Музичко позориште је облик позоришне уметности који комбинује песме (сонгове), говорни дијалог, глуму и плес. Прича и емоционални садржај дела – хумор, патос, љубав, бес – преносе се кроз ове интегрисане елементе. Иако је музичко позориште слично другим сценским формама попут опере и оперете, оно се често разликује по већем нагласку на говорном дијалогу (осим у потпуно компонованим мјузиклима), употреби различитих музичких жанрова (укључујући популарну музику) и значајној улози плеса.

Дефиниција и елементи Музичко позориште представља синтезу више уметничких дисциплина. Кључни елементи који чине једно дело музичког позоришта су: Либрето (или "књига" мјузикла): Наративна структура представе, укључујући говорне дијалоге и синопсис сцена. Писац либрета назива се либретиста. Музика (партитура): Инструменталне и вокалне композиције које чине музичку подлогу представе. Компонује је композитор. Сонгови (песме): Песме са текстом које изводе ликови, а које служе за изражавање емоција, развој карактера или покретање радње. Текстове песама пише текстописац (лирик). Плес: Плесне нумере су често важан део музичког позоришта, доприносећи нарацији, атмосфери или чистом спектаклу. Креира их кореограф. Глума: Извођачи морају да комбинују певачке, плесне и глумачке вештине. Сценски елементи: Сценографија, костим, светло и звук доприносе укупном доживљају представе.

За разлику од опере, где је музика доминантно средство изражавања и певање преовлађује, у музичком позоришту (посебно у форми мјузикла) говорни дијалог често има подједнаку или веома значајну улогу.

Историјски развој (кратак преглед) мини|Плакат за "The Black Crook" (1866), често сматран првим модерним мјузиклом Корени музичког позоришта сежу далеко у прошлост, од античких грчких драма које су укључивале музику и плес, преко средњовековних мистерија и моралитета са музичким нумерама. Модерно музичко позориште развило се из различитих извора: Опера и комична опера (XVIII и XIX век). Оперета: Лагана, сентиментална и често хумористична форма са говорним дијалозима и песмама, популарна у Бечу (Јохан Штраус Млађи) и Паризу (Жак Офенбах) током XIX века. Водвиљ, мјузикхол (Уједињено Краљевство) и бурлеска (САД): Популарне забавне форме XIX и почетка XX века које су комбиновале песму, плес, скечеве и друге тачке.

Првим правим мјузиклом често се сматра америчка представа The Black Crook (1866), која је случајно спојила мелодраму са балетском трупом. Током прве половине XX века, Бродвеј у Њујорку и Вест Енд у Лондону постају центри развоја мјузикла, са композиторима попут Џорџа Гершвина, Џерома Керна, Кола Портера и Ирвинга Берлина. "Златно доба" Бродвеја (отприлике 1940-их до 1960-их) обележила су дела ауторских тимова као што су Роџерс и Хамерштајн (Oklahoma!, Моје песме, моји снови), Лоу и Лернер (Моја лепа госпођице). Касније се јављају рок мјузикли (Коса, Jesus Christ Superstar), концепт мјузикли (Стивена Сондхајма) и велики спектакли (мега-мјузикли Ендруа Лојда Вебера попут Мачке и Фантом из Опере).

Врсте и жанрови музичког позоришта Постоји велики број врста и жанрова унутар музичког позоришта: Оперета: Сматра се претечом мјузикла. Мјузикл: Најпознатија форма, са поджанровима: Book musical: Традиционални мјузикл са јасном наративном линијом где су песме и плес интегрисани у радњу. Concept musical: Мјузикл где је концепт, тема или метафора важнија од традиционалне приче. Рок опера и рок мјузикл: Користе рок музику као основу. Џубокс мјузикл: Користи већ постојеће песме познатог извођача или групе, око којих се гради прича. Ревија: Низ музичких, плесних и скеч нумера повезаних лабавом темом или без ње. Кабаре: Интимнија форма са песмом, сатиром, често друштвено ангажована.

Кључни ствараоци У стварању дела музичког позоришта учествује тим аутора: Композитор: Пише музику. Текстописац (лирик): Пише текстове песама. Либретиста: Пише либрето, односно дијалоге и наративни оквир. Редитељ: Даје уметничку визију и води целокупан процес. Кореограф: Осмишљава плесне нумере. Музички директор: Одговоран за музичку припрему и извођење, често диригује оркестром. Сценограф, костимограф, дизајнер светла и дизајнер звука.

Музичко позориште у Србији мини|Позориште на Теразијама у Београду, централна сцена музичког позоришта у Србији У Србији, музичко позориште има дугу традицију, пре свега кроз извођење оперета. Централна институција за музичко позориште (мјузикле и оперете) је Позориште на Теразијама у Београду, основано 1949. године. Ово позориште је на свој репертоар поставило бројне светске хитове (нпр. Чикаго, Цигани лете у небо, Бриљантин, Продуценти, Mamma Mia!, Фантом из Опере), али и домаће мјузикле (нпр. Неки то воле вруће, Главоч (наставак Зоне Замфирове)). Мјузикли се изводе и на другим сценама, попут Народног позоришта у Београду и Опере и театра Мадленијанум. Такође, Српско народно позориште у Новом Саду има традицију извођења оперета и мјузикала.

Значај Музичко позориште је један од најпопуларнијих облика сценске уметности широм света. Оно комбинује забаву са уметничким изразом, често обрађујући широк спектар тема, од лаких и хумористичких до озбиљних и друштвено ангажованих. Има значајан утицај на популарну културу, а многе песме из мјузикала постале су светски хитови.

Види још Мјузикл Опера Оперета Позориште Позориште на Теразијама Бродвејски театар Вест Енд театар

Референце

Категорија:Музичко позориште Категорија:Позоришни жанрови Категорија:Позориште по жанру