Савремени односи између Молдавије и Румуније настали су након што је Република Молдавија стекла независност од Совјетског Савеза 1991. године. Панрумунизам је константно присутан као интегрални део молдавске политике и усвојен је у платформи Народног фронта Молдавије састављеној 1992. године. Званични језик Молдавије је румунски. Народи две земље деле заједничке традиције и фолклор, укључујући и заједнички назив за монетарну јединицу – леј (молдавски леј и румунски леј). Тренутно су односи између две државе изузетно пријатељски, посебно због прорумунске администрације Маје Санду у Молдавији.
Након распада Руског царства, већи део територије модерне Молдавије постаје део Румуније. То је трајало током читавог међуратног периода, након чега је регион окупиран и анектиран од стране Совјетског Савеза . Пређашње назнаке да би се Румунија и Молдавија могле ујединити након што би се Молдавија ослободила од совјетске власти брзо су избледели након рата у Придњестровљу. Међутим, растуће унионистичко расположење појавило се посебно у другој деценији 21. века, чак и док су узастопне молдавске владе непрестано осциловале између проруских (и видно антирумунских) и прозападних оријентација. Румунија је остала заинтересована за молдавска питања и подржала њен напредак у европским интеграцијама, док је Молдавија под председништвом Маје Санду била изузетно блиска са Румунијом. Румунија је чланица Европске уније, док је Молдавијакандидат за чланство.
Граница Молдавије и Румуније Граница између Молдавије и Румуније је речна граница, која прати ток Прута и Дунава. Ово је такође део источне границе Европске уније, која се протеже од Криве на северу до Ђурђулештија на југу. Молдавија има приступ Дунаву мање од 500 метара, а Ђурђулешти је једина молдавска лука на реци Дунав.
Историја Након окончања Првог светског рата, Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунским Старим Краљевством. Бесарабија, након што је прогласила свој суверенитет 1917. године од стране новоизабраног Савета земље, суочила се са бољшевичким немирима међу руским трупама и украјинским захтевима за делове њене територије. Председник Савета земље позвао је руског врховног команданта у Јашију, Дмитрија Шчербачова, да пошаље трупе како би се земља заштитила. Пошто није имао војску, пренео је захтев Румунима, чију су војну интервенцију дочекали са протестом председници Савета земље и привремене владе Бесарабије, као и Кишињевски совјет.Anarchy in Bessarabia in Charles Upson Clark, Bessarabia, New York, 1927 Бесарабија је прогласила независност од Русије 24. јануара 1918. године, а 9. априла 1918. године је Савет земље гласао за уједињење са Румунијом: од 148 посланика, 86 је гласало за уједињење, 3 је било против, 36 уздржано (углавном посланици који су представљали мањине, 50% становништва Бесарабије у то време ), а 13 није било присутно.
Уједињење Бесарабије са Румунијом ратификовано је 1920. године Париским споразумом, који међутим нису признале Руска СФСР и Сједињене Америчке Државе, које су остале уздржане због Тријанонског споразума.
Румунија је задржала Бесарабију од 1918. до 1940. године, када је прихватила совјетски ултиматум да се одрекне Бесарабије и Северне Буковине. Већи део Бесарабије је припојен Молдавској ССР, док је њен јужни регион Буџак припао Украјинској ССР. Током Другог светског рата, Румунија (у савезу са Силама Осовине ) је повратила Бесарабију и добила је додатне територијалне добитке на рачун Совјетског Савеза (губернација над Придњестровљем) као компензацију за Северну Трансилванију, изгубљену од Мађарске 1940. године. Ипак, пораз Осовине у рату је резултирао повратком Бесарабије под совјетску контролу и обнављањем претходних унутрашњих граница. Поражена Румунија је такође постала комунистичка држава унутар Источног блока под совјетским вођством.
Односи Румуније и Молдавске ССР У августу 1976. године, Николае Чаушеску, његова супруга и син били су први румунски посетиоци Молдавској ССР од завршетка Другог светског рата. Први секретар Комунистичке партије Молдавије Иван Бодиул дочекао их је на граници и испратио до Кишињева. У децембру 1976. године, Бодиул и његова супруга Клаудија су допутовали у узвратну посету од пет дана на Чаушескуов позив. Бодиулова посета била је „прва“ у историји послератних билатералних односа. На једном од својих састанака у Букурешту, Бодиул је рекао да је „добар однос инициран Чаушескуовом посетом Совјетској Молдавији, што је довело до проширења контаката и размене у свим областима“.ROMANIAN-MOLDAVIAN SSR RELATIONS By Patrick Moore and the Romanian Section
Хидроелектрана Станца-Костешти на Пруту је свечано отворена шест година након ратификације основног румунско-совјетског споразума о њеној изградњи. Румунију је представљао Јон Илијеску, док је Бодиул представљао СССР.
Од 14. до 16. јуна 1979. године, Молдавску ССР је посетила делегација Румунске комунистичке партије, коју је предводио Јон Илијеску, заменик члана Политичког извршног комитета и први секретар Партијског комитета округа Јаши.
На завршној конференцији Румунске комунистичке партије у новембру 1989. године, Чаушеску је поново покренуо питање Бесарабије, осуђујући пакт Молотов-Рибентроп из 1939. године и имплицитно позивајући на враћање региона Румунији.Charles King, The Moldovans: Romania, Russia, and the Politics of Culture, Hoover Institution Press, 2000. стр. 106.
Признање од стране Румуније мини| Румунија је 27. августа 1991. године била прва држава на свету која је признала Молдавију, док је Молдавија постала чланица УН-а 2. марта 1992. године. Румунија је била прва држава која је признала независну Републику Молдавију – само неколико сати, заправо, након што је молдавски парламент издао Декларацију о независности Молдавије. Из изјаве румунске владе дате том приликом јасно је произилазило да је, по мишљењу власти у Букурешту, независност Молдавије сматрана обликом еманципације од московског туторства и кораком ка поновном уједињењу са Румунијом:
У року од неколико дана потписани су споразуми о успостављању дипломатских односа. У року од неколико недеља успостављени су гранични режими без виза и пасоша, што је омогућило грађанима Румуније и Молдавије да путују преко границе само са личним картама. Већ 1991. године, Румунија је почела да донира књиге молдавским библиотекама и уџбенике школама и почела је да нуди стипендије деци из Молдавије за студирање у румунским средњим школама и универзитетима.
Током рата у Придњестровљу, Румунија је била једина нација која је подржала Молдавију. Придњестровље је добило подршку од Русије и Украјине, што је значило да су молдавске снаге биле супротстављене не само придњестровским трупама већ и руским козацима и добровољцима, као и украјинским добровољцима. Румунија је, међутим, послала контингент добровољаца и војних саветника да се боре заједно са молдавским снагама, а учествовала је и у снабдевању оружјем.
Дана 14. априла 1994. године, Румунски парламент је усвојио декларацију протеста против одлуке молдавског парламента о приступању ЗНД-у. Протест је садржао озбиљне оптужбе упућене законодавном телу новоосноване суседне државе.
2001–2008 У марту 2002. године, нови председник Молдавије Владимир Вороњин је објавио да окончава „колонијалну политику“ Румуније према Молдавији тежњом ка ближим односима са Москвом.
У 2007. години, тензије између две владе су се повећале у контексту наставка румунског програма за доделу двојног држављанства неким молдавским грађанима. У фебруару 2007. године, Вороњин је изјавио да је 10 милиона „етничких Молдаваца“ прогоњено у Румунији тиме што им није дозвољено да се званично региструју по основу етничке припадности националној мањини. Вороњинову изјаву су оштро критиковале различитр румунске организације. Румунске новине Гандул су истакле да ова наводна мањина чини око половину румунског становништва. Константин Јордаки је Вороњинову изјаву протумачио као: „Штавише, кривећи румунску иреденту политику, Вороњин је изнео сопствене планове за Велику Молдавију, постављајући територијалне претензије према румунској покрајини Молдавији.“ Месец дана касније, Вороњин је изјавио да је „молдавски језик мајка румунског језика. [...] Покушаји да се назове румунским, покушаји да се назове било шта друго, покушаји су да се превари историја и обмане сопствена мајка.“ У новембру, исте године, Вороњин је оптужио Румунију да је „последње царство Европе“.
Грађански немири у Молдавији у априлу 2009. године довели су до дипломатског спора између земаља, након што је председник Вороњин оптужио Румунију да је сила која стоји иза нереда у Кишињеву. Румунија је негирала све оптужбе о умешаности у протесте
Румунски амбасадор у Молдавији, Филип Теодореску, проглашен је персоном нон грата од стране молдавске владе. Захтев је био да напусти земљу у року од 24 сата. Следећег дана, румунски парламент је номиновао високог дипломату, Михнеу Константинескуа, за новог амбасадора у Молдавији, "Romania names new ambassador to neighbouring Moldova"], Southeast European Times, April 9, 2009 али две недеље касније молдавска влада га је одбила без објашњења, продубљујући насталу кризу."Dispute between Romania and Moldova worsens" , AP, April 24, 2009
Молдавска влада је увела визни режим за румунске држављане и затворила границу између Румуније и Молдавије 7. априла. Молдавским студентима који студирају у Румунији и међународним новинарима није био дозвољен улазак у земљу. Следећег дана, железничке везе између Румуније и Молдавије су отказане на неодређено време, због „техничких“ проблема. Румунија је објавила да неће узвратити протеривањем амбасадора и да ће задржати исти визни режим, са бесплатним визама за молдавске држављане. Такође је осудила као „произвољне и дискриминаторне“ нове мере предузете против румунских држављана у Молдавији и изјавила да је визни систем био „непромишљен“ и да је прекршио споразум између Молдавије и ЕУ.
Румунска влада је променила прописе који дозвољавају странцима чији су преци имали румунско држављанство (укључујући већину Молдаваца) да добију румунско држављанство. Нови закон дозвољава људима који имају барем једног румунског прадеду/прабабу (уместо само бабе/деде као раније) да затраже румунско држављанство, док је додат максимални рок од пет месеци за добијање повратне информације на захтев."Boc promite că termenul maxim de acordare a cetățeniei va fi de cinci luni", Gândul, April 15, 2009
Румунски парламент је 9. фебруара 2010. године одобрио новог амбасадора у Молдавији, Маријуса Лазурку.
Сарадња између Молдавије и Румуније у области одбране и безбедности Обе државе су 20. априла 2012. године потписале Споразум о сарадњи у области одбране а споразум је проширен 21. јуна 2024. године.
Мандат Игора Додона Под председником Игором Додоном, билатерални односи међу државама су се значајно погоршали. Током свог председничког мандата, Додон никада није реализовао званичну посету румунској престоници Букурешту. У марту 2018. године, објавио је своје уверење да су Румуни који подржавају уједињење Молдавије и Румуније „непријатељи број један“ земље. У интервјуу за Радио Слободна Европа је рекао да влада у Букурешту подржава сваки покушај унионизма. Додон је био оштар противник чланства у ЕУ. Упркос овом погоршању, Додон је, током састанка са председником Клаусом Јоханисом у Њујорку, рекао да је развој румунских односа „кључни приоритет“ за његову владу. У мају 2020. године, током свађе на Фејсбуку са румунским послаником Европског парламента Зигфридом Мурешаном, молдавски премијер Јон Кику прогласио је Румунију најкорумпиранијом земљом у Европи. Кикуове речи су изазвале негативну реакцију у Румунији, а румунски посланик је затражио одузимање Кикуовог румунског држављанства. Кику се касније извинио током састанка са румунским амбасадором у Молдавији Данијелом Јоницом.
Мандат Маје Санду Молдавија под садашњим председништвом Маје Санду се преоријентисала ка томе да постане много више прорумунска и прозападна, упркос притиску од стране Русије.