Од почетка инвазије Русије на Украјину, покренути су таласи ракетних, као и удара беспилотним летелицама који су били усмерени на електроенергетску мрежу у Украјини. Од 2022. године напади су циљали цивилна подручја далеко изван линије фронта, посебно критичну електроенергетску инфраструктуру, што се према међународним конвенцијама сматра ратним злочином. До средине 2024. године Украјина је имала само трећину предратних капацитета за производњу електричне енергије у функцији, а гађани су и системи дистрибуције гаса и даљинског грејања.
Русија је 10. октобра 2022. напала електроенергетску мрежу широм Украјине, укључујући главни град Кијев, са таласом од 84 крстареће ракете и 24 дрона. Даљи таласи напада погодили су украјинску инфраструктуру, озбиљно утичући на дистрибуцију енергије широм Украјине и суседних земаља. Било је и цивилних жртава. Према речима украјинског председника Володимира Зеленског, до 19. новембра скоро половина електричне мреже у земљи била је ван погона, а 10 милиона Украјинаца остало је без струје. До средине децембра Русија је испалила више од 1.000 пројектила и дронова на енергетску мрежу Украјине. Кијев је гађан неколико пута, укључујући напад који се догодио 16. маја 2023. године у којем су званичници Украјине саопштили да су пресрели и оборили шест пројектила Кинжал.
Намерно ускраћивање струје и грејања Украјинцима током хладних зимских месеци био је највећи напад на здравље једне нације још од Другог светског рата. Напади на електране су нанели велику економску штету. Министарство одбране Велике Британије саопштило је да су удари имали за циљ да деморалишу становништво и приморају украјинско руководство на капитулацију. Сматра се да овај план није успео..
Ракетне нападе су осудили многи званичници и институције на западу: Европска комисија их је описала као „варварске“ , док их је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг назвао „ужасним и неселективним“. Председник Зеленски је ударе описао као „апсолутно зло“ и „тероризам“. Међународни кривични суд (МКС) оптужио је четворицу руских званичника за ратне злочине повезане са нападима на цивилну инфраструктуру, а међу особама су бивши министар одбране Сергеј Шојгу и начелник Генералштаба Валериј Герасимов.
Позадина напада У првим недељама од почетка рата, осим војних фронтова, погођених лошим проценама, припремама и грешкама, Русија је бомбардовала и информациону инфраструктуру и погоне за складиштење горива. Крајем фебруара 2022, руско Министарство одбране је уверавало јавност да њихове трупе не гађају украјинске градове, већ да су њихове акције ограничене на онеспособљавање украјинске војне инфраструктуре. Министарство одбране је такође тврдило да није било претњи по цивилно становништво. Месецима након тога, Русија је наставила са нападима на украјинску инфраструктуру као што су железнице, складишта горива и мостови, како би ометала испоруку оружја на линију фронта. Ти напори на прекиду су ублажени обнављањем услуга и децентрализованим алтернативама као што је интернет сервис који пружа Старлинк.
Уопштено говорећи, рат у Украјини је обележен не само војним операцијама већ и систематским нападима на цивилну инфраструктуру. У више наврата су нападнути разлучити цивилни објекти, укључујући болнице, школе, стамбене зграде, тржне центре, железничке станице и електране. Ова стратегија има дубоке хуманитарне последице и представља грубо кршење међународног хуманитарног права.
Међународно хуманитарно право (укључујући Женевске конвенције) строго забрањује нападе на цивилне објекте и цивилно становништво. Такви напади се сматрају ратним злочинима. Према дефиницији Међународног кривичног суда (МКС), свесно и намерно гађање цивилних објеката без војне потребе представља тежак прекршај у околностима рата.
До сада су многе међународне институције, укључујући УН, ОЕБС и Амнести потврдиле да постоје бројни докази који упућују на ратне злочине. Међутим, због сложене природе међународног права, спровођење правде је спор процес и често зависи од политичке воље.
Украјинска војска је 6. октобра 2022. године известила да су руске снаге лансирале укупно 86 беспилотних летелица Шахед 136 (дронови-камиказе), а између 30. септембра и 6. октобра су уништена 24 од 46 лансираних дронова.
