Ненад Стефановић Јапанац (Kрушевац, 1. децембар 1959 — Београд, 8. јануар 2021) био је српски музичар, аутор и аранжер, свирао је бас гитару и гитару. Учествујући у стварању на преко 1000 издања српске и -{еx Yu}- сцене и сарађујући са хиљадама музичара свих профила у стотинама студија широм Европе, заслужно је представљен у култном Лексикону -{Yu}- митологије, под именом Неша Јапанац.

Kроз читаву своју каријеру је био -{freelancer}-, слободњак. Уместо сталног чланства у неком бенду, определио се за студијски рад кроз који је допринео да нека остварења на чијем је стварању активно учествовао, постану антологија Југословенске и српске музичке сцене.

Био је члан је Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије од 1976. године, као и члан СОКОЈ-а, са пријављених и заштићених око 200 радова као аутор и аранжер.

Биографија Почеци и образовање Његов први сусрет са музиком одиграо се у раном детињству, када је са седам година добио своју прву гитару. Обзиром да је у то време свирање баса била ретка појава, он је већ тада почео, свирајући упоредо гитару, да симулира свирање бас деоница на класичној гитари. У седмом разреду основне школе, добија и свој први прави -{Jolana bass}-. Упоредо похађа нижу музичку школу, одсек флаута.

Године 1972. уписао је средњу музичку школу „Станковић” у Београду на одсеку за класични контрабас и купује свој први -{Fender Musicmaster Bass}-, сада већ раритет, на коме је активно свирао све до последњег дана. У исто време почиње активно да свира са многобројним београдским локалним бендовима.

Професионално ангажовање Негде у периоду око 1977. године одлази на своје прво професионално ангажовање, и након годину дана проведених по разним клубовима и денсинг салама широм Јадранске обале, добија позив за свирку од тада већ реноминираних џез музичара, трубача Стјепка Гута, Миме Митровића, гитаристе Саве Гојковића, бубњара Луке Бошковица и Мише Kрстића, који су већ имали статус признатих инструменталиста бивше Југославије и европских простора. Две године непрекидно свира са њима и ту стиче огромно искуство свирајући џез, соул, фанк и евергрин стандарде.

Већ при првом повратку у Београд са истом али и проширеном екипом музичара почиње да свира за различите продукције, за потребе разноврсних радио, ТВ, фестивалских, наменских, филмских и многих других пројеката. Један од тада легендарних студија Радио телевизије Србије - Студио 6, постаје његово незаобилазно пребивалиште. Ту се, упоредо свирајући као -{session}- басиста, упознаје са правом, светски рангираном аналогном техником снимања и уређајима. Проводећи на хиљаде сати у студију, његово интересовање се проширује и на области композиције, оркестрације, аранжирања и продукције. „Иако је сорта музичара којој он припада спадала под скупну именицу „тезгароши”, његова свирка била је све осим тога — инспиративна и свјежа, што се може чути на Јапанчеву можда најбољем моменту — свирком на култном албуму Оливера Мандића „Због тебе бих туцао камен”: -{über cool funky atmosferski bas}- атмосферски бас у „Смејем се, а плакао бих” и чувени -{lead bass intro}- у „Све су секе јебене” — она комплицирана дионица (са недостижним трилером!), која је за музичаре-аспиранте као и за профије остала сам канон свирања четверожичаног инструмента.”-{Leksikon YU mitologije - Đorđe Matić: Neša Japanac}- Учествовање на пројектима Доказавши се као врло поуздан, прецизан, тачан, оригиналан и инвентиван басиста и врсни познавалац примењене хармоније, свирајући истовремено и гитару, позиви за многобројне пројекте су стизали у све већем броју. Већ почетком осамдесетих година 20. века учествује у реализацији на стотине пројеката који су данас већ антологија српске и -{еx Yu}- музичке продукције. Неки од познатих музичара и група са којима је сарађивао су: Kорнелије Бата Kовач, Оливер Мандић, Бијело дугме, Ђорђе Балашевић, Бајага, Пилоти, Галија, Kербер, Зана, Викторија, Здравко Чолић, Ван Гог, Moby Dick, Ана Станић и многи други.. Многим песмама на којима је радио дао је посебну ноту. Једна од њих је Ружица си била која је постигла велики успех у доброј мери захваљујући јапанчевој софистицираној, мелодичној бас линији, једној од најупечатљивијих на овим просторима.

Његов студијски рад паралелно се одвија и у фолк водама, кроз сарадњу са нашим највећим ауторима, музичарима, певачима и продуцентима народне музике (Цеца, Лепа Брена, Весна Змијанац, Харис Џиновић, Џеј, Тома Здравковић, Милутин Поповић Захар и сви његови пројекти, као и комплетна продукција Футе Радуловића и Марине Туцаковић, која је била његов редовни ангажман).

Учествовао је у неким пионирским радовима музичке продукције као што су -{MSB}-, -{Master Scretch Band}-, -{Naya}-, Гру (први српски реп албум), Beat Street, Бајага, Аске, Рамбо Амадеус, као и интернационалним пројектима за грчке, турске, немачке, швајцарске и британске издаваче и извођаче.

Оснивач је култног -{Bassman night}-, -{Music lessons and Full open jam session}- пројекта.

Свирао је на многобројним турнејама широм бивше Југославије (Здравко Чолић, Кемал Монтено, Даворин Поповић, Ђорђе Балашевић и многи други) као гитариста и басиста са тада најбољим пратећим бендом -{Mama Co.Co.}-, а такође и као аутор и извођач на култним фестивалима -{еx Yu}- сцене као што су МЕСАМ, Опатијски фестивал, Београдско пролеће и други.

Приватни живот Из брака са Надеждом Стефановић (девојачко Шабић) има ћерке Нину (1983) и Ану (1986). Њихова од малена посвећеност плесу и ритмичкој гимнастици, резултирала је оснивањем плесне школе џез, модерног, класичног балета и сценског покрета за децу „Пируета”.

Годинама касније, из заједнице са музичарком Мајом Стаменковић уметничког имена Zhizon, 2008. године добија сина Максима који се такође бави музиком (гитара и бас гитара).

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1959. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Музичари из Крушевца Категорија:Српски басисти Категорија:Српски гитаристи Категорија:Српски аутори Категорија:Сахрањени на гробљу Лешће