Михал Мартин (;Martin spells his first name Micheál, that is without an acute accent, or síneadh fada over the i. See Martin's official website Micheál Martin TD . The Irish language version of the name Michael is usually spelt Mícheál. Корк, 1. август 1960) је ирски политичар из партије Фијане Фол који обавља функцију тишоха од јануара 2025. године, након што је претходно обављао ту функцију од 2020. до 2022. године. Мартин је обављао функцију председника партије Фијана Фол, министра спољних послова и министра одбране од децембра 2022. до јануара 2025. године. Био је лидер партије Фијана Фол од јануара 2011. године и посланик парламента за Јужно-централни Корк од 1989. године. Претходно је био лидер опозиције од 2011. до 2020. године и обављао је разне функције у влади под Бертијем Ахерном и Брајаном Кауеном.
Рођен у Корку, Мартин је у почетку радио као наставник пре него што је ушао у политику. Изабран је у Градско веће Корка 1985. године, а обављао је функцију градоначелника Корка од 1992. до 1993. године. Године 1989. први пут је изабран у Дејл Ејренан за Корк Јужни-Централ, место које представља и од тада. Након победе Фијане Фол на општим изборима 1997. године, Тишох Берти Ахерн именовао је Мартина у кабинет за министра образовања и науке. Године 2000, Мартин је именован за министра здравља и деце. Године 2004, током свог мандата као министар здравља, Мартин је био познат по увођењу забране пушења дувана на свим ирским радним местима, чиме је Ирска постала прва земља на свету која је увела потпуну забрану пушења на радном месту. Исте године, Мартин је основао Извршну власт за здравствену службу. Обављао је функцију министра за предузетништво, трговину и запошљавање од 2004. до 2008. године, пре него што га је Ахернов наследник, Брајан Ковен, именовао за министра спољних послова. Године 2009, Мартин је постао први ирски министар спољних послова који је путовао у Латинску Америку, током којег је такође обавио прву званичну посету Куби од стране било ког ирског министра. Мартин је такође посетио Картум током свог мандата као министар спољних послова, након отмице Шерон Коминс и Хилде Кавуки.
У јануару 2011. године, Мартин је поднео оставку на место министра спољних послова у знак протеста против Ковеновог вођства. Након Ковенове оставке на место лидера Фијане Фол, Мартин је изабран да га замени. Неколико недеља касније, на општим изборима 2011. године, Мартин је предводио Фијану Фол до најгорег резултата у њеној 85-годишњој историји, са губитком од 57 места и само 17,4% гласова. Остао је у вођству, поставши лидер опозиције. На општим изборима 2016. године, учинак Фијане Фол се значајно побољшао, више него удвостручивши њихову заступљеност у Дејлу: Мартин је наставио да служи као лидер опозиције.
Мартин је предводио своју странку кроз опште изборе 2020. године, на којима је Фијана Фол постала највећа странка у Дејлу за само једно место. Након дугих преговора, именован је за Танаиста 27. јуна 2020. године, предводећи велику коалицију са дугогодишњим ривалским Фајн Гејлом, што је био први пут да су ове две странке заједно владале, заједно са Зеленом странком. Према условима коалиционог споразума, Мартин је служио као Тишох прву половину петогодишњег мандата, а његов претходник Лео Вараткар је био Танаисте. Мартин је поднео оставку на место Тишоха 17. децембра 2022. године како би олакшао именовање Вараткара на ту функцију.
На општим изборима 2024. године, Фијана Фол је освојила највише места у Дејлу; Мартин је именован за Тишоха у јануару 2025. године након што је формирана нова коалициона влада.
Младост Мартин је рођен 1960. године у Корку и одрастао је у области Тарнерс Крос. Мартин је био син Падија Мартина (1923–2012), бившег војника у Одбрамбеним снагама, возача аутобуса CIÉ и ирског међународног боксера, и Ајлин „Лане“ Корбет (1929–2010). Био је треће дете у породици од петоро деце. Мартинов најстарији брат Шон и његов брат близанац Падраг су се касније укључили у локалну политику у Корку. Његове две млађе сестре, Ајлин и Маиред, остале су аполитичне. Мартин је похађао Колеџ Христо Ри пре него што је студирао уметност на Универзитетском колеџу Корк.
