Битка за кланац Светог Николе (вођена 7. децембра 1877), први окршај Другог српско-турског рата. Изненадним нападом српска војска заузела је стратешки важно турско утврђење на планинским прелазима између Србије и Бугарске.
Позадина Турско утврђење у теснацу (кланцу) Светог Николе, које је контролисало пут између Пирота и Видина, састојало се од три узастопна шанца (редута), између којих су биле подигнуте колибе за смештај 2 батаљона пешадије и 40-50 коња. Кланац Светог Николе имао је облик седла (превоја), са узвишицама на обе стране. На самом превоју била су подигнута три узастопна шанца (редута), између којих су биле колибе за смештај 2 батаљона пешадије и 40-50 коња, док се по један шанац налазио на обе узвишице. Главно утврђење било је поседнуто једним табором низама и једном четом (30-40) коњаника, Черкеза, док су редути на узвишицама били непоседнути.
Комадант Књажевачке бригаде II класе, капетан Глиша Франић, добио је 6. децембра 1877. наређење да нападне кланац Светог Николе. Капетан Франић је са I књажевачким батаљоном II класе, санитетским одељењем и 2 топа I брдске батерије око 1 сат поподне кренуо из Доброславице у Балта Бериловац, где је стигао око 6 сати увече. Од команданта II батаљона II класе, који је напустио Балта Бериловац и примакао се турском положају све до Равног Бучја, добио је око 5 и 30 вести да турска посада код Светог Николе није велика, али да се очекују 2 табора низама из Чупрена, који су се повлачили пред руском војском. Капетан Франић је реквирирао 15 саоница за ношење рањеника, наредио III батаљону из Доброславице да му се придружи и око 11 сати ноћу кренуо на положај код карауле изнад Великог Бучја, где је стигао 7. децембра у 3 сата ујутро.
Капетан Франић располагао је са 2 батаљона пешадије, пола ескадрона коњице и два брдска топа (III батаљон, због велике удаљености, стигао је на бојиште после битке). Од укупно 8 чета пешадије, две на левом крилу (које је водио потпоручник Обрад Аврамовић) и две на десном крилу (које је водио поручник Хинко Покорни) имале су да скрену са друма и обиђу турски положај са обе стране, предвођене од локалних сељака из Великог Бучја. Потпоручник Аврамовић на левом крилу имао је наређење да не отвара ватру док не чује паљбу са десног крила. Пошто су превој Светог Николе и околни висови били прекривени снегом, а терен необично стрм и непроходан, српској артиљерији није било могуће да скрене са друма. Зато су све преостале снаге имале су да наступају друмом, под непосредном командом капетана Франића.
Битка Српско наступање почело је 7. децембра у 4 ујутро, по густој магли. Примакавши се непримећен до испод турског положаја, капетан Франић послао је III и IV чету II батаљона напред расуте у стрелце, док се се српски топови разместили на самом друму, са преостале две чете и коњицом у резерви. Прва пушка на десном крилу опалила је око 7 и 30, после чега се осула паљба са обе стране, праћена бојним поклицима. Српски топови отворили су ватру и испалили 4 метка само због моралног ефекта, пошто су турски шанчеви били сувише високо и потпуно заклоњени густом маглом. За то време, док су 4 чете на крилима одвлачиле пажњу бранилаца, 2 чете на центру под командом народног командира Димитрија Ристића пењале су се уз стрмину испод превоја Светог Николе непримећене од непријатеља. Испевши се на ивицу превоја, III и IV чета II батаљона отвориле су ватру на само 70-80 корака од турског шанца. Под њиховом заштитом топови и остатак снага на центру кренули су напред уз стрмину. Нападнути са три стране, Турци су се бранили. Када су се српски топови успели на ивицу превоја и испалили 8 метака, српска пешадија је кренула на јуриш бајонетима. Турци га нису дочекали, већ су највећом брзином узмакли на једину слободну страну, друмом према Белоградчику. Међу првима у турски шанац је ускочио бригадни ађутант, поручник Веселин Поповић, а истакли су се и водници I батаљона Ђорђе Радовановић и Милутин Милојковић. У 8 и 30 положај је био у српским рукама. Српска коњица гонила је бегунце око пола часа хода (око 3 км), посекавши неколико заосталих.
Последице Пушчана борба трајала је око сат времена, али су губици на обе стране били мали, због магле. Турски губици износили су укупно 5 погинулих: тројица су нађена у шанчевима, а још двојицу посекла је српска коњица током гоњења. Српска војска имала је 3 погинула, 4 тешко (један је преминуо истог дана) и 9 лакше рањених. Заробљене су 4 турске пушке типа Снајдер, знатна количина муниције и 12 коња, док је потрошено 6.551 фишек Гринове муниције (око 6,5 по човеку) и 24 топовске гранате.
Српски губици +Погинули и рањени борци I и II батаљона књажевачке бригаде II класеБројЧинИмеОдакле јеНапомена1.двајесникСтаноје МиленовићЗоруновацПогинуо2.редовАлекса СтојановићВасиљПогинуо3.редовДимитрије СавићКњажевацПогинуо4.редовМладен ПавловићКњажевацПогинуо5.водникМилутин МилојковићВасиљРањен6.водникВојин БранковићПонорРањен7.редовЉубисав МиловановићБучјеРањен8.редовСима СтанковићПонорРањен9.редовМилоје ЂорђевићРепушницаРањен10.редовМилош ПрвуловићДејановацРањен11.редовВасије ИвановићДрвеникРањен12.редовМилен МиловановићКандалицаРањен13.редовМиленко ИгњатовићАлдинацРањен14.редовЋира РадојковићЈелашницаРањен15.редовМилан РадојковићЈелашницаРањен16.редовМарјан МаринковићЈаковацРањен
Одликовани за храброст +Народни војници и старешине Књажевачке бригаде II класе одликовани медаљом за храбростБројЧинИмеОдакле јеОрденЈединица1.народни командирДимитрије РистићКрст Светог Ђорђа IV степена и Златна медаља за храбростII батаљон2.редовНикола ЈеленковићКрентаII батаљон3.редовМиленко НиколићЖлнеII батаљон4.водникЂорђе РадовановићКрст Светог Ђорђа IV степена и Златна медаља за храбростI батаљон5.водникМилутин МилојковићКрст Светог Ђорђа IV степена и Златна медаља за храбростI батаљон6.водникИлија ГајићКњажевацI батаљон7.редовЈевта МилојевићСоколовицаI батаљон8.редовВасилије МилосављевићКњажевацI батаљон9.редовЈанко МилојковићБулиновацI батаљон10.редовДимитрије ЖикићКњажевацI батаљон11.редовРадојко РадосављевићВлашко ПољеI батаљон12.редовСибин ВојиновићШтипинаI батаљон13.редовЉубисав МиловановићБучјеКрст Светог Ђорђа IV степенаI батаљон14.редовМладен ПавловићКњажевацI батаљон
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Српско-турски ратови (1876—1878) Категорија:Османско царство у 1877. Категорија:Историја Књажевца