. – 486. пне.) запошљава каријског морепловца Скилака због истраживања мора од Египта до ИндаMojtahed Zadeh, Pirouz (23. 4. 2004.), , док о важности поморског промета говори и стела из Суеца која оверава Даријеву градњу првог Суецког канала. Сви ови подаци упућују како је у старовековном Ирану постојала географска перспектива у глобалним оквирима. Ирански концепт двају светских мора касније је преузет у Курану (Ар Рахман 19.-22.), а исламски географи и картографи користили су га све до 14. века.
Раноисламска географија
У стручној литератури раноисламске географије термин Иран ређе се појављује с обзиром да су муслимански географи следили старогрчку традицију поделе света на еклиме тј. климе, а распоред се вршио према географској ширини темељем чега је Иран у географском смислу изгубио на јединствености у арапским делима. Ипак, таква преобразаба није се одиграла брзо већ поступно о чему сведоче трагови старовековног иранског концепта организације света у делима одређених арапских аутора. Примерице, Хамадани цитирајући Мадаенија (р. 752.) у својим делима спомиње Erāk (арапски егзоним за Иран) као јединствени ентитет који се протеже од Хита на Еуфрату до Индије и Кине, а обухваћа Рај, Хорасан, Дејлам, Гилан, Џебал и Исфахан. Осим тога, Масуди у свом делу „Златна поља и рудници драгог камења” (арап. Муруџ адх-дхахаб ва ма'адин ал-џавхар, око 950.) спомиње седам клима у сличном контексту древним иранским кешварима. Прва клима приписана Јупитеру подударала се с Ираном и укључивала је Вавилон (Бабел) у Месопотамији, Хорасан, Фарс, Сузијану (Ахваз), Мосул и Медију, но изузимала је Дејлам који је приписан туркијској земљиMasudi (956.); pr. Barbier de Meynard i Pavet de Courteille (1861.), I., стр. 238.-244.. Трагови овог концепта могу се пронаћи и у Бакријевим делима из 11. векаBakri, Abu-Ubajd (1068.); pr. Wüstenfeld, Ferdinand (1876.), но нити један од наведених аутора није познавао ништа више од ограничених административних и покрајинских подела односно исламских мамлакаMiquel, André (1967.). Erāk (Иран) био је ограничен на Месопотамију односно данашњи Ирак који је био седиштем калифата и разликовало га се од Erāka al-Adžama („страног Ирана”), назива који се односио на жариште Иранске висоравни често именованог и као Džebāl („планинска земља”) искључујући југ данашњег Ирана и ХорасанВиди:• Le Strange, Guy (1905.)• Schwarz, Paul (1896.). Назив Īrān у делима арапских географа очуван је искључиво у облику Īrānšaher, службеном и почасном имену које је нпр. Мукадси приписивао Нишапуру. Такав концепт пратили су и неки од персијских географа па се Иран као топоним нити не спомиње нпр. у „Границама света” (перз. Hodud al-Alam) из 983. годинеMiquel, André (1967.), I., .
Нововековна географија
Након распада калифата односно монголских инвазија крајем средњег века, Иран се као географски концепт поново јавља у писаним документима што сведочи како је свест о идентитету иранског становништва била присутна током раноисламског периода. Једно од таквих дела је Муставфијев „Ужитак срца” (арап. Nozhat al-Kolūb) из 1340. године у којем се Иран појављује као јасан индивидуализовани географски појам, без обзира што је Иранском висоравни и шире (Анатолија) владала страна, монголска династија Илканида. Истовремено, арапски географ Димашки који је писао средином 1320-их и даље је игнорисао Иран као специфични ентитет и делио га је у три делаDimaški, Šams-al-Din (1325.); pr. Mehren, August Ferdinand Michael (von) (1874.). Након Муставфија, Иран се као специфична држава у западњачкој и оријенталној географији континуирано јавља од сафавидског периода надаље.