Аршил Горки (рођен Востаник Маноуг Адојан, Едремит, 15. април 1904 — Шерман, 21. јул 1948) био је јерменско-амерички сликар који је имао значајан утицај на апстрактни експресионизам. Последње године свог живота провео је као држављанин Сједињених Држава. Уз Марка Ротка, Џексона Полока и Вилема де Кунинга, Горки је слављен као један од најмоћнијих америчких сликара 20. века. Патња и губитак који је доживео у геноциду над Јерменима пресудно су утицали на развој Горког као уметника.
Рани живот мини|Уметник и његова мајка Аршила Горког ( ), Музеј америчке уметности Витни, Њујорк . Востаник Адојан је рођен у селу Едремит (данашња Дилкаја), које се налази на обали језера Ван у Отоманском царству (данашња Турска).Kerr, Melissa (2009). "Chronology", in: Michael R. Taylor (ed.), . Philadelphia, Pa.: Philadelphia Museum of Art. . pp. 352–365; here: p. 353. Also available on the website of the Arshile Gorky Foundation. "...born in the village of Khorkom, within the Armenian province of Van, on the eastern border of Ottoman Turkey". Његов датум рођења се често наводи као 15. април 1904. године, али година је могла бити 1902. или 1903.Kerr, Melissa (2009). . pp. 352–365; here: 353, 366. Also available on the website of the https://www.arshilegorkyfoundation.org/artist/chronology Arshile Gorky Foundation]. Kerr gives Gorky's birth date in the chronology as "c. 1902". In a footnote she states that the often cited birth date of April 15, 1904 is the date that Gorky declared on his citizenship papers. She goes on to recount other conflicting reports of his birth date, including the fact that "his older sisters maintained that he was born in 1902 or 1903"; she finally concludes that "the 1902 birth date seems most plausible" (p. 366). What Kerr does not mention, however, is that the date that actually appears in the citizenship papers is not 1904 but 1903. Gorky's "Petition for Naturalization", filed in New York on January 18, 1939, as well as his earlier "Declaration of Intention", filed on May 7, 1936, both give the date of birth as April 15, 1903. The citizenship documents are retrievable via Ancestry.com; the citation: National Archives and Records Administration, Washington D.C. Petitions for Naturalization from the U.S. District Court for the Southern District of New York, 1897–1944, NARA Series: M1972, Roll 1173. Arshile Gorky, Petition No. 321324. Пред крај свог живота био је посебно неодређен у погледу датума рођења, мењајући га из године у годину. Године 1908, његов отац је емигрирао у Сједињене Државе како би избегао регрутацију, остављајући породицу у граду Ван. Настанио се у Провиденсу.
Године 1915. побегао је из језера Ван током геноцида над Јерменима и побегао са својом мајком и три сестре на територију под контролом Русије. После геноцида, његова мајка је умрла од глади у Јеревану 1919. Стигавши у Америку 1920. године, са 16 година, поново се ујединио са оцем, али се никада нису зближили.
У процесу поновног осмишљавања свог идентитета, променио је име у „Аршил Горки“, тврдећи да је грузијски племић (узимајући грузијско име Аршил/Арчил), па чак и говорећи људима да је рођак руског писца Максима Горког.
Каријера мини|Портрет мајстора Билла Аршила Горког, 1929–1936. Уље на платну. Године 1923. Горки се уписао у Школу дизајна на Род Ајленду. Током раних 1920-их био је под утицајем импресионизма, иако је касније током деценије стварао дела која су била више постимпресионистичка. За то време је живео у Њујорку и био је под утицајем Пола Сезана. Године 1925. Едмунд Грејсен из Grand Central Art Galleries замолио га је да предаје на Grand Central School of Art; Горки је прихватио и остао са њима до 1931. Његови значајни ученици су били Ревингтон Артур. [ страна потребно ]
Године 1927. Горки је упознао Етел Кремер Швабахер и развио доживотно пријатељство. Швабахер је био његов први биограф. Горки је рекао:
Године 1931. Горки је послао групу радова чија су цена била од 100 до 450 долара у галерију у центру Њујорка. (Име уметника је у записима галерије написано као „Архел Горки“. Већина Горкијевих дела из овог периода била је непотписана.) Тачна природа њиховог односа је непозната. Госпођа Еби Олдрич Рокфелер купила је у галерији сезанску мртву природу Горког под називом Воће. Горког је власнику галерије можда представио Стјуарт Дејвис који је тамо редовно излагао.
