мини|Споменик стрељаним жртвама Тимочке буне на брду Краљевица код Зајечара, рад Антуна Аугустинчића. Милија Петровић (1825–1883) био је свештеник из Бољевца, погубљен због учешћа у Тимочкој буни. Његов зет, Маринко Ивковић, и син, Добросав Петровић, били су главне вође устаника у Бољевцу.
Биографија
Суђење На суду је тврдио да је потпуно невин, те да је током побуне све време радио на смиривању народа. За главног коловођу побуне означио је свог зета, Маринка Ивковића, а као главне саучеснике Жику Миленковића, посланика из Планинице, бољевачке учитеље Нешу Магдића и Тихомира Маринковића, и среског писара Михаила Ступаревића. У очигледном покушају да спасе свог сина Добросава, једног од најистакнутијих побуњеника, тврдио је да је овога поп Маринко силом умешао у побуну.
Његова осуда на смрт била је очигледан пример пристрасности судија Преког суда. Док су поп Милија, поп Маринко и учитељ Миленко Првуловић, који за све време побуне никада нису узели оружје, осуђени на смрт и погубљени као коловође буне, далеко кривљи и насилнији Добросав Петровић, који је са пушком и револвером у руци силом гонио читава села на буну, везивао окружне начелнике, командовао устаничком коњицом и учествовао у нападу на Зајечар, извукао се са временском казном (10 година робије) пошто је пристао да сведочи против својих сабораца као крунски сведок.
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Тимочка буна Категорија:Рођени 1825. Категорија:Умрли 1883. Категорија:Бољевчани