Иван Екерт (Eckert) (Нови Сад, 23. август 1891 — Загреб, 1. март 1953) био је сликар, графичар и вајар који је стварао у Мађарској, Аустрији, Немачкој и Југославији.
Биографија Иван Екерт је студирао у Бечу, Минхену и Будимпешти. Након студија био је наставник у Београду, Сарајеву и Загребу. Од 1923. је живео и радио у Травнику, Загребу (1935–1937) и Бечу. Предавао је у школама примењене уметности у Бечу (уочи и током Другог светског рата) и Загребу (1952).
Неки од његових цртежа чувају се у Албертини у Бечу.
Уметничко дело Екерт је био следбеник академског реализма, али у неким делима исказује настојање ка слободнијој психолошкој анализи.
Фигуре и рељефи
Примавера (1923), Моја сјена (1923), Беба која плаче (1923).
Портретне бисте и композиције инспирисане босанским мотивима (1936 — 1937)
Доктор, Надбискуп И. Шарић, Татјана, А. Милер, Е. Штесел, Непознати пастир, На повратку, Син Босне.
Споменици
Краљ Петар (Мркоњић град, Ливно, Бугојно, Фоча, Травник и Босанска Градишка), Краљ Томислав (Босанска Градишка), Штросмајер, Матија Губец и Петар Зрински (Нова Градишка).
Самосталне сликарске изложбе
Беч (1937).
Групне сликарске изложбе
Београду (Југословенска уметничка изложба, 1922), Сарајево (III Изложба Удружења ликовних уметника, 1923), Загребу (Изложбе Задружног салона и Задруге хрватских уметника, 1935–1937).
Види још
Списак српских сликара
Референце
Спољашње везе
Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу, Мркоњић Град
Категорија:Рођени 1891. Категорија:Умрли 1953. Категорија:Уметници из Новог Сада Категорија:Хрватски сликари Категорија:Хрватски вајари Категорија:Хрватски графичари Категорија:Српски сликари Категорија:Српски графичари Категорија:Српски вајари