Phytophthora infestans изазива болест кромпира у народу познату под различитим именима као пламењача кромпира, кромпирова трулежница, кромпирова куга. Економски је веома значајна.
Распрострањење Врста је широко распрострањена. У Европу је уведена из Јужне Америке четрдесетих година прошлог века. У то време болест је у Западној Европи посебно у Ирској где је кромпир био главна храна, изазвала глад и помор људи. Иако данас имамо доста сигурне методе заштите кромпира од овог паразита (садња отпорних сорти, третирање фунгицидима), штете које од ње трпи пољопривреда су веома велике.
Опис Ph. infestans развија мицелију у међућелијским просторима, а у ћелије домаћина улазе само хаусторије. Услед дејства паразита на листовима се појављују тамне зоне одумрлог ткива. У случају јаке заразе осуши се цео лист. На наличју листова уочавају се беле скраме. Оне представљају спорангиофоре који настају на мицелији у листу домаћина и кроз његове стоме у сноповима излазе на површину.
Циклус развића Спорангиофори су симподијално разгранати, а на њима настају лимунасте зооспорангије. Оне се целе откидају и преносе ваздушним струјама или капима кише на друге листове, где у капи воде клијају у 6-8 зооспора. Након кратког кретања заодевају се зидом и клијају у примарну хифу, која кроз стому или непосредно кроз епидермис доспева у ткиво листа. Зооспорангије доспеле на земљиште могу да се спусте до површине кртоле коју такође инфицира. На зараженим кртолама појаве се сиве пеге. У складиштима заражене кртоле иструну.
Гљива презимљује у слабо оболелим кртолама. Ако се оне употребе као садни материјал долази до појаве болести. Врста се у Европи размножава бесполно, ретко образује ооспоре. Зато што је хетероталусна, за полно размножавање потребна су јој оба типа талуса, а у Европи се развија само један.
Phytophthora infestans може да зарази и црвени парадајз, као и неке друге биљке из фамилије Solanaceae.
Галерија
Референце
Категорија:Гљиве Категорија:Гљивичне болести