Општина Мркоњић Град је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Мркоњић Град. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Мркоњић Град је живјело 15.926 лица.

Географија Граничи се са: градом Бања Лука на сјеверу, општином Кнежево на сјевероистоку, општинама Јајце и Језеро на истоку, општином Шипово на југоистоку, општином Гламоч на југу и општином Рибник на западу.

Насељена мјеста мини|лево|Мапа насељених места општине Мркоњић Град

Подручје општине Мркоњић Град чине сљедећа насељена мјеста: Баљвине, Бјелајце, Брдо, Власиње*, Герзово, Горња Пецка, Горња Подгорја, Горњи Бараћи, Горњи Граци, Густовара, Дабрац, Доња Пецка, Доња Подгорја, Доњи Бараћи, Доњи Граци, Дубица, Јасенови Потоци, Копљевићи, Котор, Лисковица, Магаљдол, Мајдан, Медна, Млиниште, Мркоњић Град, Оканџије, Ораховљани, Оћуне, Подбрдо, Подоругла, Подрашница, Ступари, Сурјан, Тријебово, Трново, Убовића Брдо, Шеховци и Шибови.Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе

Мјесне заједнице на подручју општине су: Баљвине, Бараћи, Бјелајце, Граци, Мајдан, Медна, Оћуне, Подбрдо, Подрашница и Шеховци.

Историја

Политичко уређење

Општинска администрација Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Мркоњић Граду. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Мркоњић Град је насеље Мркоњић Град, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Мркоњић Град је Драган Вођевић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине општине Мркоњић Град је приказан у табели.

Становништво

По службеном попису из 1991. године, општина Мркоњић Град је имала 27.395 становника, распоређених у 38 насељених мјеста.

Национални састав

Националност 1991. 1981. 1971. Срби 21.057 (76,86%) 23.364 (78,70%) 24.990 (82,86%) Муслимани 3.272 (11,94%) 3.009 (10,13%) 2.734 (9,06%) Хрвати 2.139 (7,80%) 2.290 (7,71%) 2.204 (7,30%) Југословени 593 (2,16%) 855 (2,88%) 98 (0,32%)остали и непознато 334 (1,21%) 166 (0,55%) 133 (0,44%) Укупно 27.395 29.684 30.159

Национални састав 1991. у данашњим општинским границама и Попис 2013. У данашњим границама, а према попису 1991. године, општина Мркоњић Град је бројала 26.262 становника, односно становништво је умањено за насељено мјесто Власиње, чији је насељени дио у потпуности припао ФБиХ, односно општини Јајце, док је у општини Мркоњић Град остао мањи, ненасељени дио Власиња.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Мркоњић Град је живјело 15.926 лица.

Националност 2013. 1991. Срби 15.340 (96.32%) 21.056 (80.18%) Муслимани 354 (2.22%) 2.297 (8.74%) Хрвати 148 (0.93%) 1.990 (7.58%) Југословени 591 (2.25%)остали и непознато 84 (0.53%) 328 (1.25%) Укупно 15.926 26.262

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА

Насеље 1991 г. 2013 г. 1 Баљвине 1.140 333 2 Бјелајце 980 693 3 Брдо 587 548 4 Власиње 1.133 0 5 Герзово 679 256 6 Горња Пецка 369 118 7 Горња Подгорја 106 45 8 Горњи Бараћи 316 89 9 Горњи Граци 926 556 10 Густовара 428 208 11 Дабрац 175 68 12 Доња Пецка 108 21 13 Доња Подгорја 64 12 14 Доњи Бараћи 524 287 15 Доњи Граци 358 206 16 Дубица 132 49 17 Јасенови Потоци 284 96 18 Копљевићи 489 296 19 Котор 443 311 20 Лисковица 1.067 24 21 Магаљдол 381 93 22 Мајдан 946 408 23 Медна 791 221 24 Млиниште 19 6 25 Мркоњић Град 8.422 7.017 26 Оканџије 143 48 27 Ораховљани 463 263 28 Оћуне 447 215 29 Подбрдо 991 731 30 Подоругла 849 921 31 Подрашница 1.096 733 32 Ступари 435 288 33 Сурјан 524 188 34 Тријебово 509 211 35 Трново 189 27 36 Убовића Брдо 213 81 37 Шеховци 642 251 38 Шибови 27 8

Демографска историја Мркоњић Града

Према најстаријим сачуваним записима, данашње подручје општине Мркоњић Град су првобитно насељавали становници Варцарева и Мајдана, (католичке и муслиманске вјере). Међутим у 17. и 18. вијеку, времену великих сеоба на западном Балкану, структура становништва се знатно мијења. Досељава се католички живаљ из западне Босне, Далматинске Загоре, и православно становништво из Лике, источне Херцеговине, Црне Горе и гламочког и граховског подручја.Шпирић Н, Маријанац З: „Становништво Републике Српске“, Бања Лука 2000.

Становништво општине Мркоњић ГрадОпћа приручна и адресна књига за Босну и Херцеговину: „Босански гласник“, Сарајево 1914. годинеФедерални завод за статистику Босне и Херцеговине , Приступљено 20. 9. 2007.Привреда , Приступљено 20. 9. 2007.Статистички годишњак Републике Српске, Бања Лука 2001.„Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, СарајевоПопис по мјесним заједницама , Приступљено 17. 4. 2013. Националност 1991. 1981. 1971. 1961. 1948. 1931. 1910. Срби 21.057 23.364 24.990 26.704 25.308 21.991 15.599 Муслимани 3.272 3.009 2.734 288 - 2.585 2.564 Хрвати 2.139 2.290 2.204 2.157 2.056 2.434 2.449 Југословени 593 855 98 - - - -остали и непознато 334 166 133 1.800 1.811 4 8 Укупно 27.395 29.684 30.159 30.949 29.175 27.014 20.620

Познате личности Милан Будимир, класични филолог Дивна Аничић, начелник општине Мркоњић Град Симо Будимир, економ, народни посланик Краљевине Југославије и председник општине Мркоњић Град Милан Васић, историчар и председник Академије наука и умјетности Републике Српске Радослав Граић, пјевач, композитор и бивши музички уредник Телевизије Београд Заим Имамовић, један од највећих извођача севдалинке Ђуро Коџо, атлетичар Перо Крецо, устаник Гојко Пијетловић, ватерполиста, пореклом из Горње Пецке Душко Пијетловић, ватерполиста, пореклом из Горње Пецке Стево Тодорчевић, математичар Алојз Ћурић, сликар Павле Џевер, народни херој

Напомене

Референце

Спољашње везе Званична презентација општине