Према украјинској Главној обавештајној управи, руске трупе су добиле наређење од Кремља да се припреме за масовне ракетне ударе на цивилну инфраструктуру Украјине 2. и 3. октобра. Напад на Кримски мост 8. октобра је послужио као догађај који ће драстично утицати на ток рата и даље кораке.
Током 2023. године, број цивилних жртава је наставио да расте. Према подацима OHCHR-а, до краја 2023. године је забележено 1.888 цивилних смртних случајева и 6.334 повређених. УН су осудиле нападе на градове и насеља широм Украјине, наглашавајући да такви напади крше међународно хуманитарно право и морају одмах престати.
У децембру 2023. године, генерални секретар УН Антонио Гутереш осудио је масовне ваздушне нападе Русије на украјинске градове, у којима је погинуло најмање 30 цивила, а више од 160 је повређено. Он је нагласио да напади на цивиле и цивилну инфраструктуру представљају неприхватљиво кршење међународног хуманитарног права. У јуну 2024. године, УН су известиле о највећем броју цивилних жртава у једном месецу од јуна 2023. године, са више од 170 погинулих и 690 повређених. Заменица генералног секретара УН за политичка питања, Розмари ДиКарло, описала је ескалацију напада као "неоправдану" и нагласила да су напади на цивиле и цивилну инфраструктуру забрањени међународним правом.
Амнести интернешенел је у новембру 2024. године објавио извештај у којем се наводи да руски напади који доводе до страдања деце представљају ратне злочине. Организација је позвала на правду за жртве и одговорност за починиоце.
Хронологија
Септембар 2022. 11. септембра, након претходних украјинских успеха током контраофанзиве у Харковској области, руским ракетама је погођена термоелектрана ТЕК-5, друга по величини електрана у Украјини која се налази у близини Харкова, остављајући делове Доњецке, Дњепропетровске, Харковске, Полтавске и Сумске области без струје. Украјински председник Володимир Зеленски објавио је на друштвеним мрежама говор „Без тебе“ у знак осуде напада, наводећи да ће Украјинци „бити са гасом, светлом, водом и храном... и БЕЗ тебе [мислећи на Русију]“.
Руске снаге су 14. септембра погодиле брану Карачун на периферији Кривог Рога са до осам крстарећих пројектила, оштетивши капије, хидромеханичку опрему, дизалице и административне зграде и узрокујући изливање реке Инхулец из корита. Аналитичари кажу да овакви напади имају за циљ сузбијање отпора украјинског становништва, а конкретним нападом је изведен покушај да се оштете украјински понтонски мостови низводно. Око 112 кућа је поплављено, а извршена је евакуација у два градска округа пре него што је штета ублажена. Руски извори су очекивали много разорнији ефекат на град него што се заправо догодило.
Октобар 2022.
10. октобар мини|Мапа ракетних удара од 10. октобра на градове у Украјини Русија је 10. октобра 2022. напала Украјину са таласом од 84 крстареће ракете и 24 дронова самоубице. Било је погођено 14 региона Украјине, а највише штете је забележено у Кијеву. Експлозије су забележене и у Лавову, Тернопољу и Житомиру у западној Украјини ; Дњепру и Кременчуку у Централној Украјини ; Запорожју у Јужној Украјини ; и Харкову у источној Украјини. Пројектили су гађали кључну енергетску инфраструктуру и војне командне објекте, али су пројектили погодили и цивилна подручја, укључујући универзитет и дечје игралиште у Кијеву. Украјински министар енергетике Герман Галушченко је касније тог дана изјавио да је око 30 одсто енергетске инфраструктуре у Украјини оштећено у нападима. Државна компанија Укренерго је саопштила да је дошло до прекида у снабдевању електричном енергијом у појединим градовима и мањим насељеним местима.
Градоначелник Кијева Виталиј Кличко је изјавио да је пријављено неколико експлозија у Шевченковском и Соломјанском округу. Саветник шефа Министарства унутрашњих послова Антон Херашченко рекао је да је једна од ракета пала у близини споменика Михаилу Хрушевском . Око 8:18 по локалном времену, један пројектил је погодио Кијевски стаклени пешачки мост.
