Пошто је Доналд Трамп био кандидат за председника Сједињених Држава 2016. године, ФБИ, истрага специјалног тужиоца и неколико одбора Конгреса Сједињених Држава открили су вишеструке сумњиве везе између Трампових сарадника и руских званичника, као део својих истрага о руском мешању у изборе у Сједињеним Државама 2016. године. Official source Након обавештајних извештаја о руском мешању, Трамп и неки од чланова његове кампање, пословних партнера, кандидата за председника и чланова породице били су подвргнути интензивној контроли како би се утврдило да ли су имали неправилне односе током контаката са руским званичницима. Неколико људи повезаних са Трамповом кампањом дало је лажне изјаве о тим везама и ометало истраге. Ове истраге су резултирале многим кривичним пријавама и оптужницама. Почев од 2015. године, неколико савезничких страних обавештајних агенција почело је да извештава о тајним контактима између Трампових присталица и познатих или осумњичених руских агената у више европских градова. У новембру 2016. године, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков је оповргао Трампове демантије потврдивши да је Трампова кампања била у контакту са Русијом, наводећи у интервјуу за новинску агенцију Интерфакс из 2016. године: „Очигледно је да познајемо већину људи из његовог окружења“, додајући: „Не могу рећи да су сви они, али поприличан број њих је остао у контакту са руским представницима.“

У извештају двостраначког Одбора за обавештајне послове Сената о Русији описано је како су „тајни састанци и комуникација са руским представницима... сигнализирали да је долазећа администрација имала намере да казни Русију за помоћ коју је управо пружила у свом невиђеном нападу на америчку демократију“. На крају, Малерова истрага „није утврдила да су чланови Трампове кампање ковали заверу или координирали са руском владом у њеним активностима мешања у изборе“. Преглед

Наводно неговање и регрутовање Трампа од стране КГБ-а 1977–1987. Годинама је јавна јавност интензивно испитивала Трампове везе са Русијом. У одломку из књиге објављеном у часопису „Политико“, бивши дописник Гардијана из Русије , Лук Хардинг, изјавио је да фајлови са којих је 2016. године откривена ознака поверљивости указују на то да су чешки шпијуни пажљиво пратили Трампа и његову тадашњу супругу Ивану Трамп на Менхетну и током путовања у Чехословачку у периоду након њиховог венчања 1977. године. Тврдње бившег званичника КГБ- а Јурија Швеца биле су основа ових оптужби. Наводе се Наталија и Ирина Дубињин, ћерке тадашњег совјетског амбасадора Јурија Дубинина, које указују на то да је наизглед случајан сусрет њиховог оца са Трампом у јесен 1986. био део Дубининовог задатка да успостави контакт са америчком пословном елитом и одлучан напор совјетске владе да посебно негује Трампа. Овај напор се продужио кроз низ накнадних догађаја, такође документованих у књизи Доналда Трампа „Уметност договора“, укључујући састанак 1986. године између амбасадора и Трампа у Трамп кули и Дубининов каснији позив Трампу да посети Москву (што је обављено преко Интуриста, повезаног са КГБ-ом, и будућег сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Виталија Чуркина ). Хардинг такође тврди да је „највиши ниво совјетске дипломатске службе организовао његову посету Москви 1987. године. Уз помоћ КГБ-а... Шеф обавештајне службе [ Владимир Крјучков ] је желео да особље КГБ-а у иностранству регрутује више Американаца.“ Хардинг је цитирао Трампа који је у часопису „The Art“ написао да је путовање укључивало обилазак „пола туцета потенцијалних локација за хотел, укључујући неколико у близини Црвеног трга“ и да је „био импресиониран амбицијом совјетских званичника да постигну договор“.

