Guska (množina: guske) je zajednički naziv nekoliko vrsta plovuša iz porodice -{Anatidae}-. Ovu grupu čine rodovi -{Anser}- (siva guska), -{Branta}- (crna guska) i -{Chen}- (koji uključuje bele guske); zadnji od koji se često uključuje u rod -{Anser}-. Neke ptice, uglavnom povezane sa pegankama (utvama), u svojim imenima imaju reč „guska”. Dalji srodnici iz porodice -{Anatidae}- su labudovi, većina kojih je veća od pravih gusaka, i pataka, koje su manje.

Izraz „guska” pravilnije se koristi za ženku ptice, dok se „gusan” izričito odnosi na mužjaka. Mlade ptice pre nego što postanu sposobne za let nazivaju se birići ili guščići.

Etimologija мини|left|250px|Divlja guska (Anser anser).

Reč „guska” vodi poreklo od praindoevropskog korena, -{ghans-}-. U germanskim jezicima, koren reči je dao staroenglesku reč -{gōs}- sa množinom -{gēs}- i -{gandres}- (od čega su nastale sadašnje engleske reči -{goose}-, -{geese}-, -{gander}-, i -{gosling}-, respektivno), frizijske reči -{goes}-, -{gies}- i -{guoske}-, novonemačke reči -{Gans}-, -{Gänse}-, i -{Ganter}-, i staronordijska reč -{gās}-. Ovaj termin je isto tako osnova litvanske reči -{žąsìs}-, irske -{gé}- (od staroirske reči -{géiss}-), , drevne (-{khēn}-), , (heron), sanskritskih reči -{hamsa}- i -{hamsi}-, finske -{hanhi}-, avestanske -{zāō}-, , rumunske -{gâscă / gânsac}-, (guska / gusak), (-{gusyna}- / -{gus}-), češke -{husa}-, i persijske (-{ghāz}-).

Sistematika, taksonomija i evolucija Rod -{Anser}- uveo je francuski zoolog Matiren Žak Brison 1760. godine. Ime je izvedeno tautonimijom od specifičnog epiteta sive guske -{Anas anser}- koji je uveo Line 1758. godine. Anser je latinska reč za „gusku”.

Filogenija Evolucione odnose između gusaka -{Anser}- bilo je teško rešiti zbog njihovog brzog širenja tokom pleistocena i česte hibridizacije. Godine 2016. Otenburg i kolege su objavili studiju koja je utvrdila filogenetske odnose između vrsta upoređivanjem egzonskih DNK sekvenci.

Rod sadrži 11 vrsta:

Prave guske (-{Anserini}-) i njihovi srodnici мини|лево|250px|Snežne guske u Kvebeku, Kanada мини|250px|Kineske guske, domestikovana forma labudaste guske

Tri postojeća roda pravih gusaka su: -{Anser}-, siva guska, uključujući i divlju gusku, i domaće guske; -{Chen}-, bele guske (često uključene u -{Anser}-); i -{Branta}-, crne guske, poput kanadske guske.

Dva roda gusaka -{Cereopsis}- i -{Cnemiornis}- samo su preliminarno smeštena u -{Anserinae}-; oni mogu da pripadaju -{Tadorninae}- ili da formiraju samostalnu potporodicu -{Cereopsinae}-: -{Cereopsis}-, guska Rta Baren i -{Cnemiornis}-, praistorijska novozelandska guska. Bilo one, ili verovatnije, guskama-sličan koskorobski labud su najbliži živi rođaci pravih gusaka.

Fosile pravih gusaka teško je asocirati sa rodovima. Sve što se može reći je da je njihov fosilni zapis, posebno u Severnoj Americi, gust i sveobuhvatno dokumentuje mnogo različitih vrsta pravih gusaka koje su postojale od miocena, tokom zadnjih 10 miliona godina. Prikladno nazvana -{Anser atavus}- (sa značenjem „progenitor guske”) od pre oko 12 miliona godina imala je još više zajedničkih pleziomorfija sa labudima. Pored toga, neke ptice slične guskama poznate iz podfosilnih ostataka nađene su na Havajskim ostrvima.

Guske su monogamne, i žive u stalnim parovima tokom cele godine; međutim, za razliku od većine ostalih trajno monogamnih životinja, one su teritorijalne samo tokom kratke sezone gnežđenja. Uparene guske su dominantnije i više se hrane, što su dva faktora koja rezultiraju u većem potomstvu.

Druge ptica zvane „guske”

Neke ptice, uglavnom sa južne hemisfere se nazivaju „guskama”, većina kojih je u potporodici -{Tadorninae}-. One su: Orinoko guska, -{Neochen jubata}- Egipatska guska, -{Alopochen aegyptiaca}- Južnoameričke patagonske guske iz roda -{Chloephaga}- Praistorijska -{Centrornis majori}-

Druge: Ostrugasta guska (-{Plectropterus gambensis}-), je srodna patagonskim patkama, ali je dovoljno osobena da zaslužuje svoju zasebnu potporodicu, -{Plectropterinae}-. Plavokrila guska (-{Cyanochen cyanopterus}-) i kejpbarenska guska (-{Cereopsis novaehollandiae}-) imaju sporne afinitete. One pripadaju zasebnim drevnim lozama koje mogu biti srodne sa bilo -{Tadorninae}-, -{Anserinae}-, ili su bliže patuljastim patkama (-{Anatinae}-). Tri vrste malih vodenih ptica iz roda -{Nettapus}- su nazvane „pigmejskim guskama”. Postoje indikacije da predstavljaju još jednu drevnu lozu, s mogućim srodnostima sa -{Cereopsis novaehollandiae}- ili ostrugastom guskom. Rod praistorijskih izumrlih morskih pataka, -{Chendytes}-, se ponekad naziva „ronećim guskama” usled njihove velike veličine. Neobična svrakolika guska je u zasebnoj porodici, -{Anseranatidae}-. Severna bluna je morska ptica koja je takođe poznata kao „solanska guska”, mada ova ptica nije srodna sa tri roda gusaka, niti bilo kojim drugim pripadnikom reda -{Anseriformes}-.

Domaće guske

Domaće guske su guske koje se namenski uzgajaju zbog mesa, jaja i perja. Podvrste su evropske domaće guske -{Anser anser domesticus}- (evropska guska) ili kineske domaće guske -{Anser cygnoides domesticus}-. Guske u popularnoj kulturi Izreke o guskama uključuju: „Imati gusana” znači detaljno ispitati nešto. Zbog starosti „Zakona sive guske” na Islandu verovalo se da guske žive duže od drugih ptica.Boulhosa, Patricia Press. „The Law of Óláfr inn Helgi.” In .Byock, Jesse L., Medieval Iceland: Society, Sagas, and Power, Berkeley: University of California, 1990Byock, Jesse L. "Grágás: The 'Grey Goose' Law in Viking Age Iceland London: Penguin, 2001.

Ugroženost Zbog prekomernog lova i uništenja staništa neke vrste su manje ili više ugrožene. Mala lisasta guska (Anser erythropus) i kineska labudasta guska (Anser cygnoides) su na crvenoj listi označene kao ranjive vrste.IUCN Red List of Threatened Species Anser cygnoides

Galerija

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

-{Anatidae media on the Internet Bird Collection}- О распрострањењу и детерминацији гусака љигарица

Категорија:Гуске Категорија:Таксони које је описао Матирен Жак Брисон