Данило Димитријевич Пронски (умро 1559. године) - кнез из династије Рјурикович, бојарин и војвода, руски војсковођа и државник у служби московских великих кнежева Василија III и Ивана IV Грозног, син Димитрија Андрејевича Пронског, сестрић једног од најбољих војвода великог кнеза Ивана III, Василија Даниловича Холмског.

Биографија

Служба код великог кнеза Василија III Године 1512, као војвода, постављен је „за депеше“ у велики пук на реци Угри кнезу Данилу Васиљевичу Шчењи.

Године 1517. био је војвода у једном од градова који се граниче са Литванијом. У то време, појавио се случај у вези са намером кнеза Василија Ивановича Шемјакина да пређе у службу пољског краља. Шемјакин се жалио Пронском на клевету свог рођака и намеравао је да оде у Москву да се оправда пред великим кнезом Иваном IV, али га је Пронски одвратио од одласка без дозволе и убедио га да се ограничи на слање писма са молбом.

Године 1519. био је командант пука у Дорогобужу, 1524. - у Мурому.

Године 1528, заједно са Петром Јаковљевичем Захарјином и Борисом Ивановичем Горбатијем-Шујским, потписао је гарантно писмо за кнежеве Андреја Михајловича и Ивана Михајловича Шујског. У случају њиховог бекства у иностранство, потписници су морали да плате велику казну. Пронскијев удео је био 100 рубаља.

Године 1529. био је командант пука у Калуги. Године 1533. био је командант пука у Вјазми, одакле је послат са пуком у Дорогобуж.

Служба код великог кнеза Ивана IV Грозног

Током Литванских ратова 1535. и 1545. године био је други командант великог пука.

Године 1536-1537. био је гувернер Угре.

Године 1546. био је командант великог пука у Коломни и Кашири.

Године 1546. добио је чин бољарина.

Године 1547, на венчању цара Ивана IV Грозног са кнегињом Анастасијом Романовном Захарјином, говорио је у име царевог брата, кнеза Јурија Васиљевича; исте године био је други командант великог пука у Коломни.

Године 1548. учествовао је у кампањи против Казања.

Године 1550. био је гувернер и војвода Смоленска.

Брак и деца Име Данијелове прве жене је непознато. Могуће је да је била непозната принцеза (вероватно ћерка великог кнеза московског Ивана III Великог, сахрањена у гробници испод цркве Покровског манастира у Суздаљу заједно са другим племкињама - монахињама. Познато је само њено монашко име - Александра, умрла је 11. маја 1525. године.Памятники отечества: альманах Всероссийского общества охраны памятников истории и культуры, Выпуски 43-44.. — 1999. — . Деца:

Петар (умро 1577. године), бојар и управник удеоног кнеза Владимира Андрејевич Старицког и цар Иван IV Васиљевича Грозног; Семјон (умро 1584. године), бојар и командант за време владавине цара Ивана IV Васиљевича Грозног; Василије.

Друга жена: Фотинија (умрла после 1559. године). У другој половини XVI века, у „Књигама прилога и хране Борисоглебског манастира“, коме је био додељен оближњи манастир Живоначалне Тројице, постоје подаци о доприносу цара Ивана IV Грозног за присилни постриг кнегиње Фотиније, удовице кнеза Данила Пронског, у манастиру Живоначалне Тројице. Деца:

Андреј.

Референце

Литература

Руски биографски речник: У 25 томова / под надзором А. А. Половцова. 1896-1918.

Категорија:Умрли 1559. Категорија:Династија Рјурикович Категорија:Руско племство Категорија:Руске војсковође