Клеофа Малатеста да Пезаро (такође, Клеопа или Клеофа) (1420 – умрла 1433. године) била је италијанска племкиња и жена Теодора II Палеолога, деспота Мореје, брата цара Константина XI, последњег византијског цара. Била је ћерка Малатеста деи Сонетија, грофа од Пезара, и Елизабете да Варано.Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, vol. IX, n 21395. Удала се за Теодора Палеолога у Мистри 21. јануара 1421. године Leofranc Holford-Strevens, , Early Music History, Vol. 16, ., Archiv für Musikwissenschaft, 9. Jahrg., H. 3./4. . или 1422. године, , in Proceedings of the 21st International Congress of Byzantine Studies, London, 21–26 August . у уговореном браку који је био део иницијативе њеног ујака, папе Мартина V, да се придружи западном (римокатоличком) православном племству, које се на тај начин надало да стекне политичке савезе против Турака.
Брак Дана 20. августа 1420. године, Клеофа је напустила ИталијуReview by Jaap van Benthem, Reviewed work: Dufay by David Fallows, in Tijdschrift van de Vereniging voor Nederlandse Muziekgeschiedenis, D. 33ste, Afl. 1ste/2de . укрцавши се из Фана код Пезара за Цариград.. Са њом је била још једна млада невеста, маркиза Софија од Монферата, која је требало да се уда за цара - савладара Јована VIII Палеолога, Теодоровог брата. Поводом Клеофине удаје сачуван је слављенички мотет који је написао чувени ренесансни композитор Гијом Дифеј Vasilissa ergo gaude („Тако се радуј, краљице“, користећи грчку титулу за „краљицу“, βασιλισσα). Текст мотета описује је као младу, лепу и компетентну говорницу италијанског и грчког језика. Још једно музичко дело које велича Клеофу, балата Tra quante regione је компоновао Хуго де Лантин 1420-их да прослави њен брак са византијским принцом.J. Michael Allsen, , footnote 6.
Деспина Клеофа и деспот Теодор II су живели у Мистри на Пелопонезу, једном од последњих упоришта византијске културе. После неколико тешких година брака, коначно је попустила пред локалним притисцима и дозволила да се верује да је прешла у православну веру.A. Falcioni, 2005. Donne di Casa Malatesti. Rimini. Vol. 2: 607-609. Имала је једну ћерку, деспину Јелену Палеолог, која се касније удала за кипарског краља Јована II Лизињана.
Деспина Клеофа је умрла 1433. године. Њена смрт је обележена говорима епископа Висариона, који је касније постао кардинал у Италији, и хвалоспевом који је написао еминентни грчки неоплатонски филозоф Гемист Плетон.
Могућа гробница У 20. веку, у гробу из XV века у западном делу цркве Свете Софије у Мистри пронађени су женски остаци. Нагађало се да је овај гроб можда био Клеофин.
Литератра
, . reprinted from the edition of 2003, Athens 20017, Greece
Референце
Категорија:Умрли 1433. Категорија:Палеолози