MICA (projektil)

MICA (francuski: Missile d'Interception, de Combat et d'Auto-défense, što u prevodu znači „projektil za presretanje, borbu i samoodbranu”) je francuski protivvazdušni višenamenski projektil kratkog do srednjeg dometa, sposoban za dejstvo po više ciljeva, u svim vremenskim uslovima, sa sistemom „ispali i zaboravi“ (fire-and-forget), koji proizvodi kompanija MBDA France. Namenjen je za upotrebu kako sa vazduhoplova, kao pojedinačni projektil, tako i sa kopnenih jedinica i brodova, koji mogu biti opremljeni brzim lansirnim sistemom MICA Vertical Launch System. Opremljen je sistemom za upravljanje vektorom potiska (thrust vector control – TVC). Razvoj je započet 1982. godine od strane kompanije Matra. Prva ispitivanja obavljena su 1991. godine, a raketa je ušla u operativnu upotrebu 1996. godine, kao naoružanje aviona Rafal i Miraž 2000. Zamenila je projektil Super 530 u ulozi presretanja i projektil Magic II u ulozi borbe prsa u prsa. Varijante MICA-EM i MICA-IR mogu ispuniti uloge raketa vazduh-vazduh kratkog i srednjeg dometa za dejstvo van vizuelnog dometa (BVR – Beyond Visual Range).

Raketni sistem MICA predstavlja revolucionarni pristup vazdušnoj borbi, jedinstveno kombinujući sposobnosti za borbu van vizuelnog dometa (BVR) i u vizuelnom dometu (WVR) u jedinstvenoj konstrukciji. Razvijen od strane Matra (sada MBDA France), ovaj dvonamenski raketni sistem je ušao u službu 1996. godine kao prvi pravi višenamenski vazduh-vazduh sistem naoružanja na svetu, sposoban da zameni i interceptore srednjeg dometa i rakete za blisku borbu.

Značaj MICA prevazilazi njene tehničke sposobnosti. Kao kamen temeljac francuske odbrambene suverenosti i veliki izvozni uspeh sa preko 5.000 proizvedenih raketa za 15 nacija, MICA demonstrira održivost evropskih odbrambenih inovacija u konkurisanju sa uspostavljenim američkim i ruskim sistemima. Njena jedinstvena arhitektura, koja nudi kako elektromagnetsko (EM) tako i infracrveno (IR) navođenje u identičnim konstrukcijama, pruža neviđenu taktičku fleksibilnost koja ostaje nenadmašena od strane savremenih raketnih sistema.

Dana 11. juna 2007. godine, raketa MICA lansirana sa aviona Rafal uspešno je demonstrirala sposobnost gađanja cilja „iza ramena“ (over-the-shoulder), uništivši metu koja se nalazila iza aviona sa kog je lansirana. Meta je bila označena od strane drugog aviona, a koordinate su prenete putem sistema Link 16.

Istorijat

Početkom 1980-ih, Sjedinjene Američke Države predložile su evropskim zemljama zajednički razvoj rakete vazduh–vazduh kratkog dometa, koja bi zamenila njihove AIM-9 Sidewinder projektile, dok su same radile na razvoju rakete srednjeg dometa kao naslednika AIM-7 Sparrow. Ideja je bila da se razvojni programi podele, a da se zatim međusobno nabavljaju gotovi sistemi.

Francuska je odbila ovu ponudu i odlučila da razvije raketu sposobnu da obavlja obe misije, koristeći dva međusobno zamenljiva tragača: MICA EM (elektromagnetna verzija) zamenjuje raketu srednjeg dometa Super 530D, dok MICA IR (infracrvena verzija) zamenjuje Magic II, projektil za blisku vazdušnu borbu. Prvo lansiranje rakete MICA obavljeno je 1992. godine, a u operativnu upotrebu ušla je 1996. godine..

Ukupni trošak programa MICA vazduh–vazduh procenjen je, prema finansijskim uslovima iz 2009. godine, na 1,674 milijarde evra. Francuskom ratnom vazduhoplovstvu isporučeno je 570 raketa MICA IR i 540 raketa MICA EM, a poslednje su isporučene 2012. godine, što daje prosečnu cenu od oko 1,5 miliona evra po raketi.. Njena upotreba u postojećoj konfiguraciji planirana je do perioda 2020–2025..

Godine 1995. odlučeno je da se započne razvoj Meteor rakete kao dopune sistemu MICA, za dejstva na velikim udaljenostima van vidnog dometa (BVR – Beyond Visual Range) i u skladu sa tadašnjim pravilima angažovanja (ROE – Rules of Engagement), na primer za napade na radarske avione ili avione za dopunu goriva na udaljenosti od 100 km. Prvi serijski primerci planirani su za 2012. godinu, dok je prva operativna upotreba u francuskoj vojsci zakazana za 2018. godinu. Tokom ispitne kampanje CDG8 na nosaču aviona Charles de Gaulle, izvedena su testiranja mešovite konfiguracije MICA/Meteor na avionu Rafal M02, koji je tom prilikom po prvi put nosio radar RBE2-AESA.

