Смаил Смајо Караило (Цетиње, 15. децембар 1940 — Цетиње, 2. фебруар 2026) био је српски сликар и педагог из Црне Горе.
Биографија Смаил Караило је дипломирао на Уметничкој школи у Сарајеву и на Ликовној академији у Београду, у класи професорке Љубице Цуце Сокић. Радио је као професор на Наставничком факултету у Никшићу и на Факултету ликовних уметности Универзитета Црне Горе на Цетињу.
Уметничко дело Караилово сликарство се одликује разуђеном палетом деликатно изнијансираних тоново, лирском маштовитошћу и поетичном атмосфером (Владичина башта, 1967; Зелена слика, 1976).
Караило је био сликар неоромантичарске оријентације. Препознат је по својој уметничкој доследности, аналитичком приступу у дефинисању сваког детаља у слици и хармоничним односима црвене, жуте, зелене и сиве, којима ствара јединствене целине у којима једна боја доминира. Поштујући основне принципе класичног сликарства – композиционе принципе, еуклидску перспективу, магију светлосних сензација, моделовање форме, опредељује се за неодивизионалистичку технику сликања – валеријанско тонирање чистих боја. Наведеним карактеристикама формалног слоја слике, постиже оптичке илузије, које његовом сликарству дају сањиву, бајковиту димензију магичног реализма и метафизичког сликарства. Светлост, као важан, ако не и примарни пластични елемент, флуидно се шири кроз простор, обавија и омекшава облике, стварајући јединствен визуелно-уметнички корпус. Мотивски се определио за фигуралне композиције – надреалне визије („Поморанџаста башта“, „Плажа у мојој башти“, „Владичина башта“, 1970), пејзаже саткане од светлости и боје („Пејзаж“, 1983; „Гола“, 1996; „Дукља“) и мртве природе („Полица“, 1980–1990). Слике Смаила Караила прожете су носталгичном нотом, која оживљава његово сенковито сећање на детињство. У њима открива скривену лепоту природе и тајне света које се крију иза визуелне илузије. Прошлост као емотивна окосница и садашњост која се више интуитивно него опажа обликују његово дело, које, у ширем контексту, припада лирском, фантастичном сликарству.
Од 1965. године учествује на изложбама УЛУС-а, а од 1981. године УЛУЦГ-а.
Самосталне изложбе
Галерија Графичког колектива, Београд (1967, 1972); Модерна галерија, Титоград (1971); Градска галерија, Улцињ (1971); Плави замак, Цетиње (1971); Галерија „Ал“, Подгорица (1998).
Групне изложбе (избор):
Цетињски ликовни салон (1965, 1975, 1978, 1979, 1980, 1991); IV Београдски тријенале југословенске ликовне уметности, Београд (1970); „Савремена црногорска уметност“, Рим, Бари; Хаселт, Шарлроа, Турне (Белгија); Париз; Загреб (1972–1973); СЛУЈ, Сарајево (1975); Скопље (1981); „Уметност на тлу Црне Горе од праисторије до данас“, Москва (1981); „160 дела из Уметничког музеја Црне Горе“, Београд (1986/87); „Савремени цетињски сликари“, Кострома (Русија, 1995).
Награде
Омладинска награда Цетињског ликовног салона „13. новембар“, Цетиње (1965); Велика награда Академије ликовних уметности из фонда Риста и Бете Вукановић, Београд (1967); Награда Октобарског салона, Београд (1974); Награда Цетињског ликовног салона „13. новембар“, Цетиње (1980); Тринаестојулска награда (1986); Одлуком Владе Црне Горе, додељен му је статус Истакнутог културног ствараоца (2012).
Види још Списак српских сликара
Референце
Категорија:Рођени 1940. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Уметници са Цетиња Категорија:Српски сликари Категорија:Српски педагози Категорија:Црногорски сликари Категорија:Студенти Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије