Енеида () је мини-серија од седам епизода заснована на Вергилијевој Енеиди, први пут емитована на италијанској телевизији RAI од 19. децембра 1971. до 30. јануара 1972. године. Серија је снимана у копродукцији Италије, Француске, Западне Немачке и Југославије, а режирао ју је Франко Роси. У главним улогама су били Ђулио Брођи као Енеја и Олга Карлатос као Дидона, док су споредне улоге, између осталих, тумачили Алесандро Хабер, Андреа Ђордана и Марилу Толо. Скраћена верзија серије је биоскопски емитована у облику филма 1974. године.

Радња Епизода 1: Троја је у рушевинама након Тројанског рата. Један од преживелих је полубог Енеја, који је побегао са тројанском флотом. Он стиже у Картагину на северној обали Африке, где га краљица Дидона замоли да јој исприча своју причу. Он почиње тако што јој прича о Тројанском коњу.

Епизода 2: Енеја прича Дидони како је путовао Медитераном и посетио Делос, где му је пророчиште рекло да пронађе „древну мајку”. Он је одлучио да путује на запад.

Епизода 3: Након што је чула Енејину причу, Дидона га отпушта. Ипак, она је фасцинирана његовом потрагом за мајком земљом и не може да спава. Она му каже да оде и потражи је у земљи Хесперији, која се налази на северу.

Епизода 4: Енеја налази заједницу преживелих Тројанаца на једном острву. Богиња Јунона наговара тројанске жене да запале флоту, али је спасава киша.

Епизода 5: Венера води свог сина Енеју у подземни свет како би он добио снагу од сенке свог оца Анхиса. Тројанци стижу до реке Тибар у Лацију, где једно пророчанство каже да ће се Лавинија, ћерка краља Латина, удати за странца. Енеја развија пријатељство са Турном, краљем Рутула.

Епизода 6: Пратећи Латинов савет, Енеја посећује унутрашњост земље, где му један стари Грк прича легенде. Интриге у које су умешани Лавинија и Турно подстичу сукоб између Тројанаца и Латина.

Епизода 7: Да би решио сукоб, Енеја изазива Турна на двобој до смрти. Побеђује га и жени се Лавинијом. На самртничкој постељи, Латин оставља своју земљу Енеји.

Улоге

Ђулио Брођи као Енеја Олга Карлатос као Дидона Андреа Ђордана као Турно Марилу Толо као Венера Васа Пантелић као Анхис Арсен Коста као Асканије Мариса Бартоли као Андромаха Ангелика Цилке као Креуса Иларија Гверини као Јунона Алесандро Хабер као Мисен Кристијан Леду као Палинур Јаспар фон Ерцен као Евандер Јагода Ристић као Лавинија Ана Марија Герарди као Амата Јанез Врховец као краљ Латин Душица Жегарац као Ана Жељко Фрелић као Илионеј Хусеин Чокић као Акест Гизела Вуковић као Бероја Предраг Ибрахимовић као Нис Милан Васиљевић као Еуријал Бранко Ковачић као Наут Љуба Ковачевић као Ахеменид Столе Аранђеловић као Мезенције Ђорђе Ненадовић као Диомед Божидар Пајкић као Фаун

Продукција Росијевa телевизијска адаптација Хомерове Одисеје из 1968. године била је успешна у Италији и другим деловима Европе, па је стога уследила адаптација Вергилијевог епа Енеида. Као и у Росијевој Одисеји, телевизијска остварења Роберта Роселинија и филмови Пјера Паола Пазолинија, као што су Краљ Едип (1967) и Медеја (1969), послужили су као инспирација за коришћење природних локација и понекад намерно анахроних сценографија и костима. Екстеријерне сцене које се одвијају у Картагини снимљене су у долини Бамијан у Авганистану, где је једна од џиновских статуа Буде искоришћена да представи неименованог предтирског бога.

Пријем Енеида је премијерно емитована на каналу Programma Nazionale италијанске јавне телевизије RAI од 19. децембра 1971. до 30. јануара 1972. године. Као и Росијева Одисеја пре ње и његова наредна серија Кво вадис? из 1985, била је добро прихваћена и дистрибуирана на међународном нивоу. Године 1974, у италијанским биоскопима приказана је скраћена верзија у облику филма у трајању од 100 минута под насловом Авантуре Енеје ().

Референце

Спољашње везе

Категорија:Италијанске серије Категорија:Француске серије Категорија:Немачке серије Категорија:Југословенске серије Категорија:Југословенске авантуристичке серије Категорија:Телевизијске серије на италијанском језику Категорија:ТВ серије које су се почеле приказивати 1971. Категорија:ТВ серије које су се престале приказивати 1972.