Razvija se i verzija MICA-NG (Nouvelle Génération – nova generacija), čije je uvođenje u upotrebu planirano oko 2025. godine. Ova verzija neće sadržavati nijednu komponentu američkog porekla, kako bi se izbegla ograničenja američke regulative o međunarodnom prometu naoružanja (ITAR – International Traffic in Arms Regulations)..

Karakteristike

Raketa MICA koristi standardnu aerodinamičku konfiguraciju optimizovanu za čitav spektar dejstava, od 0,5 do 80 kilometara. Sa dužinom od 3,1 metar i prečnikom od 160 mm, njene kompaktne dimenzije omogućavaju nošenje do šest jedinica na lovcima srednje težine, poput Rafala, čime se maksimizira borbena izdržljivost. Lansirna masa od 112 kilograma uključuje bojevu glavu mase 12 kilograma sa usmerenim fragmentacijama, koju proizvodi TDA Armements. Ova bojeva glava koristi usmereni obrazac rasprskavanja radi povećane smrtonosnosti protiv savremenih struktura borbenih letelica.

Pogonski sistem sadrži jednofazni raketni motor na čvrsto gorivo koji proizvodi kompanija Protac, koristeći niskodimni pogonski materijal Butalite radi smanjenja vizuelnog traga. Ključna inovacija nalazi se u sistemu upravljanja vektorom potiska (TVC), koji koristi četiri gasno-dinamičke lopatice za skretanje izduvnih gasova, omogućavajući trenutno manevrisanje velikim opterećenjima odmah nakon lansiranja. Ova sposobnost TVC sistema omogućava manevrisanje pri opterećenju od 50g u dometu od 0 do 7 kilometara, koje opada na 30g pri 12 kilometara usled smanjenja kinetičke energije — što značajno nadmašuje sposobnosti većine savremenih raketa, koje se kreću između 35 i 40g.

Postoje dve vazdušno-lansirane varijante kao osnovna sposobnost rakete MICA:

MICA RF poseduje aktivni radarski sistem za samonavođenje, i MICA IR poseduje infracrveni (IR) sistem za samonavođenje zasnovan na formiranju slike cilja.

Standardne varijante MICA RF i MICA IR imaju identične spoljašnje dimenzije i pogonske sisteme, a razlikuju se isključivo po glavi za navođenje. U operativnoj upotrebi su od 1999. godine (RF) i 2000. godine (IR). Ove rakete postižu maksimalne brzine do 4 Maha, sa dometima dejstva od 0,5 do 60 kilometara u tipičnim uslovima, koji se mogu produžiti do 80 kilometara u optimalnim okolnostima. Sistem za dvostruki režim upaljača – sa blizinskom i udarnom funkcijom – koristi aktivni Dopler radar u Ku opsegu, čime se obezbeđuje pouzdano aktiviranje bojeve glave čak i protiv malih ili „nevidljivih“ ciljeva.

Obe varijante su projektovane da filtriraju protivmere kao što su mamci (engl. chaff) i infracrvenih mamaca (decoy flares). Jedinica za upravljanje vektorom potiska, ugrađena u raketni motor, povećava upravljivost projektila. Raketa je sposobna za navođenje nakon lansiranja (LOAL – Lock-On After Launch), što znači da može gađati ciljeve koji se u trenutku lansiranja nalaze van dometa njenih senzora. Kada je postavljena na avion Rafal, verzija MICA IR može slati infracrvene slike centralnom sistemu za obradu podataka, funkcionišući tako i kao dodatni senzor.

thumb|right|200px|VL MICA NG (levo) i CAMM-ER (desno) na sajmu ILA Berlin Air Show 2024

MICA se takođe može koristiti kao raketa zemlja–vazduh kratkog dometa. Dostupna je u kopnenoj verziji, VL MICA, koja se lansira iz kontejnera postavljenog na kamionu, i u mornaričkoj verziji, VL MICA-M, koja se lansira iz vertikalnog lansirnog sistema montiranog na brod.. Dana 23. oktobra 2008. godine u 15:30, na poligonu CELM u Biskarosu (Landes), raketa VL MICA je uspešno izvela poslednje ispitno lansiranje od ukupno 14, čime je potvrđena njena spremnost za serijsku proizvodnju. Ciljna meta bila je bespilotna letelica koja je letela nisko iznad mora, na udaljenosti od 12 km; uprkos toj udaljenosti, raketa MICA opremljena aktivnim radarom uspešno je zaključala metu i oborila je.

