, пенсилванијски јасен или пенсилванијски длакави јасен је листопадно дрво из породице .
Опис Листпадно дрво високо 15-25 (40) метара, пречника до пола метра, са неправилном крошњом и рано испуцалом кором са усправним фисурама. Гранање стабла је ретко. Гранчице су густо вунасто длакаве и смеђесиве, а пупољци смеђецрвенкасти. Коренов систем је релативно плитак и екстензиван.
Листови су сложени, непарно персто дељени, дуги 20-25 центиметара, са 7 (9) листића који су седећи или на кратким дршака, издужено јајасти до ланцетасти, дуги 5-15 центиметара, широки 3-5 центиметара, зашиљени, тестерасти или целог обода, с клинастом или округластом основом, зелени, жуто-зелени или црвенкасто-смеђи, на наличју длакави, на лицу голи.
Цветови су дводоми, у цвастима дугим до 20 центиметара, где су женске цвасти издужене, а мушке збијене. Цвета у перидоу април-мај. Плод је ахенија, издужено елиптична, дуга 3-7 центиметара, жуте боје. Сазрева у септембру. Семе је цилиндрично, дужине 1,5-2,5 центиметара. Крило обухвата семе само у горњем делу, а понекад силази готово до основе. Клијанци су с ланцетастим котиледонима, дугим 4-4,5 центиметара, широким 0,5 центиметара, на дршкама дугим 0,5-0,7 центиметара. Размножава се семеном.
Порекло врсте Врста води порекло из источног и средњег дела Северне Америке.
Има најсевернији ареал од свих северноамеричких јасенова. Успешно се гајила на подручју америчких прерија и степа SSSR-а. Најраспрострањенија је врста украсног дрвећа широм Америке и Канаде, а широко је заступљена и у Аргентини.
У Европу је увезена из Северне Америке крајем XVIII и почетком XIX века. У Мађарској се сади од средине ХХ века на поплавним плажама тополе, јер даје квалитетну дрвну грађу. У нашу земљу је донета почетком XIX века као урбана врста за пошумљавање нитијских подручја, а данас се користи као украсна врста за озелењавање насеља. Јавља се у виду појединачних стабала по парковима, дрворедима, културама и субспонтано на алувијумима већих река (Сава, Дунав). У младости брзо расте, али на збијеном или сувом земљишту заостаје у расту и врх се суши. Крупно семе често је храна многим дивљим животињама и птицама.
Станиште Речни алувијум и мочварни терени. У природном ареалу гради густе галеријске шуме у речним долинама и на ибалним подручијима језера. Може да издржи дуге периоде плављења. Ређе се јавља на тешким и глиновитим земљиштима. Врста расте на стаништима мањих надморских висина, добро преживљава оштре услове континенталне климе (на пример у Панонској низији).
Распрострањење у Србији Спорадично распрострањена.
Мере контроле и сузбијања С обзиром на то да је пенсилванијски јасен хелиофилна врста, не подноси засену, препоручује се механичко уклањање и садња домаћих врста. За сузбијање и спречавање ширења ове врсте на природна шумска и нешумска станишта препоручује се периодична испаша, у складу с капацитетом и наменом простора.
Синоними
Calycomelia pennsxlvanica (Marshall) Nieuwl. Fraxinus americana subsp. pennsylvanica (Marshall) Wesm. Fraxinus americana var. normale Wesm. des. inval. Fraxinus americana var. pennsylvanica (Marshall) Castigl. Fraxinus pennsylvanica var. typica Fernald, des. inval.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
https://www.missouribotanicalgarden.org/plantfinder/plantfinderdetails.aspx?kempercode=a868 https://www.inaturalist.org/taxa/54808-Fraxinus-pennsylvanica
Категорија:Инвазивне биљне врсте