Године 1935. Горки је постао један од првих уметника запослених у Федералном уметничком пројекту Управе за радни напредак. Ово је касније укључило уметнике као што су Алис Нил, Ли Краснер, Џексон Полок, Дијего Ривера и Марк Ротко.
Године 1935. Горки је потписао трогодишњи уговор са Guild Art Gallery (37 West Fifty-seventh Street, Њујорк). У сувласништву Ане Валинске и Маргарет Лефранк, али уз финансирање и режију Лефранкове, галерија је организовала прву самосталну изложбу уметника у Њујорку, Апстрактни цртежи Аршила Горког .
Значајне слике из тог времена укључују Пејзаж на начин Сезана (1927) и Пејзаж, Стејтен Ајленд (1927–1928). Крајем 1920-их и 1930-их експериментисао је са кубизмом, да би на крају прешао на надреализам. Слика Уметник и његова мајка (око 1926–1936), је незабораван, дирљив и иновативан портрет. Његова слика Уметник и његова мајка заснована је на фотографији из детињства снимљеној у Вану на којој је приказан како стоји поред своје мајке. Горки је направио две верзије; друга је у Националној галерији уметности у Вашингтону. Слика је упоређена са Енгриом због једноставности линија и глаткоће, са египатском погребном уметношћу за позу, са Сезаном за равну планарну композицију, са Пикасом за форму и боју.Matossian, Nouritza. Black Angel, The Life of Arshile Gorky. Overlook Press, NY 2000, pp. 214–215
Ноћ, Енигма, Носталгија (1930–1934) су низ сложених дела која карактеришу ову фазу његовог сликарства. Чини се да Портрет мајстора Била на платну приказује Горкијевог пријатеља, Вилема де Кунинга. Де Кунинг је рекао: „Упознао сам много уметника – али онда сам упознао Горког ... Имао је изванредан дар за ударање ексера по глави; изузетан. Тако да сам се одмах везао за њега и постали смо веома добри пријатељи. Било је лепо бити странац који се састаје са њим на неком новом месту.“ . edited by Clifford Ross, Abrams Publishers, New York 1990, p. 44. Mark Stevens and Annalyn Swan, Alfred A. Knopf New York 2005, p. 210,Willem de Kooning (1969) by Thomas B. Hess Међутим, недавне публикације су у супротности са тврдњом да је слика де Кунинга, већ да је заправо портрет шведског столара Горког званог Мајстор Бил који је радио за њега у замену да му је Горки давао часове уметности. мини|Аршил Горки ради на Активностима на терену, једном од панела за његов мурал Авијација на аеродрому Њуарк, за Савезни уметнички пројекат, 1936. Када је Горки показао свој нови рад Андреу Бретону 1940-их, након што је видео нове слике, а посебно Јетра је петлићи чешаљ, Бретон је слику прогласио „једном од најважнијих слика направљених у Америци“ и изјавио да је Горки био надреалиста, што је Бретонов највећи комплимент.Matossian, Nouritza. Black Angel, The Life of Arshile Gorky. Overlook Press, NY 2000, pp. 352–357 Слика је приказана на завршној изложби надреалиста у Galérie Maeght у Паризу 1947.Feaver, William. "The mysterious art of Arshile Gorky", The Guardian, February 6, 2010. Retrieved June 10, 2010.
Мајкл Аупинг, кустос у Музеју модерне уметности у Форт Ворту, видео је у делу „напету сексуалну драму“ комбиновану са носталгичним алузијама на јерменску прошлост Горког.Kimmelman, Michael. "Art view; A restless borrower, and his own man", The New York Times, May 21, 1995. Retrieved June 10, 2010. Рад из 1944. показује његов настанак 1940-их из утицаја Сезана и Пикаса у сопствени стил, и можда је његово највеће дело."Six masterpieces" , The Plain Dealer, June 13, 2004. Retrieved June 10, 2010. Висок је преко шест стопа и широк осам стопа, што приказује „апстрактни пејзаж испуњен воденим перјаницама полупровидне боје које се спајају око шиљастих облика налик на трн, обојених танким, оштрим црним линијама, као да сугеришу кљунове и канџе“.
