Николај Адонц (Сисијан, 10. јануар 1871 — Брисел, 27. јануар 1942) био је јерменски историчар, специјализован за византологију и јерменологију и филолог.Yuzbashyan, Karen. s.v. Adonts', Nikoghayos Gevorki. Armenian Soviet Encyclopedia. Yerevan: Armenian Academy of Sciences, 1974, vol. 1, p. 77. Адонц је био аутор Јерменије у Јустинијановом периоду, веома утицајног дела и значајне студије о друштвеним и политичким структурама раносредњовековне Јерменије .
Биографија
Рани живот Адонц је рођен као Никогајос Тер-Аветикјан у селу Брнакот у Сисијану, које је тада било у саставу Зангезурског езда Елизаветпољског губерније (данашњи Сјуник). Његова породица води своје корене од јерменске војне личности из осамнаестог века и блиског савезника Давида Бека по имену Тер-Аветик.Yuzbashyan, Karen. "Nikoghayos Adonts'i gitakan zharangut'yune" [The intellectual legacy of Nikoghayos Adonts], Patma-Banasirakan Handes 4 (1962): pp. 115-128. Похађао је парохијску школу у Татеву, а касније је студирао у Геворкијској богословији у Ечмиадзину и Руској гимназији у Тифлису (данашњи Тбилиси) од 1892–1894.
Адонц је примљен на Универзитет у Санкт Петербургу и студирао је на катедрама за оријенталне језике и историју и филологију под општим руководством познатог историчара и лингвисте Николаса Мара. Научио је латински и грчки и дипломирао са одличним успехом 1899. године. Након тога, Адонц је пратио Мара у Европу (Минхен, Париз, Лондон и Беч) и њих двојица су радили заједно у области византијских студија до 1901. Године 1903. Адонц се вратио на Кавказ, учећи грузијски и касније радећи у складишту рукописа у Ечмијадзину.
Дипломске студије Адонц је написао и одбранио своју тезу на тему „Јерменија у Јустинијановом периоду“ 1908. године. Адонц је постављен за приватног доцента на Универзитету у Санкт Петербургу 1909. године. Докторирао и звање професора добио је након одбране дисертације под насловом „Дионизије Тракијски и његови јерменски коментари“ 1916. године. Исте године, са археологом Ашкхарбеком Калантаром, учествује у другој Ван археолошкој експедицији коју је организовала Руска царска академија наука. Годину дана касније именован је за почасног повереника и професора на Институту за оријенталне језике Лазарев у Москви.
Каснији живот Године 1920. Адонц је напустио Русију и преселио се у Лондон, а затим у Париз. Адонц је 1930. године позван да држи предавања на Универзитету у Бриселу и постављен је на место шефа новоствореног Одељења за јерменологију. Током Другог светског рата, након окупације Белгије од стране нациста и након што су Адонц и други професори одбили да раде на другом институту, Универзитет у Бриселу је угашен. Оставши без плате, Адонц је желео свој рад малој јерменској заједници у Белгији, умро убрзо након тога у Бриселу 27. јануара 1942.
Академски рад мини|Адонц током Ани експедиције, 1912 Адонц је оставио више од 80 монографија о историји и књижевности средњовековне Јерменије, јерменско-византијским односима, јерменско-грчкој филологији, митологији, религији, лингвистици на јерменском, руском и француском језику.Свој први научни чланак објавио је у часопису Хандес Амсориа 1901. Нека од његових других запажених дела укључују Сељаштво древне Јерменије, Уметност Дионизија Граматичара и његова јерменска тумачења и Политичке партије у старој Јерменији . Његова Јерменија у Јустинијановом периоду (на руском, Арменииа в епоху Иустиниана: Политицхеское состоиание на основе Накхарарского строиа ), заснована на његовој дисертацији, међутим, сматра се најзапаженијим и једним од „најважнијих достигнућа у јерменистици 20. века“. Године 1970. на енглеском га је објавила византијска историчарка Нина Г. Гарсојан. У другом значајном делу, Маштоц и његови ученици, према страним изворима, Адонц је поставио датум стварања јерменског писма од стране његовог оснивача Месропа Маштоца на године 382 – 392 нове ере, отприлике 20 година пре традиционалног датума (405).
У великом одступању од својих студија о древној и средњовековној јерменској историји, Адонц се заинтересовао за историју јерменског питања непосредно након завршетка Првог светског рата и објавио низ радова. Diloyan, Valter. s.v "Adontz, Nikoghayos," . Yerevan: Yerevan State University Press, 1996, p. 10. Ово укључује две књижице објављене на енглеском 1918. године, Историјска основа јерменског питања и пад Турске и Распарчавање Турске ; два дела објављена на руском језику исте године, Турска нота и Западна Јерменија и Јерменско питање и немачки планови ; и Јерменско питање у Севру, које је објављено на енглеском 1920. Оптужио је Западну Европу да је искористила положај Јермена у Османском царству како би повећао сопствени утицај у региону. Адонц је такође осудио Совјетску Русију због потписивања Брест Литовског споразума из 1918. године, којим су региони где су некада били Јермени насељени у границама Отоманског царства.
Одабрана дела
(на француском) Samuel l'Armenien, Roi des Bulgares. Bruxelles, Palais des academies, 1938, 63 p. Published also in: Etudes Armeno-Byzantines. Calouste Gulbenkian Foundation. Distributor: Livraria Bertrand. Lisbonne, 1965. Histoire d'Arménie, les origines du X-e siècle au vie (av. J.C.). Préf. de René Grousset. Paris, 1946. Armenia in the Period of Justinian: the Political Conditions Based on the Naxarar System. Translated with partial revisions, a bibliographical note, and appendices by Nina G. Garsoïan. Lisbon, 1970. (на француском) Denys de Thrace et les commentateurs arméniens. Lisbon, 1970. (на јерменском) Antsano't' e'jer Masht'ots'i ew nra ashakertneri keank'its' e"st o'tar aghbiwrneri [Unknown Pages from the Life of Mashtots and His Students according to Foreign Sources]. 1925. Towards the Solution to the Armenian Question. London, 1920.
Референце
Додатна литература
Адалијан, Рубен . „Николас Адонц: Потрага за рационалном историјом“, др. Дисертација, Универзитет Калифорније, Лос Анђелес, 1987. Ишкхан, Мушегх . „Професор Николас Адонц: Сећање и утисци“, Јерменски преглед 39 (1986): стр. 55–80.
Спољашње везе Works by or about Nicholas Adontz at the Internet Archive (на јерменском) A detailed biography by ArmenianHouse.
Категорија:Рођени 1871. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Јерменски историчари Категорија:Јерменски филолози