Бронзано доба на тлу Србије је праисторијски период који обухвата време од око 2200/2000. године п. н. е. до око 1000/800. године п. н. е. Овај период карактерише доминантна употреба бронзе (легуре бакра и калаја) за израду оружја, алата и накита, што је довело до значајних технолошких, економских и друштвених промена. На територији данашње Републике Србије развио се низ карактеристичних археолошких култура бронзаног доба, које показују како локални развој, тако и утицаје из суседних области – Панонске низије, Карпатског басена, Егеје и Централне Европе.

Хронологија и периодизација Бронзано доба се традиционално дели на три главна периода, чије се трајање и карактеристике могу пратити и на тлу Србије: Рано бронзано доба: око 2200/2000 – 1600. п. н. е. Средње бронзано доба: око 1600 – 1300. п. н. е. Касно бронзано доба: око 1300 – 1000/800. п. н. е.

Ова периодизација је оквирна и разликује се у појединим регионима Србије.

Рано бронзано доба Рано бронзано доба на тлу Србије обележено је појавом првих бронзаних предмета и формирањем локалних културних група које настављају традиције касног енеолита, али са постепеним усвајањем нове технологије. Мокринска култура (Мокрин-Перјамош): Распрострањена у Банату, позната је по великим некрополама са скелетним сахрањивањем (често у згрченом положају) и богатим гробним прилозима који укључују керамичке посуде специфичних облика, бронзани накит (наруквице, игле, привесци) и понекад оружје. Винковачка култура: Захватала је Срем, Мачву и делове западне Србије. Карактеришу је насеља на узвишењима (градине) и специфична керамика украшена урезивањем и жигосањем. Група Белотић-Бела Црква: Распрострањена у западној Србији. Позната је по сахрањивању под тумулима (хумкама) и керамичким посудама специфичне фактуре и облика. Утицаји Бубањско-хумске културе из касног енеолита настављају се и у раном бронзаном добу у јужном Поморављу и на Косову.

Средње бронзано доба мини|180x180п|Дупљајска колица, вотивна керамичка колица из средњег бронзаног доба, Народни музеј у Београду Средње бронзано доба карактерише интензивнији развој металургије бронзе, успостављање развијенијих насеља (често утврђених) и појава изразитије друштвене диференцијације. Ватинска култура: Најзначајнија култура средњег бронзаног доба у Војводини и северној Србији. Позната је по утврђеним насељима (нпр. Феудвар код Мошорина, Ватин код Вршца), специфичној керамици са богатом орнаментиком (урезивање, утискивање, канеловање, инкрустација белом масом – тзв. ватинске урне и зделе), као и по разноврсним бронзаним предметима (оружје, оруђе, накит). У оквиру Ватинске културе издвајају се локалне групе попут Панчево-Омољица. Дубовачко-жутобрдска група: Распрострањена у источној Србији (Подунавље) и Банату. Карактеришу је специфичне антропоморфне фигурине од печене земље (идоли) и богато украшена керамика. Дупљајска колица, чувени налаз вотивних керамичких колица са представом божанства, припадају овој културној групи. Параћинска група: Развијала се у долини Велике Мораве. Утицаји Вербичоара културе из Румуније и Културе гробних хумки из средње Европе такође су присутни.

Касно бронзано доба Касно бронзано доба обележено је даљим развојем металургије, појавом нових културних група и утицајем Културе поља са урнама из средње Европе, која доноси кремацију (спаљивање) као доминантан начин сахрањивања и полагање остатака у урне. Медијана група: Развијала се у јужном Поморављу и нишком крају. Белегишка култура (Белегиш I и II): Распрострањена у Срему и Бачкој. Карактеришу је некрополе са спаљеним покојницима сахрањеним у урнама под тумулима или у равним гробовима. Канелована керамика: Широко распрострањена појава у позном бронзаном добу на централном Балкану. Овај период карактеришу и велика померања становништва и несигурност, што доводи до изградње нових и јачања постојећих утврђених насеља (градина).

Материјална култура

Металургија бронзе мини|Посуда, Бронзано доба, Народни музеј у Београду Производња и употреба бронзе представљају основну карактеристику овог периода. Израђивани су: Оружје: Мачеви (различитих типова), бодежи, врхови копаља, бронзане секире (келтови, секире са отвором за дршку). Алат: Српови, длета, шила. Накит: Наруквице (масивне, "шакасте гривне"), фибуле (врста копче), огрлице, привесци, игле, дијадеме. Постојали су локални центри за прераду бронзе, а сировине (бакар и калај) су набављане трговином.

Керамика Керамичка производња је веома разноврсна и специфична за сваку културну групу. Израђиване су посуде различитих облика (урне, зделе, пехари, шоље, амфоре) и украшаване различитим техникама (урезивање, жигосање, утискивање, канеловање, инкрустација, сликање у неким културама).

Насеља и начин живота Насеља у бронзаном добу су била различитог типа: од отворених сеоских насеља до утврђених градина на узвишењима, које су пружале већу сигурност. Куће су грађене од дрвета, плетера и лепа. Основна занимања била су земљорадња (гајење житарица) и сточарство (говеда, овце, козе, свиње), али су лов и риболов и даље имали значајну улогу.

Сахрањивање и духовна култура Обичаји сахрањивања су разноврсни. У раном бронзаном добу доминира скелетно сахрањивање, често под тумулима. У средњем и посебно касном бронзаном добу, под утицајем Културе поља са урнама, шири се кремација, где се остаци покојника сахрањују у урнама. Гробни прилози (оружје, накит, керамичке посуде) указују на веровања у загробни живот и друштвени статус покојника. Духовна култура се огледа и у уметничким предметима попут антропоморфних фигурина и вотивних предмета (Дупљајска колица).

Друштвена организација и трговина Бронзано доба карактерише појава изразитије друштвене стратификације. Развој металургије, трговине и ратништва доводи до издвајања племенских вођа и ратничке елите, што се огледа у богатим гробним прилозима. Постојале су развијене трговачке везе са суседним и удаљеним областима ради набавке сировина (посебно калаја) и размене добара.

Значај и истраживања Бронзано доба на тлу Србије представља важан период у праисторији Балкана и Европе. Проучавање овог периода пружа увид у технолошки напредак, културне промене, миграције становништва и формирање сложенијих друштвених структура. Истраживања бронзаног доба у Србији спроводе Народни музеј у Београду, Музеј Војводине, Археолошки институт у Београду, као и локални музеји и универзитетски центри.

Види још Праисторија на тлу Србије Бакарно доба на тлу Србије Гвоздено доба на тлу Србије Мокринска култура Ватинска култура Дупљајска колица Археолошка налазишта Србије од изузетног значаја

Референце

Литература

Категорија:Бронзано доба на тлу Србије Категорија:Археологија Србије Категорија:Србија у праисторији Категорија:Бронзано доба у Европи