Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији јесте списак породица које су својим учешћем у обнови и изградњи српске државе имале значајан утицај на државну и друштвену историју Србије у деветнаестом веку, односно у периоду од 1804. године до 1914. године.Наравно и овде има изузетака због целовитости списка. На пример неке од истакнутијих породица из Земуна, које су биле у блиским везама са Београдом и учествовали у оснивању Српске Војводине 1848. и сл. У патријархалном деветнаестовековном друштву Србије, која је била наследна монархија, породице су имале велики утицај на политику и друштвени живот. Све знамените личности Србије овог времена биле су очеви и старешине ужих или ширих породица, од владара до старешина сеоских задруга.
Редослед на овом списку је историјски, хијерархијски и хронолошки Уобичајен за, на пример, прецедентне листе званичних државних протокола. Значај и историјска важност нису сасвим прецизно одређени и могућа су померања. Често се иста породична имена налазе у више приказаних група. На првом месту налазе се породице владара и њихових потомака. Карађорђе је обновитељ српске државе, вођа Првог српског устанка, а књаз Милош Обреновић вођа Другог српског устанка. Основали су две династије које су владале кнежевином и краљевином Србијом.
Најближи рођаци владара били су уједно представници породица других знаменитих личности Првог и Другог српског устанка, пре свега обласних господара и највиших званичника Карађорђеве Србије. Из ових породица најчешће су и највиши званичници у држави. У то време није се на учешће рођака у власти гледало као на непотизам, јер је начин владања у монархији био у рукама породице чији је старешина краљ. Ненадовићи из Бранковине, који су дали велики број историјских личности заслужних за обнову државе Србије, имали су највећу власт у време владавине њиховог зета кнеза Александра Карађорђевића. Због учешћа у завери у којој је убијен кнез Михаило, више Ненадовића је осуђено на смрт, што је пресудно утицало на даљу историју ове породице.
Као што су Ненадовићи одувек имали највећи утицај у ваљевском крају, а и у целој држави у време владавине кнеза Александра Карађорђевића, Богићевићи, породица јадранског војводе Антоније Богићевића имала је изузетан утицај у шабачком крају, а после, када је на престо дошла млађа грана Обреновића на чијем челу је био господар Јеврем Обреновић, зет Богићевића, и у целој држави.
Од обласних господара настале су обе династије Карађорђевићи и Обреновићи. Изузетак су господари источне Србије Миленко Стојковић и Петар Добрњац, који су прогнаним из Србије 1811. због супротстављања централној власти, односно Карађорђу.
Након њих набрајају се породице најистакнутијих војвода, по звањима која су родоначелници имали у првој држави, што значи прво команданти најважнијих градова, нахијске војводе, војводе градова и најважнијих кнежина у нахијама, војводе на кнежинама, капетани, бимбаше и буљукбаше. Од посебног су значаја биле личности из најближег Карађорђевог и књаз Милошевог окружења. Често су истакнуте војводе биле из породица старих обор-кнезова из осамнаестовековне Србије, које су уједно неретко, али не и нужно, биле и свештеничке породице. И турска власт поштовала је патријархални систем и увек потврђивала избор обор-кнезова и кнезова из истих породица, а најчешће се и свештеничко звање преносило са колена на колено.
Посебан углед имале су најстарије породице, међу којима се налазе Ненадовићи, Лазаревићи, а посебно Рашковићи и Карапанџићи за које се више извора слаже да су имали берате, односно званичне државне цареве потврде на одређене привилегије.
Пошто је Србија у деветнаестом веку била уређена као монархија владар је био суверен. Данас је, за разлику од тог времена, народ суверен. Због тога је положај намесника владара у време болести или малолетсва владара био посебно значајан у политичком животу. Намесници су се по реду први, други, трећи намесник потписивали на свим државним актима на месту на ком се потписује владар.
Због тога се у наредној групи налазе породице чланова три намесништва која су постојала у кнежевини и краљевини Србији. У следећој групи су највиши државни званичници.
У већем броју случајева ове групе се поклапају и често су блиско родбински повезане.
На списку се налазе и породице велетрговаца, финансијера, најчешће истовремено и задужбинара и великих добротвора. Један део ових породица поклапа се са претходним списком. Други део представља најбогатије и најутицајније људе из појединих крајева где живе Срби као што је Херцеговина, Македонија, Косово и Метохија и сл. Ове личности и породице често су улагале своју велику имовину у одређене државне пројекте, од којих је најважнији државни пројекат деветнаестовековне Србије био пројекат ослобођења и уједињења целог српског народа.
