мини|379x379п|ТАРДИС коришћен између 2010. и 2017. године ТАРДИС (Time And Relative Dimension(s) In Space) је измишљена хибридна временска машина и свемирски брод који се појављује у британској научно-фантастичној телевизијској серији Доктор Ху и њеним бројним изведеним делима. Иако ТАРДИС има способност камуфлирања, спољашњи изглед Докторовог ТАРДИС-а најчешће подсећа на полицијску говорницу, застарели тип телефонске кабине који је некада био уобичајен на улицама Британије током 1940-их и 1950-их година. Унутрашњост ТАРДИС-а приказана је као знатно пространија од спољашњег изгледа, што је често описивано као „већа изнутра него споља“.
Због значаја серије Доктор Ху у британској популарној култури, облик полицијске говорнице данас се више повезује са ТАРДИС-ом него са његовим стварним узором. Назив и дизајн ТАРДИС-а представљају регистровани заштитни знак Британске радиодифузне корпорације (BBC), иако је првобитни дизајн осмислила Метрополитенска полиција Лондона.
Име ТАРДИС је акроним од Time And Relative Dimension in Space („Време и релативна димензија у свемиру“). Реч Dimension („димензија“) се понекад користи у множини. У првој епизоди, An Unearthly Child (1963), употребљена је једнина Dimension. Први пут је множина Dimensions коришћена у новелизацији Doctor Who in an Exciting Adventure with the Daleks (1964), а у телевизијској серији се појавила у серијалу The Time Meddler (1965). Иако је у сценарију било написано у једнини, глумица Морин О’Брајан је изговорила у множини.Pixley, Andrew; Morris, Jonathan; Atkinson, Richard; McGown; Hadoke, Toby (27 January 2016). "The Time Meddler: Production". Doctor Who: The Complete History. Vol. 5. Panini Magazines/Hachette Partworks Ltd. p. 134. Обе верзије су наставиле да се користе током класичне ере серије. У епизоди Rose (2005), Девети Доктор користи једнину, што је била одлука глумца Кристофера Еклстона.Pixley, Andrew; Morris, Jonathan; Atkinson, Richard; McGown, Alistair; Hadoke, Toby (10 February 2016). "Rose: Production". Doctor Who: The Complete History. Vol. 48. Panini Magazines/Hachette Partworks Ltd. pp. 57–58. У сценарију је била множина.Pixley, Andrew; Morris, Jonathan; Atkinson, Richard; McGown, Alistair; Hadoke, Toby (10 February 2016). "Rose: Pre-production". Doctor Who: The Complete History. Vol. 48. Panini Magazines/Hachette Partworks Ltd. p. 37.
Акроним је објашњен у првој епизоди An Unearthly Child (1963), у којој Докторова унука Сузан тврди да га је сама осмислила. Упркос томе, термин је уобичајено коришћен од стране других Господара времена како за Докторов, тако и за њихове властите временске бродове.
Назив ТАРДИС се углавном пише великим словима, али се може наћи и у облику Тардис, са почетним великим словом. Реч Тардис се први пут у писаном облику појавила у божићном издању часописа Radio Times из 1963. године, у коме се спомиње као „брод за простор-време, Тардис“.
Опис мини|282x282п|ТАРДИС између 2018. и данас У фиктивном универзуму телевизијске серије Доктор Ху, ТАРДИС-и су свемирско-временске летелице Господара времена, ванземаљске врсте са планете Галифреј. Иако у серији постоји више ТАРДИС-а, фокус је углавном на једном, који користи главни протагониста, Господар времена познат као Доктор.
ТАРДИС-и су опремљени хамеелеонским колом, врстом камуфлажне технологије која прилагођава спољашњи изглед летелице тако да се уклопи у окружење у коме се нађе. Међутим, због квара на хамеелеонском колу пре догађаја из прве епизоде An Unearthly Child, Докторов ТАРДИС је задржао изглед лондонске полицијске говорнице из 1960-их, објекта који је био чест у Британији у време почетка емитовања серије.