Лични живот Уметница Корин Мишел Вест била је Горкијева муза и вероватно његова љубавница, иако је одбила да се уда за њега када ју је неколико пута запросио.
Године 1941. Горки је упознао и оженио се Егнес Етел Магрудер (1921–2013), ћерком адмирала Џона Холмса Магрудера млађег (1889–1963). Горки јој је убрзо дао надимак „Мугуш“, јерменски израз нежности. Имали су две ћерке, Маро и Јалду (неколико месеци касније преименоване у Наташу). Маро Горки је постала сликар и удала се за британског вајара и писца Метјуа Спендера, сина песника сер Стивена Спендера. database, 2017-12-16.
Од 1946. Горки је претрпео низ криза: изгорела му је штала атељеа (уништавајући његову библиотеку и тридесетак његових слика); подвргнут је колостомији због рака ; Мугуш је имала аферу са Робертом Матом. Године 1948. Горком је сломљен врат и његова сликарска рука привремено парализована у саобраћајној несрећи, а жена га је напустила, повевши са собом њихову децу. Касније се удала за британског писца Зана Филдинга.
Дана 21. јула 1948. године, након што је комшији и једном од својих ученика рекао да ће се убити, Горки је пронађен обешен у својој штали. На оближњем дрвеном сандуку написао је "Збогом мојој љубави". Горки је сахрањен на северном гробљу у Шерману.
Наслеђе мини|Аршил Горки. Јетра је петлићи чешаљ (1944), уље на платну,, Уметничка галерија Олбрајт–Нокс, Бафало, Њујорк . Слика представља врхунац Горког достигнућа и његовог индивидуалног стила, након што је изашао из утицаја Сезана и Пикаса. Допринос Горког америчкој и светској уметности тешко је преценити. Његов рад као лирска апстракција Dorment, Richard. "Arshile Gorky: A Retrospective at Tate Modern, review", The Daily Telegraph, 8 February 2010. Retrieved May 24, 2010.Art Daily retrieved May 24, 2010"L.A. Art Collector Caps Two Year Pursuit of Artist with Exhibition of New Work", ArtDaily. Retrieved 26 May 2010. "Lyrical Abstraction ... has been applied at times to the work of Arshile Gorky", Tate, February 9, 2010. Retrieved June 5, 2010., The Providence Journal, July 10, 2003. Retrieved June 10, 2010. био је "нови језик. Он је "осветлио пут двема генерацијама америчких уметника". Сликарска спонтаност зрелих дела као што су Јетра је петлићи чешаљ (1944), Једна година млечница (1944) и Веридба II (1947) одмах је префигурирала апстрактни експресионизам, а лидери њујоршке школе су признали значајан утицај Горког. Горки је имао посебан, препознатљив стил и био је познат по свом цртачком умећу. Користио је уврнуте, али елегантне линије да унесе 'биоморфне' форме у своје апстрактне слике заједно са преклапањем боја како би створио сложен пејзаж линија и боја на платну.
Његов опус синтетизује надреализам и сензуалне боје и сликарство Париске школе са својим веома личним формалним речником. Његове слике и цртежи стоје у сваком већем америчком музеју, укључујући Националну галерију уметности, Музеј модерне уметности, Институт за уметност у Чикагу, Метрополитен, Музеј уметности Џордана Шницера у Јуџину и Витни музеј америчке уметности у Њујорку, и у многим градовима широм света, укључујући Тејт у Лондону.
Избор Горкијевих писама превела је и објавила Карлен Мурадијан у Arshile Gorky Adoian and The Many Worlds of Arshile Gorky 1980. године. Метју Спендер (1999) и Нурица Матосијан (2000) су из свог истраживања закључили да су преводи Горкијевих писама његовој млађој сестри Вартуш, које је објавио њен син, Мурадијан, били улепшани и да је нека од ових писама измислио Мурадијан.[From a High Place. A Life of Arshile Gorky, By Matthew Spender, 2000, p. xxii-xxiii] Најтачнији преводи писама Горког породици и пријатељима објављени су у часопису Goats on the Roof: A Life in Letters and Documents (2009), који је приредио Спендер са преводима оца Крикора Максудијана.[The Forging of an Artistic Identity: A Gorky Retrospective, by Jean Murachanian, Asbarez, July 2, 2010]
Петнаест Горкијевих слика и цртежа је уништено у паду лета 1 Америцан Аирлинеса 1962. године.