Током свог времена на универзитету, Мартин се укључио у политику. Био је истакнути члан UCC Куман из Огра Фијана Фол, омладинског крила странке, пре него што је постао национални председник Огре. Након што је дипломирао, Мартин је завршио мастер студије политичке историје. Након тога је завршио вишу диплому из образовања и започео каријеру као наставник историје на колеџу Презентација Брадерс.
Године 2009, објавио је своју мастер тезу као књигу: Слобода избора: Корк и страначка политика у Ирској 1918–1932.
Рана политичка каријера Мартиново време као наставника било је кратког века: отишао је после само годину дана да би постао политичар са пуним радним временом, када је обезбедио избор за Корк Корпорејшн као кандидат Фијана Фола 1985. године. Управо из ове локалне базе одлучио је да започне каријеру у националној политици нешто мање од две године касније. Мартин је био један од четири кандидата који су обезбедили номинацију Фијана Фола за кандидовање у изборној јединици Корк Јужно-Централ на општим изборима 1987. године; међутим, од те четворице је добио најмање гласова у првом кругу и није успео да буде изабран. Постао је члан националног извршног одбора Фијана Фола 1988. године.
Године 1989, Тишох Чарлс Хоги је расписао превремене изборе, а Мартин је поново додат на листу Фијана Фола у Корк Јужно-Централном округу, и том приликом је обезбедио избор за Дејл Ејреан. Од тада је поново изабран на сваким изборима.
У првих неколико година као посланик, Мартин је био члан бројних одбора парламента Ирске, укључујући оне који се баве криминалом, финансијама и ирским језиком. Обављао је функцију градоначелника Корка 1992. године. Две године касније, у децембру 1994. године, Берти Ахерн је изабран за новог лидера странке Фијана Фол, пошто је странка изгубила власт и отишла у опозицију. Међутим, Мартин се придружио Ахерновој новом опозиционом фронту почетком 1995. године као портпарол за образовање и Гелтахт.
Каријера у Влади (1997–2011)
Министар образовања и науке (1997–2000) Када се Фијана Фол вратила на власт након општих избора 1997. године, Мартин је именован на новопроширену позицију министра просвете и науке. Са 36 година, био је најмлађи члан првог кабинета Бертија Ахерна. Као министар просвете и науке, његов мандат окарактерисало је повећање потрошње на свим нивоима образовања, док је покренут и низ образовних иницијатива, као што су преглед наставног плана и програма основних школа и увођење асистената за децу са посебним потребама.
Министар здравља и деце (2000–2004) У реконструкцији кабинета у јануару 2000. године, Мартин је именован за министра здравља и деце. Мартинов претходник, Брајан Ковен, описао је позицију као „као да сте у Анголи“, јер „нагазне мине“ могу да експлодирају у било ком тренутку.
Упркос жестоком противљењу, Мартин је увео забрану пушења дувана на свим ирским радним местима, укључујући пабове и ресторане. Дана 30. јануара 2003. године објавио је своју намеру да забрана ступи на снагу 1. јануара 2004. године. Посетио је Њујорк у септембру 2003. године како би видео како слична забрана функционише тамо и потписао је оквирну конвенцију УН о контроли дувана у њиховом седишту. Забрана пушења је уведена 29. марта 2004. године, чиме је Ирска постала прва земља на свету која је увела потпуну забрану пушења на радном месту. Дана 4. септембра 2004. године, Мартину је Европско респираторно друштво у Глазгову доделило награду за његов рад на забрани пушења.
Увео је реформу здравственог система, која је обухватала укидање здравствених одбора и оснивање Извршне власти за здравствене услуге (HSE). Дерегулисао је апотеке у земљи 31. јануара 2002. године.
У октобру 2003. године, Мартин је обећао да ће испитати случајеве симфизиотомије у ирским болницама који су се догодили током 1940-их и 1950-их и понудио бесплатну здравствену заштиту погођенима.