У изградњи Србије, њеном јачању и остваривању циљева државне политике, учествовале су и многе породице које нису по родоначелнику српског порекла, али су после неколико генерација посрбљене. Најчешће је реч о познатим православним цинцарским породицама, које су имале мрежу политичких и трговачких веза по целом Балкану и Аустроугарској. Водећи финансијери у Аустроугарској били су из цинцарске породице Сина.
У Србију деветнаестог века долазиле су многе личности и породице и пореклом са запада које такође постале српске. Неке од значајних личности српске историје имају усвојена имена и презимена, уместо старих чешких, пољских, немачких и других имена.
Овакав списак показује социјалну структуру деветнаестовековне Србије, процентуално у њеном мањинском делу, али по утицају на политику и друштвени живот пресудну.
Ове породице имају утицај и у међуратном друштву, али у већој држави другачије заснованој од Србије, он је битно промењен. Са историјске сцене у сваком случају силазе окончањем Другог светског рата.
Породице знаменитих личности Првог и Другог српског устанка
Краљевске породице Карађорђевићи
Обреновићи
По српским кнегињама преци краљевских породица су Ненадовићи, Миловановићи, Петровићи-Његош, Вукомановићи, Богићевићи (породица), Константиновићи. Преко Зорке Карађорђевић рођ. Петровић-Његош, преци краљевског дома Карађорђевића су и сердарске гране породица Вукотићи са Чева, Мартиновића, Врбица и Вучинић.
Породице Карађорђевих потомака
Карађорђеви потомци су краљевски дом Карађорђевића, породица Карађорђевог најстаријег сина Алексе Карађорђевића, породице Карађорђевих кћерки и унука.
Карађорђев старији син био је Алекса Карађорђевић. Међутим, наследник је био млађи син кнез Александар Карађорђевић који је 1842. године постао кнез Србије.
Руски гардијски поручник Алекса Карађорђевић је са Маријом Трокин, кћерком пуковника Николаја Трокина, маршала дворјанства (племства) имао сина — јединца потпуковника Ђорђа Карађорђевића, који је са Саром, кћерком мајора Мише Анастасијевића и Христине Урошевић имао синове Алексу Карађорђевића (1858—1920) и Божидара Карађорђевића (1861—1908). Нема потомства. Пљакићи
Породица Саве Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и карановачког војводе Антонија Ристића прозваног Пљакић. Павловићи
Породица Марије Пљакић, кћерке Саве Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и војводе Антонија Ристића прозваног Пљакић, и пешадијског капетана Антонија Павловића. Кара-Марковићи
Породица Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и војводе Николе Кара-Марковића. Пешике
Породица Коче Дуке-Пешике из Београда и Катарине Кара-Марковић, кћерке војводе Николе Кара-Марковића из Луњевице, рудничка нахија и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке. Бојанићи
Породица Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића. Богатинчевићи
Породица Теодора Теје Богатинчевића, трговца из Шапца и Јелене — Јелке Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке. Радоичићи Породица Стевана Радоичића, члана београдског суда и Надежде Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке. Стојадиновићи
Породица пешадијског мајора Димитрија Стојадиновића и Стане Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке. Миловановићи из Ботуње
Породица војводе београдске посаде Јовице Миловановића, братанца војводе Младена Миловановића и Полексије Поле Карађорђевић, Карађорђеве кћерке. Ристићи
Породица Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и руског кирасирског коњичког поручника Димитрија Ристића. Њихова деца су Кузман Ристић, официр војске Србије и Јелена Ристић која се удала за Ђорђа Радојловића. Чарапићи
Породица Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке и грочанског војводе и првог управника београдске општине, односно градоначелника Београда Илије Чарапића, сина грочанског војводе Васе Чарапића. Радојловићи
Породица Ђорђа Радојловића, казначеја у Београду и Јелене Ристић, кћерке руског кирасирског коњичког поручника Димитрија Ристића и Стаменке Карађорђевић, Карађорђеве кћерке. Николајевићи
Породица Полексије Карађорђевић (1833—1914), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић удате за Константина Николајевића (1821—1877), начелника кнежеве канцеларије, капућехаје (посланика) у Цариграду и министра унутрашњих послова и просвете и Петронијевићи
Породица Клеопатре Карађорђевић (1835—1855), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, удате за Милана Петронијевића, капућехаје (посланика) у Цариграду, посланика у Берлину, сина Аврама Петронијевића, намесника кнежевског достојанства.
Симићи
Породица Јелене Карађорђевић (1846—1867) ), кћерке кнеза Александра Карађорђевића и Персиде рођ. Ненадовић, удате за Ђорђа Симића (Београд 1843, — Земун 1921), кнежевског представника (председника владе), сина Стојана Симића. Нема потомства.
Породице Књаз Милошевих потомака