Vertikalni lansirni MICA sistem je zahtevao značajno redizajniranje za kopnene i pomorske primene. Pomorska VL-MICA-M varijanta, operativna od 2008. godine, pruža 360-stepeno hemisferično pokrivanje sa maksimalnim dometom smanjenim na 20 kilometara zbog energetskih penala vertikalnog lansiranja. Sistem postiže intervale lansiranja od dve sekunde, omogućavajući brzo višeciljno angažovanje. Kopnene VL-MICA konfiguracije koriste nosače sa kutijastim lanserima postavljene na kamionima sa automatskim mogućnostima dopunjavanja, pružajući mobilnu odbranu područja za vredne ciljeve.

Složenost integracije se povećava za pomorske primene, zahtevajući interfejs sa brodskim sistemima upravljanja borbom i prilagođavanje pomorskim uslovima okruženja. Omanska mornarica sa Khareef-klasa korvetama je pionir u VL-MICA-M raspoređivanju 2013. godine, praćen Singapurskim Independence - klasa plovilima i egipatskim Gowind korvetama, svaki noseći između 8 i 32 vertikalne lansirne rampe zavisno od konfiguracije broda.

Korvete koje su premale da bi nosile veliki i skupi sistem raketa Aster predstavljaju najverovatnije korisnike verzije VL MICA-M, koja nudi slične sposobnosti kao Aster 15, ali bez pojačivača i vektorskog upravljanja PIF-PAF..

Iako VL MICA ima deklarisani domet od 20 km, aerodinamičke performanse su značajno umanjene pri tim udaljenostima. U rasponu od 0 do 7 km, raketa MICA ima sposobnost manevrisanja od 50g, dok se pri 12 km udaljenosti ta sposobnost smanjuje na 30g, usled gubitka energije tokom leta..

Tehničke karakteristike (MICA EM/IR)

+ Osnovne tehničke karakteristike rakete MICA Osobina Vrednost Dužina 3,1 m Prečnik 160 mm Masa oko 112 kg Domet do 80 km (u zavisnosti od lansirne tačke) Brzina preko 4 Maha Navođenje Inercijalno + aktivni radar (EM) ili pasivni infracrveni (IR) Bojeva glava 12 kg, fragmentaciona Fuzija Radarska blizinska i kontaktna Pogon Raketa na čvrsto gorivo

Dvostruki sistemi navođenja omogućavaju nenadmašnu fleksibilnost

MICA EM (elektromagnetna varijanta): koristi aktivnu impulsno-Doplerovu radarsku glavu za samonavođenje tipa AD4A, koja radi u frekventnom opsegu od X do Ku opsega (10–20 GHz). Monopulsna Doplerova tehnologija obuhvata napredne protivmere protiv elektronskog ometanja (ECCM), uključujući sposobnost navođenja na izvor ometanja (home-on-jam) i frekventnu agilnost. Ova glava podržava i režim zaključavanja pre lansiranja (lock-on-before-launch, LOBL) i režim zaključavanja nakon lansiranja (lock-on-after-launch, LOAL), pri čemu drugi omogućava dejstvo po ciljevima koji se u trenutku lansiranja nalaze van domašaja glave, zahvaljujući ažuriranju putanje putem radio-veze tokom leta.

MICA IR: koristi pasivnu infracrvenu glavu za navođenje sa dvopojasnim slikovnim senzorom i žarišnom ravni matricom (Focal Plane Array – FPA). Sistem zatvorenog hlađenja održava optimalnu temperaturu senzora tokom celog leta. Napredni algoritmi za suzbijanje infracrvenih protivmera (IRCCM) omogućavaju razlikovanje stvarnih ciljeva od mamaca pomoću spektralne i kinematičke analize. Jedinstveno za IR varijantu jeste to što ona šalje slike nazad centralnom računarskom sistemu aviona, čime efektivno funkcioniše kao dodatni senzor u toku prilaska cilju.

Obe varijante poseduju inercijalni navigacioni sistem fiksiran na strukturu rakete (strap-down), koji omogućava navođenje tokom srednje faze leta uz programabilne putne tačke za optimizovanu putanju. Dvosmerna radio-veza, kompatibilna sa taktičkom mrežom Link 16, omogućava ažuriranje cilja u realnom vremenu i podržava revolucionarnu sposobnost dejstva “preko ramena” (over-the-shoulder), demonstriranu 2007. godine, kada je raketa MICA uništila cilj koji se nalazio iza aviona sa kojeg je lansirana.

Varijante

MICA (projektil)

Źródło i licencja