У фебруару 2025. године, лист „The Hill“ је известио о три случаја у којима су бивши званичници КГБ-а тврдили да је Трамп био манипулисан, регрутован (под шифром „Краснов“) 1987. године и/или компромитован. Поменуте Швецове тврдње, које су такође биле значајна основа за бестселер Крејга Унгера, „Амерички компромит: Како је КГБ култивисао Доналда Трампа и сродне приче о сексу, похлепи, моћи и издаји“, подржали су и Алнур Мусајев, бивши шеф казахстанске обавештајне службе, и Сергеј Жирнов, бивши официр КГБ-а који живи у Француској.

Број контаката Трампових сарадника са Русима До 19. априла 2019. године, Њујорк тајмс је документовао да су „Доналд Џ. Трамп и 18 његових сарадника имали најмање 140 контаката са руским држављанима и Викиликсом, или њиховим посредницима, током кампање и председничке транзиције 2016. године.“ Московски пројекатиницијатива Фонда за акцију Центра за амерички напредакје до 3. јуна 2019. године документовао „272 контакта између Трамповог тима и оперативаца повезаних са Русијом... укључујући најмање 38 састанака... Ниједан од ових контаката никада није пријављен надлежним органима. Уместо тога, Трампов тим је покушао да заташка сваки од њих.“

Страно праћење руских мета 2015–2016. Крајем 2015. године, британска агенција за прислушкивање GCHQ, током рутинског надзора „познатих кремљовских оперативаца који су већ били на мрежи“, користила је „електронску обавештајну службу“ за прикупљање информација од ових руских мета. Открили су да су „Руси разговарали са људима повезаним са Трампом... Према изворима у САД и Великој Британији, [разговори] су формирали сумњив образац.“ Британци су ове информације о „сумњивим 'интеракцијама'“ између „чланова предизборног тима Доналда Трампа“ и „познатих или осумњичених руских агената “ проследили америчким обавештајним агенцијама. Током наредних шест месеци, европски и аустралијски савезници почели су да „прослеђују информације о људима блиским господину Трампу који се састају са Русима у Холандији, Британији и другим земљама“. Извештаје о овим „контактима између Трамповог ужег круга и Руса“ поделило је седам савезничких страних обавештајних агенција (наводно оне из Уједињеног Краљевства, Немачке, Естоније, Пољске, Аустралије, Француске и Холандије). Њујорк тајмс је такође објавио да британске и холандске агенције имају доказе о састанцима између „руских званичника“и други блиски председнику Русије, Владимиру В. Путинуи сарадници новоизабраног председника Трампа“.

Касније су америчке обавештајне службе чуле Русе, неке од њих у Кремљу, како разговарају о контактима са Трамповим сарадницима, док су се неки руски званичници свађали око тога колико треба да се мешају у изборе.

Затим су сајбер напади на државне изборне системе навели Обамину администрацију да директно оптужи Русе за мешање. Пошто им није дозвољено да надгледају приватне комуникације америчких грађана без налога, „ФБИ и ЦИА су споро схватили опсежност ових контаката између Трамповог тима и Москве.“

Кампања из 2016. Током кампање 2016. године, Трамп је више пута хвалио руског председника Владимира Путина као снажног лидера. Питер Конради је у часопису GQ описао ову везу као „бромансу“.

Између 2013. и 2015. године, Трамп је изјавио „Имам однос са“ Путином, „Једном сам га срео“ и „Индиректно и директно сам разговарао са председником Путином, који није могао бити љубазнији“. Од 2016. године, током његове предизборне кампање, његов став се променио. Током конференције за новинаре у јулу 2016. године, тврдио је: „Никада нисам упознао Путина, не знам ко је Путин... Никада нисам разговарао са њим“, а у интервјуу у јулу је рекао: „Немам никакав однос са њим.“ У новембру 2016. године, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков је изјавио новинској агенцији Интерфакс: „Очигледно је да познајемо већину људи из његовог окружења“ и „не могу рећи да су сви они, али поприличан број њих је остао у контакту са руским представницима“.

