Житије Ајдук-Вељка Петровића је житије које је написао Вук Стефановић Караџић о хајдуку Вељку, издато 1826. године у часопису Даница.

мини|200п| Насловна страна првог броја часописа Даница, који је Вук уређивао од 1826. до 1834. године.

Садржај Вук описује Хајдук Вељка Петровића у конкретној историјској ситуацији и конкретном догађају. То је време Првог српског устанка када је српски народ устао у борбу за ослобођење од турског ропства. Борба је била неравноправна и тешка – Турци су били организовани, бројни и добро наоружани. Срба је било мало, без војничког искуства, са слабим наоружањем.

У таквој ситуацији је био и Вељко: док је Турака било око 15-16.000, браниоци Неготина имали су три до четири стотине бораца. Када Хајдук Вељко тражи помоћ у муницији и људству, показује се неслога и неодговорност српских војвода.

Уместо да Хајдук Вељку помогне, Младен Стојковић се узда у Вељково јунаштво са образложењем: „Кад је мир, њему се пјесма пјева и по десет музиканата за ручком свирају: нек се држи сад”.

Браниоци Неготина пружају отпор Турцима и све жртвују за борбу и ослобођење: светиње (претапају кандила), покућство (претапају кашике и тањире), новац (талири служе као муниција за топове) и живот.

Хајдук Вељко Петровић је са борцима, прати, храбри и наређује – даје им упутства. Стога, био је лака мета за турске тобџије. Кад су га позвали на предају, он одговара:

О делу Вук Караџић је посебно писао о истакнутим личностима предустаничког и устаничког доба међу којима је најбоља и најобимнија биографија о Хајдук Вељку. Када га је српски савет послао у Неготин, Вук се побратимио са Хајдук Вељком.Хајдук-Вељко и његова браћа средио: Мих. М. Стевановић. Издање породице Милутинове, брата Хајдук-Вељковог. Пожаревац. Штампарија Михаила Костића. 1893. Како је био његов савременик хтео је да остави сведочанство о Вељковом животу, о његовим подвизима и његовој смрти. Ослањајући се на чињенице, у житију су заправо изнете и појединости из Вељковог живота које га славе као јунака, те је стога дело више историјски текст са објективним и јасним тоном приповедања.

У Караџићевим рукописима сачуван je само одломак житије са непотпуним почетком прве алинеје; у Даници за 1826. годину то je при крају 85. и на почетку 86. стране, од: да му пошљу џебане, до: како се држи царевина.

Референце

Литература

Категорија:Вук Стефановић Караџић Категорија:Српске аутобиографије и мемоари