мини|249x249п|Дала је традиционални арапски лонац за кафу који садржи арапску кафу, која се обично служи гостима у меџлису или деванији. Источноарапска кухиња, такође позната као халиџска кухиња (), представља традиционалну варијанту арапске кухиње која је заједничка становништву Источне Арабије и области око Персијског залива. Морска храна има значајну улогу у исхрани становника приобалног региона Источне Арабије, при чему је риба посебно популарна. Источноарапска кухиња разликује се од кухиње Арапа из Хиџаза, Јемена, Наџда, Омана и других делова Арабије. Једно од уобичајених јела у региону је и харис.

Данас источноарапска кухиња чини традиционалну кухињу земаља као што су Кувајт, Бахреин, Катар, Уједињени Арапски Емирати, јужни део Ирака и источни делови Саудијске Арабије и Омана, при чему постоје мање локалне варијације.

Историја Изворно, становници Источне Арабије углавном су се хранили урмама, пшеницом, јечмом, пиринчем и месом, уз ограничену разноликост и значајан удео производа од јогурта, као што је „лебен“ (لبن), јогурт без маслачне масти. Глобализација и контакти са древним цивилизацијама, као што су Римљани, Персијанци, а касније и Османлије, довели су Арапе у блиски контакт са јелима различитих култура, као и увођење нових састојака у њихову исхрану. мини|Саг'аи урме се узгајају на Арабијском полуострву и природно су слатке и веома меке. Као и већина азијских култура, кулинарско наслеђе Источне Арабије може се пратити кроз иранску, индијску и кинеску кухињу. У ствари, структура хране персијско-арапске цивилизације почела је са кулинарским техникама које су настале у древној Персији и које су Персијанци развијали током Сасанидске династије. Са даљим развојем Османског царства, арапска култура дошла је у контакт са Османлијама. Турски утицаји на арапску кухињу укључују, између осталог, кебабе.

Ова мултикултурална размена постала је могућа након појаве ислама и ширења арапског утицаја током освајања Персије, Балкана и Северне Африке, што је омогућило трговцима различитих народа да путују на велике удаљености, долазе у контакт и утичу на локалне кухиње, као и да буду под утицајем тих кухиња. Размена обичаја и хране била је двосмерна, при чему су Арапи такође извозили своје исхранске навике као што су урме, смокве и јагњеће месо у области које су освајали или у које су путовали, укључујући Персијско царство и турско становништво Балкана. Ова размена добара и стилова живота имала је значајну улогу у формирању савременог арапског начина исхране. мини|249x249п|Камиље млеко Арапи су касније пренели ове нове кулинарске утицаје у својим освајањима у Африку, све до Северне и Западне Африке и јужне Шпаније. На пример, неки шпански десерти као што су полворонес, тосино де сјело (крем карамел) и јемас де Сан Леандро (марципански десерт) снажно су под утицајем Мавра. Иако ови утицаји нису настали код изворних Арапа са Арабијског полуострва, њихово проширење ка западу у Египат и Мароко довело је до ширења кинеске, индијске, арапске и персијске кухиње, која је на крају била прихваћена од стране северноафричких народа.

Састојци Савремена источноарапска кухиња представља резултат комбинације разноликих кухиња, укључујући персијске, индијске, либанске и кинеске кулинарске стилове, као и бројне намирнице које нису изворно пореклом из овог региона, а које су највероватније увозиле трајекти („дове“) и каравани. Поред тога, ова кухиња је обилато зачинивана разним зачинима, од љутих сосова до разних врста паприке, као и чајем. У исхрани се преферирају поврће као што су краставци, патлиџани и црни лук, као и воће, пре свега цитруси. Важно је истаћи да многи зачини који се користе у источноарапској кухињи такође имају значајну улогу у индијској кухињи, што је последица интензивне трговине између ова два региона и садашњег стања у богатијим нафтним државама, где велики број радника из Јужне Азије живи и ради у Источној Арабији.

Култура мини|249x249п|Меџлис у Уједињеним Арапским Емиратима. Меџлис (буквално место за седење) је место где се гости дочекују, а обично се нуде урме и арапска кафа. Кључни елемент у припреми хране у Источној Арабији јесте концепт гостопримства. Оброци су често породични догађаји, уз заједничке разговоре око трпезе. Формалне вечере и свечаности обично подразумевају велике количине хране, а свака прилика подразумева обилну понуду кафе.

Постоје бројне регионалне разлике у арапској кухињи. На пример, муџадара у Сирији или Либану разликује се од муџадаре у Јордану или Палестини. Поједина јела, као што је менсаф (национално јело Јордана), карактеристична су за одређене земље и ретко се могу срести у другим регионима.

За разлику од већине западних кухиња, цимет се користи и у месним јелима, као и у слаткишима као што је баклава. Други десерти укључују варијације пиринчане каше и пржено тесто. Смеше од млевених орашастих плодова често се користе као пунило у овим посластицама. Шафран је чест састојак у свему, од слаткиша, преко пиринча, до пића. Воћни сокови су веома популарни у овом сувом и топлом крају.

Утицаји Поред арапске кухиње, на источноарапску кухињу утицале су или су биле под утицајем следеће кухиње, било због трговине (углавном поморске, са Далеког истока), било као резултат старих контаката:

Индијска кухиња Афричка кухиња Балочка кухиња Фузијска кухиња Иранска кухиња

Народне кухиње

Бахреинска кухиња Емирска кухиња Кувајтска кухиња Оманска кухиња Катарска кухиња Саудијска арапска кухиња Јеменска кухиња

Референце

Категорија:Арапска кухиња Категорија:Арапска култура Категорија:Арабијско полуострво