Софтвери за прислушкивање су специјализовани програми дизајнирани за тајно прикупљање података са електронских уређаја. Користе их државне безбедносне агенције, али и ауторитарни режими за надзор политичких противника, новинара и активиста. Најпознатији примери укључују Pegasus, Predator и FinFisher, који омогућавају приступ порукама, позивима, локацији и чак активирају камере и микрофоне.
Главни софтвери за прислушкивање Pegasus (NSO Group) Pegasus је софтвер израелске компаније NSO Group, способан да инфицира уређаје кроз *нула-клик* нападе (без икакве интеракције корисника). Користи експлоатацију рањивости у iOS и Android система. Према истраживањима Amnesty International и Citizen Lab, Pegasus је коришћен у Србији против новинара BIRN-а (2024), али и у Мађарској, Индији и Мексику за надзор опозиције.
NoviSpy NoviSpy је софвер домаће производње, откривен 2024. године у Србији. Инсталира се током интервјуа са припадницима БИА, користећи израелски форензички алат Cellebrite за откључавање телефона. Прикупља све податке са уређаја, укључујући поруке, контакте, фотографије и активирање камере.
Predator (Intellexa) Predator је развио конзорцијум Intellexa, са седиштем у Кипру. Користи *једно-клик* и *нула-клик* нападе за инфицирање Android и iOS уређаја. Санкционисан од стране САД 2024. због употребе у Грчкој против политичара и новинара.
FinFisher (Gamma Group) FinFisher (FinSpy) је немачки софтвер који се продаје као "легални форензички алат", али је документовано коришћен од стране Египта, Бахреина и Турске за прогањање дисидената. Инсталише се кроз компромитоване ажурирања легитимних апликација.
EagleMsgSpy (Кина) EagleMsgSpy је кинески софтвер за надзор, развијен од стране Wuhan Chinasoft Token Information Technology. Захтева физички приступ уређају за инсталацију. Прикупља поруке са WeChat, снима екран и локацију.
Candiru (Израел) Candiru је израелски софтвер који користи нула-клик нападе кроз браузере (Chrome, Safari). Откривен је 2021. године у нападима на активисте у Западној Европи. Може да експлоатише рањивости за приступ Signal и Telegram порукама.
Техничке карактеристике Нула-клик напади: Pegasus и Predator користе неоткривене рањивости (zero-day) за инфицирање без интеракције корисника. Модуларни дизајн: Софтвери имају компоненте за снимање екрана, кражу лозинки и активирање хардвера. Инфраструктура: Сервери за командовање и контролу (C2) често се крију иза лажних домена (нпр. "Amnesty International" за Candiru).
Употреба у Србији Према извештајима BIRN и Amnesty International, српске власти су користиле Pegasus, NoviSpy и Predator за надзор новинара и активиста. У случају генерала Слободана Малешића, BIA је инсталирала софтвер за снимање екрана сваких 20 секунди.
Контроверзе и санкције Санкције САД: Intellexa и NSO Group су забрањене у САД због злоупотребе (2024). ЕУ регулативе: Европски парламент је 2025. предложио забрану продаје комерцијалног шпијунског софтвера ауторитарним режимима. Повреде приватности: Софтвери су документовано коришћени за прогањање ЛГБТ активиста, новинара и политичких опозиција у земљама попут Мађарске и Индије.
Правни оквир У Србији, Законик о кривичном поступку дозвољава прислушкивање уз судски налог, али употреба комерцијалног софтвера није експлицитно регулисана. BIA тврди да користи "форензичке алате у складу са законом", док критичари наглашавају недостатак надзора.
Види још Дигитални надзор Кибербезбедност Право на приватност
Референце
Спољашње везе Amnesty International – извештаји о дигиталним правама Citizen Lab – истраживања шпијунског софтвера
Категорија:Софтвер Категорија:Право на приватност