Банатско-српска војна крајина, односно Банатско-српска војна граница () или Српско-банатска војна крајина, односно Српско-банатска војна граница () била је војно-територијална јединица у саставу граничарског система Војне крајине у Аустријском царству и Аустроугарској монархији. Створена је 1850. године, обједињавањем дотадашње Банатске војне границе са крајишким територијама у Срему (Петроварадинска регимента) и Бачкој (Шајкашки батаљон). Команда и управа Банатско-српске војне границе налазила се у Темишвару, а њена територија се простирала дуж река Дунава и Саве. Постојала је све до 1873. године, када је резвојачена и укључена у жупанијски систем управе. Њено подручје данас највећим делом припада модерним државама Србији и Румунији, а мањим делом и Хрватској.
Највећи део становништва на подручју Банатско-српске војне крајине чинили су Срби и Румуни, а у мањем броју Немци, Мађари, Хрвати и Шокци као и припадници неких других народа. Становништво је највећим делом било православне (Срби и Румуни), а мањим делом римокатоличке и протестантске вероисповести (Немци, Мађари, Хрвати и Шокци).
Историја 265п|мини|десно|Банатско-српска војна крајина, између Кнежевине Србије на југу и Војводства Србије и Тамишког Баната на северу, у периоду од 1849. до 1860. године
Све до 1850. године, подручје дотадашње Банатске војне границе у јужном Банату било је у командном и управном смислу одвојено од суседних крајишких територија у Срему и Бачкој (Петроварадинска регимента и Шајкашки батаљон). У склопу административне реорганизације која је спорведена након слома Мађарске револуције (1848-1849), аустријске државне власти су 1850. године донеле одлуку о стварању обједињене Банатско-српске војне границе, која је поред дотадашње Банатске војне крајне обухватила и Петроварадинску регименту у Срему, као и Шајкашки батаљон у Бачкој. За првог заповедника Банатско-српске војне границе постављен је фелдмаршал Јохан Коронини, са седиштем у Темишвару.
Банатско-српска војна крајина делила се на пет војно-територијалних јединица: XIV Илирско-банатска регимента (такође позната и као Српско-банатска) XIII Влашко-банатска регимента (такође позната и као Румунско-банатска) XII Немачко-банатска регимента (такође позната и као Швапско-банатска) XI Петроварадинска регимента (такође позната и као Сремска) Шајкашки батаљон (такође познат и као Тителски батаљон)
265п|мини|десно|Етничка карта Банатско-српске војне крајине и суседних области, према стању из 1855. године Још након проглашења Српске Војводине (1848), народни прваци су захтевали укључивање западних делова старе Банатске војне крајне у састав јединствене српске самоуправне територије у тадашњој Аустријској царевини, али тај захтев није био испуњен, пошто новоустановљено Војводство Србија и Тамишки Банат (1849) није обухватило и војно-крајишка подручја, која су 1850. године ушла у саства новостворене Банатско-српске војне границе.
Банатско-српска војна крајина се на северу граничила са Војводином Србијом и Тамишким Банатом, на југу са Кнежевином Србијом, на југоистоку са Кнежевином Влашком, на североистоку са хабзбуршком Великом Кнежевином Трансилванијом, док се на крајњем западу граничила са Бродском региментом у саставу тадашње Хрватско-славонске војне крајине.
Такво стање је остало на снази све до 1860. године, када је Војводство Србија и Тамишки Банат укинуто и прикључено Краљевини Угарској. Након тога, Банатско-српска војна крајина је преостала као једина територијална јединица у Аустријској царевини која је још увек носила и српско име.
Територијални опсег Банатско-српске војне границе је сужен 1871. године, када је Петроварадинска регимента издвојена из њеног састава и прикључена суседној Хрватско-славонској војној крајини. Већ током 1872. године, аустроугарске државне власти су донеле одлуку о потпуном укидању Банатско-српске војне границе, а процес развојачења је довршен 1873. године, када су дотадашња крајишка подручја у јужном Банату прикључена угарским жупанијама: Торонталској, Тамишкој и Северинској, док је територија развојаченог Шајкаког батаљона укључена у састав Бачко-бодрошке жупаније.
Види још
Војна крајина Историја Баната Историја Срема Историја Бачке Историја Војводине Историја Србије Историја Румуније Историја Славоније Историја Угарске
Референце
Литература
Спољашње везе
Царски патент од 7. маја 1850. године о уређењу граничарских области, званично издат на немачком и српском језику (ћирилицом) Веселинка Марковић: Банатска војна крајина 1764−1872. Ивана Б. Спасовић: Банатска војна граница
Категорија:Војна крајина Категорија:Историја Баната Категорија:Историја Срема Категорија:Историја Бачке Категорија:Историја Војводине у новом веку Категорија:Историја Србије под Хабзбуршком монархијом Категорија:Историја Румуније у новом веку