Доктор је неколико пута покушавао да поправи хамеелеонско коло – безуспешно у епизоди Logopolis (1981) и са само привременим успехом у Attack of the Cybermen (1985). У епизоди Boom Town, Доктор открива да је престао да покушава да га поправи јер му се изглед полицијске говорнице допао. Остали ТАРДИС-и који се појављују у серији имају исправна хамеелеонска кола и могу се прилагодити различитим окружењима.
ТАРДИС је познат по томе што је „већи изнутра него споља“. Унутар полицијске говорнице налази се много већа контролна соба, у чијем центру се налази конзола за управљање ТАРДИС-ом. У средишту конзоле налази се покретни цевасти уређај познат као временски ротор. Овај феномен, где је унутрашњи простор физички већи од спољашњег, објашњава се као димензионална трансцендентност—унутрашњост ТАРДИС-а постоји у посебној димензији и садржи бесконачан број соба, ходника и складишних простора, чији изглед и распоред могу да се мењају.
ТАРДИС такође омогућава Доктору и његовим сапутницима да комуницирају са људима који говоре различите језике, као и да све писане језике преведе на енглески. Овај преводилачки круг упоређиван је са стварним технологијама за машински превод, а истраживачи Марк Хали и Лин Боукер закључују да „када је реч о науци преводилачке технологије, Доктор Ху чешће греши него што је у праву. Ипак, можда му можемо опростити уметничку слободу ако прихватимо да је, као и у другим делима научне фантастике, неопходно представити неку врсту универзалног алата за превођење како би се објаснило публици зашто се људи из различитих земаља, временских периода, па чак и светова, међусобно разумеју и, углавном, говоре (скоро) савршеним енглеским.“Halley, M., & Bowker, L. . McFarland. pp. 62–77
ТАРДИС је такође способан да генерише филтер перцепције, који чини да га људи игноришу и доживљавају као нешто обично и неприметно.
Концептуална историја
Дизајн екстеријера мини|300x300п|ТАРДИС између 2005. и 2010. године, изложен у телевизијском центру BBC Када је 1963. године развијана серија Доктор Ху, продукцијски тим је разматрао како би требало да изгледа Докторов временски брод. Да би се дизајн задржао у оквирима буџета, одлучено је да спољашњост подсећа на полицијску телефонску говорницу, уобичајени део уличног намештаја у Великој Британији, који је првобитно дизајнирао шкотски архитекта Гилберт Макензи Тренч двадесетих година 20. века. Идеју за овај изглед предложио је Ентони Кобурн, сценариста за BBC, који је прерадио прву епизоду серије на основу нацрта С. Е. Вебера.
Иако није познато да ли је било претходних примера за овај концепт, у новембру 1960. године, у епизоди популарне радио-комедије Beyond Our Ken појавио се скеч са временском машином описаном као „висока телефонска говорница“.
Да би се објаснило зашто ТАРДИС изгледа као полицијска говорница, уведен је механизам за камуфлажу, касније назван хамелеонски круг. У првој епизоди Аn Unearthly Child (1963), ТАРДИС се први пут појављује сакривен у лондонском отпаду за старо гвожђе. Након путовања у прошлост (The Cave of Skulls) до палеолита, његов спољашњи изглед остаје исти. У епизоди The Time Meddler (1965), Први Доктор објашњава да ТАРДИС треба аутоматски да усвоји маску прилагођену окружењу, као што је хауда (носач на леђима индијског слона) или камен на плажи.
Постоје различита тумачења о пореклу реквизита у облику полицијске говорнице. BBC тврди да је посебно направљен за Доктора Хуа, али постоје тврдње да је полицијска говорница заправо била реквизит рециклиран из BBC полицијских драма Z-Cars или Dixon of Dock Green, што је мишљење које је поновио и продуцент Доктора Хуа, Стивен Мофат.
Димензије и боја реквизита ТАРДИС-а у облику полицијске говорнице мењале су се више пута током серије, због оштећења и продукцијских захтева. Ниједан BBC реквизит није био потпуно верна реплика оригиналног модела Макензија Тренча. Временом су измењени бројни детаљи, укључујући облик крова, натписе, нијансу плаве боје, присуство амблема Св. Џона хитне помоћи и укупну висину кутије.
