Карло Карољ Барањи (мађ. Bárányi Károly, Нови Сад, 3. новембар 1894 — Нови Сад, 13. март 1978) био је српски и мађарски вајар и керамичар, један од најистакнутијих представника модерне скулптуре у Војводини 20. века.Дуранци, Б. Ликовно стваралаштво Мађара у Војводини, Суботица, 1973, стр. 122–130.Ивановић, Љ. Скулптура у Војводини 1895–1980, Нови Сад, 1984, стр. 91–98.
Биографија Младост и образовање Рођен је у новосадској радиничкој породици. Основно образовање стекао је у Сремским Карловцима и Новом Саду, где је завршио гимназију.https://www.novisad.rs/legat-baranji-temerin, Легат Барањи у Темерину, приступ 25. 5. 2025. Прве уметничке часове добио је од Јожефа Пехана и Шандора Олаха у Будимпешти. Студирао је на Филозофском факултету у Будимпешти (1912–1914) и Академији уметности у Минхену код Петера Кордеа.https://www.galerijamaticesrpske.rs/istorija-galerije.html, Галерија Матице српске, приступ 25. 5. 2025.
Године 1923. основао је Удружење војвођанских уметника, а 1924–1925. усавршавао се у Паризу код Камила Гарниера, где је стекао знања из архитектонске пластике.Ивановић, Љ. Скулптура у Војводини 1895–1980, Нови Сад, 1984, стр. 92.
Уметнички рад Међуратни период Након повратка у Војводину, Барањи се специјализовао за керамичку пластику. У сарадњи са Иваном Табаковићем створио је четири керамопластична паноа за југословенски павиљон на Светској изложби у Паризу 1937. године, која су награђена Гран пријем.https://www.subotica.info/2022/10/10/legat-baranji-u-temerinu, Subotica.info, 10. 10. 2022, приступ 25. 5. 2025. Њихова алегоријска дела „Далматинка“, „Мотив из Србије“, „Босански мотив“ и „Хрватско пролеће“ представљају врхунац међуратне примењене уметности.
Његово најпознатије дело из овог периода је монументална скулптура „Икар“ (1938) која је украшавала зграду ваздухопловне команде у Земуну.Ивановић, Љ. Скулптура у Војводини 1895–1980, Нови Сад, 1984, стр. 93.
Послератни период Након Другог светског рата, Барањи је реконструисао уништене рељефе српских владара на згради Бановине у Новом Саду (1945). Године 1956. прелази на стилизоване форме са елементима фолклора, посебно у мањим керамичким формама и портретима.Дуранци, Б. Ликовно стваралаштво Мађара у Војводини, Суботица, 1973, стр. 128.
Значајна дела Девојка која се чешља (1962) – бронзана скулптура у Темерину Бик – скулптура испред Основне школе „Кокаи Имре“ у Темерину Рељефи српских краљева и војвода на згради Бановине у Новом Саду (реконструкција 2006) Керамички панои у Парку на ПалићуДуранци, Б. Ликовно стваралаштво Мађара у Војводини, Суботица, 1973, стр. 129.
Легат и признања Године 1984. Злата Марков Барањи поклонила је Темерину 41 дело свога супруга и 14 сопствених радова, чиме је основан Легат Барањи у оквиру Културног центра „Лукијан Мушицки“. Барањијева дела чувају се у: Галерији Матице српске Народном музеју Зрењанин Градском музеју Суботица
Године 1937. добио је Гран при на Светској изложби у Паризу, највише признање за примењену уметност у међународном контексту.Ивановић, Љ. Скулптура у Војводини 1895–1980, Нови Сад, 1984, стр. 94.
Литература
Дуранци, Б. (1973). Ликовно стваралаштво Мађара у Војводини. Суботица. Ивановић, Љ. (1984). Скулптура у Војводини 1895–1980. Нови Сад.
Референце
Спољашње везе Званични сајт Галерије Матице српске Легат Барањи у Темерину – сајт Града Новог Сада
Категорија:Рођени 1894. Категорија:Српски вајари Категорија:Мађарски уметници Категорија:Уметници из Новог Сада Категорија:Умрли 1978.