Битка код Козминске шуме (1497) вођена је између молдавског принца Стефана Великог и пољског краља Јована I Олбрахта.The Battle of Cosmin Forest, Tadeusz Grabarczyk, The Oxford Encyclopedia of Medieval Warfare and Military Technology, Vol. 1, ed. Clifford J. Rogers, (Oxford University Press, 2010), стр. 434 Битка се одиграла у северној Молдавији, око 50 километара северно од тадашње престонице Сучаве, у брдима између Аданцата (данас Хлибока), која се налази у долини реке Сирет, и Черноваца, града који се налази у долине реке Прут. Исход битке је победа Османлија и њихових молдавских вазала.

Узроци рата Јован I Олбрахт је изабран због свог залагања за офанзивну политику против Османлија и склопио је савез са Венецијом и Угарском ради заједничког напора у борби против њиховог територијалног ширења. Стефан Велики од Молдавије одбио је да се придружи савезу плашећи се да би Молдавија могла бити главно поприште било каквог пољско-османског рата. Олбрахтови напори да свргне Стефана довели су до свађе са Ладиславом Угарским, који је Стефана сматрао својим вазалом. Ово је раскинуло њихов недавно склопљени савез и као резултат тога, Олбрахт је планирао да оствари своје циљеве без икакве стране помоћи. Након неколико година припрема, Олбрахт је послао изасланика у Истанбул тражећи мир, али је Бајазит II то одбио и обе стране су биле спремне за рат до 1497. године.

Битка Олбрат је успео да окупи војску од 80.000 људи и 200 топова. Лета 1497. године, кренуо је са планирањем поновног освајања тврђава на северној обали Црног мора и преузимања контроле над Кримом и делтом Дунава, док је Стефан Велики од Молдавије успео да обезбеди османску подршку.Shirogorov V. V. Ukrainian War. The Armed Conflict for the Eastern Europe in XVI – XVII cеnturies. Volume I. The Melee of Rus’. (Up to the middle of XVI century) Vladimir Shirogorov. – Moscow: Molodaya Gvardiya, 2017. – 919

Кампања је почела погрешно, када је Јован I ушао у Молдавију код Хотина, али је одлучио да не заузме тврђаву, већ да крене право ка главном граду Сучави. Касније се ово показало као фатална грешка: до тада је Стефанова тактика спаљене земље већ била општепозната, јер ју је неколико пута раније успешно користио против Мађара и Османлија; ипак, Јован I није успео да обезбеди своје комуникационе линије са Пољском. Снабдевање од куће се показало немогућим и Пољаци су били приморани да живе од већ исцрпљене земље.

Након неуспеле опсаде Сучаве (од 26. септембра до 16. октобра), са практично немогућим освајањем недавно обновљене и ојачане тврђаве (упркос коришћењу тешке опсадне артиљерије на њеним зидинама), и суочен са глађу, болестима, лошим временом и могућношћу доласка зиме, Јован I Олбрахт је био приморан да прекине опсаду. Након преговора, Пољаци су напустили Сучаву 19. октобра; Стефан им је одобрио безбедан пролаз под условом да се врате у Пољску истим путем којим су марширали на Сучаву и упозорио их да неће дозволити да пољске трупе униште још један део његове земље током повлачења.

Јован I Олбрахт је формално прихватио овај услов; међутим, у пракси је одлучио да се повуче другим и непознатим путем преко Буковине до Сњатина, уместо да крене претходно утврђеним путем до Камјанеца Подиљског преко Хотина, добро знајући да би поштовање Стефановог услова значило смрт за исцрпљене и изгладнеле трупе.

Међутим, кршење претходно договореног споразума показало се као судбоносна грешка коју је Стефан све време чекао: 26. октобра је из заседе напао Пољаке док су марширали уским путем који је пролазио кроз густо пошумљено подручје познато као Козминска шума. Стога, Јован I Олбрахт није могао да распореди своје снаге, чинећи пољску коњицу потпуно бескорисном. Неколико фаза битке трајало је три дана, а Стефан је поразио освајачку војску, која је била приморана да бежи у нереду. Истовремено, молдавски контингент је 29. октобра пресрео брзо окупљене пољске снаге за помоћ и потпуно их уништио код Ленћештија.

Када су се вратили на отворени простор, Пољаци су поново могли да искористе своју коњицу, а онај део преосталих трупа који је успео да одржи извесну меру реда и дисциплине успео је да се врати у Пољску - упркос Стефановом последњем покушају да се упусти у битку на уништење са остацима краљеве војске када су покушавали да пређу реку Прут код Черноваца.

Последице Након битке, Јован I Олбрахт се брзо вратио у Пољску (претрпевши још један велики пораз успут где је 5.000 пољских војника погинуло у Буковини) и саградио је Краковски барбакан, плашећи се напада Османског царства након узастопних пораза. Током овог времена, Османлије и Татари, уз помоћ Стефана Молдавског, напали су југоисточне углове Пољске. То се догодило у пролеће 1498. године: након преласка Дњестра, освајачи су опљачкали Црвену Русију и Подоље, заробили чак сто хиљада људи и стигли све до Пшеворска.

Зидови Кракова су ојачани и изграђена су додатна утврђења за одбрану града у случају да Османлије стигну до града.

Референце

Категорија:Средњовековне битке Категорија:Османске битке Категорија:Сукоби у 15. веку