Оригинални реквизит коришћен је око 13 година, све док се није урушио, према извештајима, на главу глумице Елизабет Слејден. Нови модел уведен је у епизоди The Masque of Mandragora (1976), а укупно је било најмање шест верзија ТАРДИС-а.
Еволуција дизајна реквизита реферисана је у самој серији, у епизоди Blink (2007), када детектив инспектор Шиптон примећује да ТАРДИС „није права полицијска говорница – телефон је лажан, а прозори су погрешне величине“.Pixley, Andrew; Morris, Jonathan; Atkinson, Richard; McGown, Alistair (23 March 2016). "Blink: Pre-production". Doctor Who: The Complete History. Vol. 56. Panini Magazines/Hachette Partworks Ltd. p. 57.
Дизајн ентеријера Конзолна соба ТАРДИС-а дизајнирана је за прву епизоду од стране сценографа Питера Брахачкија и била је необично велика за продукцију тог времена. Позната је по иновативном, сјајно белом „футуристичком” изгледу.
Као и реквизит полицијске говорнице, дизајн ентеријера ТАРДИС-а развијао се током година. Од почетка серије 1963. године, па све до краја класичне серије 1989. године, дизајн конзолне собе ТАРДИС-а остао је углавном непромењен од оригиналног Брахачкијевог дизајна, светле беле просторије са распоредом округлих елемената на зидовима и централном хексагоналном конзолом која је садржала цилиндрични „временски ротор” који се кретао када је ТАРДИС био у транзиту. Направљене су бројне измене на централној конзоли и распореду, али је основни концепт остао константан. У 14. сезони (1976–77) кратко је коришћена конзолна соба са панелима од тамног дрвета, позната као „Контролна соба број 2”, али је бела конзолна соба поново враћена у 15. сезони због оштећења сценографије. Након отказивања серије, радикално редизајниран сет ТАРДИС-а коришћен је у телевизијском филму из 1996. године, што је означило прелазак на дизајн инспирисан стимпанком, који је касније утицао на дизајн у обновљеној серији од 2005. године па надаље.
Ентеријер ТАРДИС-а 1963–2018
Приказ путовања кроз време Продукцијски тим је осмислио да ТАРДИС путује тако што се дематеријализује на једном месту и рематеријализује на другом, иако се понекад у серији показује да је такође способан за конвенционално путовање кроз свемир. У божићном специјалу из 2006. године, The Runaway Bride, Доктор примећује да ТАРДИС, као свемирска летелица, изненађујуће мало лети. Способност да путује једноставним ишчезавањем и поновним појављивањем на различитим локацијама постала је једна од обележја серије, омогућавајући велику свестраност у поставкама и причама без велике потрошње на специјалне ефекте.
Дистинктивни пратећи звучни ефекат, циклични звук шкргутања и ускликовања, првобитно је створио Брајан Хоџсон, звуковни техничар у BBC Радиофонском студију, снимањем звука кључа који је тпрелази преко клавира. Хоџсон је затим поново снимао звук мењајући брзину траке и спајао измене звукова заједно. Када се користи у серији, звук се обично синхронизује са светлом на врху полицијске говорнице или са ефектима ишчезавања и поновног појављивања ТАРДИС-а. Писац Патрик Нес описује одређени звук дематеријализације брода као „некакав уклети звук стругања”, док традиционални стрипови из Доктор Ху Магазина користе ономатопеју „ворп ворп ворп”.
Други прикази
Телевизијски спиноф Звук ТАРДИС-а Доктора појављује се у серији Торчвуд, у последњој сцени епизоде End of Days (2007). Пошто је хаб Торчвуда Три смештен на рифту временске енергије, Доктор често долази на Roald Dahl Plass, директно изнад њега, како би напунио ТАРДИС. У епизоди, Џек Харкнес чује препознатљив звук мотора, осмехује се и потом нестаје. Сцена се наставља у Доктор Ху епизоди Utopia (2007), у којој Џек трчи ка ТАРДИС-у и држи се за њега, непосредно пре него што нестане.