2017. Неколико Трампових саветника, укључујући бившег саветника за националну безбедност Мајкла Флина и бившег менаџера кампање Пола Манафорта, повезани су са руским званичницима или са Виктором Јануковичем и другим проруским украјинским званичницима. Њујорк тајмс је 24. маја 2017. године, позивајући се на обавештајне изворе, написао да су руски агенти током кампање прислушкивани како говоре да би могли да искористе Манафорта и Флина да би утицали на Трампа. Чланови Трампове кампање, а касније и његово особље у Белој кући, посебно Флин и Џаред Кушнер, били су у контакту са руским владиним званичницима и пре и после новембарских избора, укључујући и неке контакте које у почетку нису открили.

Новински извештаји Волстрит журнал је објавио да су америчке обавештајне агенције, које прате руску шпијунажу, откриле да су званичници Кремља разговарали о Трамповим сарадницима у пролеће 2015. године. У то време, амерички обавештајни аналитичари су наводно били збуњени, али не и узнемирени, овим пресретнутим разговорима. У јулу 2017. године, разговори су поново испитани у светлу недавно откривеног састанка у Трамп Тауеру у којем су учествовали Доналд Трамп млађи и руска адвокатица Наталија Весељницкаја.

Њујорк тајмс је објавио да је више Трампових сарадника, укључујући Манафорта и друге чланове његове кампање, имало вишеструке контакте са високим руским обавештајним званичницима током 2016. године, иако су званичници рекли да до сада нису имали доказе да је Трампова кампања сарађивала са Русима како би утицала на изборе. Манафорт је рекао да се није свесно састао ни са једним званичником руских обавештајних служби.

Састанци са Кисљаком алт=Chest height portrait of man in his sixties wearing a suit and tie|десно|мини| Руски дипломата Сергеј Кисљак састао се са бројним америчким званичницима. Након што је сенатор Џеф Сешнс, који је био део Трампове кампање, прво негирао да је имао било какав контакт са Русима током кампање, иако се састао са руским амбасадором Сергејем Кисљаком, а Мајкл Флин, такође члан кампање, два пута лагао о састанцима са Кисљаком, медији су усмерили негативну пажњу на Кисљака. Стручњаци за националну безбедност „углавном се слажу да су Сешнс и други званичници Трампове кампање лоше поступили по питању Русије. Сешнс, кажу, требало је да обавести Конгрес о свом састанку са Кисљаком. И кажу да је Флин био неопрезан и погрешан што је разговарао са руским дипломатама о санкцијама током прелазног периода када је Обама још увек био председник.“

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је за CNN да се током ових састанака није разговарало о „изборном процесу“ и да се Кисљак током кампање састајао и са „људима који раде у тинк-тенковима који саветују Хилари или саветују људе који раде за Хилари“.

Кисљак се посебно састао са неколико чланова Трампове кампање, чланова прелазног тима и кандидата за председника. Укључени људи су одбацили те састанке као рутинске разговоре у припреми за преузимање председничке функције. Трампов тим је издао најмање двадесет демантија у вези са комуникацијом између његове кампање и руских званичника; неколико њих се касније испоставило као лажно.

Трампова администрација је наводно затражила помоћ од ФБИ-ја у оповргавању новинских извештаја о наводним контактима са Русијом.

Бивши амбасадори Мајкл Мекфол и Џон Бајрл рекли су да су „изузетно узнемирени“ доказима о руском мешању у америчке изборе. Обојица су подржали независну истрагу о овом питању, али су одбацили као „апсудне“ тврдње да је Кисљак учествовао у њој, посебно кроз своје састанке са Трамповим тимом: „Кисљаков посао је да се састаје са владиним званичницима и људима из кампање“, изјавио је Мекфол. „Људи би требало да се састану са руским амбасадором и погрешно је то криминализовати или обесхрабривати.“

Састанак у Трамп кули у децембру 2016.