Експлозијама је оштећена главна железничка станица у Кијеву, али је станица наставила да ради. Возови метроа су престали да саобраћају, а подземни тунели Кијевског метроа постали су склоништа за грађане.
У ударима су оштећене украјинске културне и образовне установе, као што су Кијевски национални универзитет Тараса Шевченка, Музеј Ханенка, Народни музеј Тараса Шевченка и неколико других музеја.
У Запорожју је погођен стамбени блок, а оштећен је и вртић.
Као резултат ракетних удара на енергетске објекте Лавова, град је у потпуности остао без светла. Доток топле воде је такође престао.
Три удара су била усмерена на електроенергетску мрежу у Харкову. У појединим областима је дошло до нестанка воде и струје.
У центру Дњепра пронађена су тела људи у индустријској зони на периферији града, са разбијеним прозорима на том подручју.
11. – 31. октобра Дана 11. октобра, седам људи је погинуло, а 49 повређено у ракетним ударима на Кијев. Затворена је црвена линија кијевског метроа. Већина подземних станица наставила је да ради, претворивиши се у склоништа током бомбардовања. Подручја која су била погођена пројектилима укључивала су и дечје игралиште. У пожару је изгорело шест аутомобила, а оштећено је више од 15.
14. октобра, из компаније Самсунг је потврђено да је њихово представништво у Украјини претрпело мању штету када је пројектил експлодирао у близини канцеларије у Торњу 101 у улици Лава Толстоја; није било пријављених жртава. Оштећен је и немачки конзулат у Кијеву, иако није било извештаја о жртвама пошто је зграда била празна.
17. октобра су четири цивила убијена у нападу дроном у Кијеву. Пет особа је погинуло, а осам повређено у региону Запорожја.
Талас ракетних удара на украјинску инфраструктуру који се догодио 18. октобра је довео до нестанка струје у 1.162 града и села. Председник Зеленски је рекао да је 30 одсто украјинских електрана ван функције.
Русија је 22. октобра лансирала 33 крстареће ракете на електроенергетску мрежу Украјине. Из команде украјинског ваздухопловства је саопштено да је оборено 18 пројектила. Из компаније Укренерго је наведено да је „размера штете упоредива или може да превазиђе последице напада 10-12. октобра". Ракетни удари прекинули су снабдевање струјом за најмање 1,5 милиона Украјинаца.
27. октобра ракетни удари додатно су смањили енергетски капацитет земље, са ефектом продужења периода прекида снабдевања у Кијеву, Житомиру северним регионима Черниговске области.
31. октобра је изведен још један талас ракетних напада који је оставио око 80% становника Кијева без текуће воде. Остаци руске ракете су пали на територију Молдавије.
Новембар 2022. Русија је 15. новембра лансирала 100 ракета и дронова на енергетску инфраструктуру Украјине. Председник Зеленски је рекао да је украјинска противваздушна одбрана оборила око 70. Руски бомбардери Ту-95 и Ту-160 лансирали су ракете из региона Каспијског језера и Ростовске области. Ракете 3М-54 Калибр лансиране су из Црног мора.
Русија је 17. новембра извела низ ракетних удара на украјинска постројења за производњу гаса и фабрику ракета Јужмаш. Експлозије су забележене у Кијеву, Одеси, Запорожју и Харкову.
Оружане снаге Украјине су 23. новембра известиле да је 51 од 70 руских пројектила пресрела противваздушна одбрана. Градоначелник Кијева Виталиј Кличко рекао је да је оборена 21 од укупно 31 ракете која је била лансирана на Кијев. Пројектилима је погођена цивилну инфраструктуру, а такође су погођени и стамбени блокови и болнице. Страдало је најмање шест особа. Један од пројектила погодио је породилиште болнице у Вилњанску, убивши новорођенче. Напади на електроенергетску мрежу довели су до тога да више од 50% територије суседне Молдавије остане без струје.
Децембар 2022.