Мељникова кућа (кућна радионица архитекте Константина Степановича Мељникова) је једнопородична стамбена кућа и знаменита грађевина совјетске авангарде. Изграђена је у периоду 1927–1929. године у Кривоарбатској улици у Москви, по пројекту истакнутог совјетског архитекте Константина Мељникова, за њега и његову породицу.
Кућа се сматра врхунцем Мељниковљевог стваралаштва због својих иновативних конструктивних решења, оригиналног уметничког израза и промишљене функционалне расподеле простора. Овај једнопородични стамбени објекат, смештен у близини центра Москве, представља јединствен пример овакве врсте градње у совјетском периоду.
Године 2011. Државни музеј архитектуре А. В. Шчусева преузео је управљање овом зградом, која је сада део његове филијале – Мељниковљевог музеја, основаног 2014. године.
У 2022. години, ентеријер куће је затворен за јавност због рестаураторских радова. Међутим, посетиоци и даље могу приступити врту и разгледати спољашњост.
Историја настанка
Потрага за архитектонским и урбанистичким решењем Константин Мељников је још током студија на Московској школи сликарства, вајарства и архитектуре сањао о томе да има засебну. У почетку је планирао да купи већ изграђену кућу и да је реновира. Дуги низ година тражио је одговарајућу зграду у Москви. Очувани су његови планови из периода 1916–1917. године за реконструкцију једне од старих камених кућа у неокласичном стилу. Традиционални распоред и изглед првих скица његове будуће куће могу се приписати утицају његовог бившег професора, архитекте Ивана Жолтовског.
Мељников је студирао код Жолтовског на архитектонском одсеку школе и од 1917. године радио под његовим вођством у Архитектонско-планерској радионици Грађевинског одељења Московског совјета, која је била прва државна архитектонска радионица совјетске ере. лево|мини|Архитекта Константин Мељников, 1920-те
Интензивна разрада концепта Почетком 1920-их, Мељников је почео интензивно да ради на скицама за кућу у иновативном стилу. Његов лични архив садржи бројне верзије пројеката, у којима је свуда присутна идеја кућне радионице која комбинује животни и радни простор. Пошто је био дубоко привржен породици, није могао да замисли да ради у било којој другој атмосфери осим у свом дому.Хан-Магомедов С. О. Дом-мастерская архитектора Константина Мельникова. – Moscow: Архитектура-С, 2006. – p. 80. мини|Поглед на Мељникову кућу из дворишта, мај 2020
Јединствена архитектонска слобода За разлику од својих других грађевина, ову кућу је пројектовао искључиво по сопственом укусу и визији животног и радног простора. Док је припремао скице, истовремено је био и инвеститор и пројектант, што му је омогућило потпуну слободу у обликовању форме.
Први познати дизајн нове куће представља двоспратну квадратну зграду са великом косом руском пећи у центру приземља. Друге скице приказују кућу у облику скраћене пирамиде, са малим мезанинским просторијама које су висиле унутар јединственог унутрашњег простора. Истовремено, и у почетним и у каснијим верзијама пројекта, Мељников је више пажње посвећивао унутрашњости и распореду просторија него спољашњем изгледу куће. Његов циљ је био да створи простор који ће у потпуности одговарати потребама њега и његове породице.
Експерименти са кружним планом први пут су се појавили у Мељниковљевим цртежима 1922. године. Архитекта је скицирао зграду у облику елипсе, па чак и јајета, док је наставио да развија унутрашњи простор. Према истраживачима његовог рада, коначна верзија пројекта, која комбинује два цилиндра која се међусобно секу, потиче из његовог нереализованог пројекта за Клуб Зујева. Године 1927. Мељников је учествовао на конкурсу за дизајн овог клуба и свој пројекат описао као „орган од пет цилиндaра“. Када је касније зграда изграђена према пројекту Илије Голосова, Мељников је одлучио да бар део својих идеја примени на сопственој кући. Тако је у њену конструкцију уградио серију вертикалних цилиндaра који су се уклапали један у други.
+Прве скице куће Константина Мељникова из раних 1920-их.центар|240x240п| центар|244x244п| центар|231x231пСкице квадратне кућне радионице, 1920–1921Једна од „округлих“ верзија пројекта, 1922 Криволинијска структура нове куће можда је била под утицајем чињенице да је породица Мељников дуго живела у заједничком стану (од 1918. до новембра 1929), пре него што се преселила у сопствени дом у Кривоарбатској улици. Једна од соба у том стану имала је основу у облику четвртине круга и гледала је на пет прозора на углу Петровке и Страстног булевара.Хан-Магомедов С. О. Константин Мельников. — Moscow: Архитектура-С, 2006. — p. 168. Архитекта је узео у обзир начин породичног живота који се развио у стану на Петровки приликом пројектовања своје куће. Главни комади намештаја купљени за тај стан постали су основа за уређење куће.
Конструкција: конструктивне карактеристике зидова и шкољки Мељникова кућа је јединствена јер је, крајем 1920-их, када је НЕП (Нова економска политика) у Совјетском Савезу истекао и када је по читавој земљи почела изградња заједничких кућа, једном човеку било дозвољено да изгради приватну кућу у центру главног града. Постоји више објашњења за ову чињеницу.
Прво, Мељникова кућа била је званично призната као експериментална грађевина. Архитекта је овде тестирао идеју округле куће, која би касније могла да се користи у другим пројектима због своје економичности и једноставности изградње, укључујући и изградњу заједничких кућа.
Друго, до средине 1920-их, Константин Мељников је био један од највећих и најпоштованијих архитеката не само у Совјетском Савезу, већ и у свету, као совјетски архитекта. Постао је светски познат због изградње павиљона СССР-а за Светску изложбу декоративних и примењених уметности у Паризу.
Треће, архитекта је изградио своју кућу од 1927. до 1929. године, када је имао велики број стварних наруџбина и могао је да расподели средства за изградњу из породичног буџета.Хан-Магомедов С. О. Дом-мастерская архитектора Константина Мельникова. – Moscow: Архитектура-С, 2006. – p. 80. Укупни износ накнада које је добио за пројекте Бахметијевске и Ново-Рјазанске радионице до тренутка када је стварна изградња куће започела у септембру 1927. износио је 10.900 рубаља.Архив Дома Мельникова. Op. 396/135, lett. 2–7, 9–13 Управо тај износ архитекта је платио 1927. године.Архив Дома Мельникова. Op. 1121/1, lett. 7
Истовремено, првобитна процена трошкова изградње била је 25.140 рубаља, која је до октобра 1929. године порасла на 37.846 рубаља.Архив Дома Мельникова. Op. 196/178, lett. 116 Изградњу куће спроводила је грађевинска организација Московских комуналних служби, искључиво о трошку архитекте. (Након две године кореспонденције и преговора са московским властима, 1. октобра 1929. године, када је изградња куће заправо завршена, Константин Мељников је добио кредит за поправку и изградњу у износу од 27.000 рубаља на 15 година). Због тога што је зграда која се градила била сматрана пилот-пројектом, Мелников је одлуком Президијума Московског градског извршног одбора Московског градског већа од 11. новембра 1933. године ослобођен плаћања пореза на зграде и земљишне ренте See copy of extract from the minutes of the Presidium of the City Executive Committee of the Mossovet from (копия выписки из протокола Президиума Горисполкома Моссовета) 11 November 1933 Архив Дома Мельникова. Op. 396/181
Коначно, постоји верзија да је архитекта добио земљиште као награду од совјетских власти за свој рад на првом Лењиновом саркофагу 1924. године.
Сам Константин Мељников је у својим мемоарима описао процес одлуке да изгради сопствену кућу у Кривоарбатском переулоку:
центар|безоквира|234x234пцентар|безоквира|250x250пцентар|безоквира|231x231пШематски план локације са координирајућим натписима и белешкама К. МељниковаОдобрени грађевински пројекат. Тлоцрти и зграда у пресекуОбјашњење К. Мељникова са цртежом конструкције зида зграде Верзија пројекта одобрена за изградњу била је датована на 19. јун 1927. године. Генерална волуметријска и просторно-композициона решења радионице коначно су дефинисана у овом пројекту. Међутим, детаљи дизајна зграде су значајно усавршени од стране Мељникова током самог процеса изградње. Заједно са пројектом, архитекта је израдио одвојиви модел зграде, који је омогућавао да се види архитектонска композиција и унутрашњи распоред будуће радионице. Модел је био потребан како би се добила парцела за изградњу и како би се градитељима објаснила сложена волуметријска и просторно-композициона структура зграде.
Главне разлике између оригиналног (1927) и реализованог (1929) дизајна:П. Кузнецов. Дом Мельникова. Шедевр авангарда, жилой дом, архитектурный музей. Berlin, 2017, p. 75.
Обa цилиндра у оригиналном пројекту имала су заједнички нагнут кров, а њихове висине су се благо разликовале. Ово је било због планираног укључивања мезанинског спрата са две собе за децу, уместо балкона-терасе која је на крају изграђена.
Оригинални план није укључивао подрумски спрат са калорифером ради уштеде новца. Пећ је био предвиђен да се постави у центар другог спрата, што је значајно ограничавало опције за распоред соба. Међутим, током изградње откривени су темељи зидова претходне предреволуционарне куће. Током изградње, мали подрум је укључен испод предњег цилиндра, који је могао да прими калориферску комору од 14 м2. Ово је омогућило архитекти да створи слободан распоред за први спрат.
Због присуства пећи на првом спрату, степениште које се налази у зони где се два цилиндра секу, померено је ка унутрашњости предњег цилиндра, ближе улазу у кућу у оригиналном дизајну.
Оригинални пројекат није укључивао шестоугаоне прозоре, који су постали симбол куће. Уместо тога, Мељников је планирао два уска витража који ће вертикално пресецати цео задњи цилиндар и окретати се према западу и истоку. Да разјаснимо, шестоугаоне отворе, које је Мељников назвао „продухима“ (рус. "продухи"), првобитно је предвиђено да буду укључени у изградњу како би се смањила употреба скупоцених и ретких цигала, истовремено обезбеђујући равномерну расподелу оптерећења. Тек током процеса изградње архитекта је одлучио да неке од ових вентилационих отвора пренамени у прозорске отворе.
мини|Оквир куће у процесу изградње (Мељников и његова супруга Ана Гавриловна испред куће), 1927. Зидови и подови радионице имају оригиналне и технички иновативне структуре, од којих је неке Мелников покушао да патентира, али није успео.Отзывы из Комитета по делам изобретений ВСНХ СССР. Архив Дома Мельникова. Op. 1167, lett. 96–112