Министар за предузетништво, трговину и запошљавање (2004–2008) У септембру 2004. године, заменио је владине позиције са Мери Харни, да би постао министар за предузетништво, трговину и запошљавање. Следећег септембра, економски резултати владе о трошковима живота дошли су под лупу телевизијске емисије RTÉRip-Off Republic. То је довело до тога да је Мартин укинуо контроверзну Наредбу о намирницама из 1987. године, закон којим је забрањена продаја намирница испод цене коштања.
Писма која су садржавала претње смрћу и патроне за сачмару, од групе која себе назива Ирске грађанске одбрамбене снаге, послата су Мартину 29. фебруара 2008. године, у истакнуту клинику за плодност у Даблину.десно|мини|Мартин са секретаром трговине САД Карлосом Гутијерезом, 2005. Министар спољних послова (2008–2011) Након оставке Бертија Ахерна на место премијера у мају 2008. године, Мартин је подржао кандидатуру Брајана Ковена за вођу Фијана Фол.
У реконструкцији кабинета 13. маја 2008. године, након избора Брајана Ковена за премијера, Мартин је постао министар спољних послова. Једно од првих питања са којима се морао бавити био је референдум о Лисабонском споразуму.
Мартин је водио владину кампању. Упркос томе што је огромна већина владиних и опозиционих странака подржала глас „за“, бирачи су одбацили владину препоруку. Мартин и Ковен нису успели да убеде ирску јавност да подржи ратификацију Лисабонског споразума, а овај протест изражен на референдуму 12. јуна 2008. године довео је владу у велику политичку кризу.
У фебруару 2009. године, Мартин је први пут отпутовао у Латинску Америку, правећи паузе у Мексику и Хавани; то је био први пут да је министар ирске Владе званично посетио Кубу.
У септембру 2009. године, отпутовао је у Картум како би са суданском владом разговарао о отмици Шерон Коминс и Хилде Кавуки.
7. фебруара 2010. године, бранио је реконструкцију ирске амбасаде у Отави, у Канади, вредну 4,4 милиона евра. Док је био у Бриселу 22. фебруара 2010. године, испитивао је министра спољних послова Израела Авигдора Либермана о коришћењу лажних ирских пасоша у атентату на Махмуда ел Мабхуха.
17. марта 2010. године, састао се са председником Сједињених Држава Бараком Обамом у Белој кући, заједно са председником владе Брајаном Ковеном.
26. маја 2010. године, састао се са високим кинеским званичницима у Пекингу, како би разговарали о односима између Кине и Ирске, пре него што је отпутовао у Шангај. Док је био тамо, посетио је ирски павиљон на Експо 2010. у граду.
Дана 28. јуна 2010. године, започео је петодневно путовање у Уганду и Етиопију, где је посетио зграде и састао се са министрима и пословним људима.
Вођа Фијанe Фолa (2011–тренутно)
2011 У септембру 2010. године, након катастрофалног радио интервјуа у емисији Morning Ireland у раним јутарњим сатима, појавиле су се сумње у способности и политичкој процени Брајана Ковена као премијера и лидера странке. Ковен је преживео; међутим, истог месеца, Мартин је признао да су он и други чланови кабинета, наиме Брајан Ленихан и Дермот Ахерн, гајили амбиције да воде странку уколико се упразни место. Док су неки побуњени посланици и сенатори из редова Фијане Фол позивали на Ковенов одлазак, ниједан министар кабинета није јавно иступио да изазове актуелног председника. Упркос томе, Мартин је поново изразио интересовање да се кандидује за лидера Фијане Фол када се упразни место у децембру 2010. у радио програму Saturday View на RTÉ-у.
Дана 16. јануара 2011. године, Мартин је најавио да ће гласати против Брајана Ковена у предстојећем гласању о поверењу његовом руководству странке. Понудио је оставку на место министра спољних послова, али је Ковен у почетку одбио његову оставку. Након резултата предлога, који је Ковен добио, оставка је прихваћена.