Односи између Совјетског Савеза и Јапана у периоду од комунистичког преузимања власти 1917. до пада комунизма 1991. године били су углавном непријатељски. Јапан је послао трупе да се супротстави бољшевичком присуству на Далеком истоку Русије током Руског грађанског рата, а обе земље су биле у супротстављеним таборима током Другог светског рата и блоковске поделе, односно, Хладног рата. Поред тога, територијални сукоби око Курилских острва и Јужног Сахалина били су стални извор напетости. Ови сукоби, уз низ мањих сукоба, спречили су обе земље да потпишу мировни споразум након Другог светског рата, и чак и данас отворена питања остају нерешена.
Напетости у односима између Јапана и Совјетског Савеза имају дубоке историјске корене, који сежу до њихове међусобне борбе Јапанског за доминацију у североисточној Азији. Совјетска влада је одбила да потпише мировни споразум из 1951. године и ратно стање између Совјетског Савеза и Јапана технички је постојало до 1956. године, када је окончано Заједничком совјетско-јапанском декларацијом из 1956. године. Званични мировни споразум између Совјетског Савеза (касније Русије) и Јапана још увек није потписан.
Главна препрека побољшању односа између Совјетског Савеза и Јапана у послератном периоду био је територијални спор око Курилских острва, која су у Јапану позната као Северне територије.
Руски грађански рат и признање (1917–1925) десно|мини|300x300п| Јапански војници у Сибиру (1918–1922). Лоши односи између Совјетског Савеза и Јапана од 1920-их до касних 1940-их настали су након победе Јапана над царском Русијом, претходницом Совјетског Савеза, у Руско-јапанском рату 1904–1905. Током Руског грађанског рата (1918–1921), Јапан (као члан савезничких интервенционистичких снага) је извршио окупацију Владивостока од 1918. до 1922. године, користећи чак 70.000 војника. Царска јапанска армија је такође продрла на запад све до Бајкалског језера и Бурјатије, окупирајући град Читу у Трансбајкалју до октобра 1920. године.
Јапан је формално признао Совјетски Савез у јануару 1925. године совјетско-јапанском (основном) конвенцијом. Сложили су се да Портсмутски споразум из 1905. године (споразум између Руског царства и Царског Јапана којим је окончан Руско-јапански рат) остане на снази, док би други споразуми и уговори између две земље требало да буду преиспитани. Закључивањем овог споразума, Јапан је формално признао Совјетски Савез. Ратификације су размењене у Пекингу 26. фебруара 1925. године. Споразум је регистрован у Збирци уговора Лиге народа 20. маја 1925. године.League of Nations Treaty Series, .
1917–1925: Острво Сахалин и Курилска острва Након што је Русија поражена 1905. године, Јапан је преузео контролу над јужним Сахалином и Курилским острвима. У 1920. години су бољшевици преузели северни Сахалин, али су у року од неколико месеци Јапанци преузели и тај део острва. Дошло је до експлоатације нафте, угља и других ресурса који су били пронађени. Под међународним притиском, северни округ Сахалина је предат Совјетском Савезу 1925. године, али су Јапанци задржали концесију. Совјети су 1945. године заузели цео Сахалин и Курилска острва..
1925–1930: Тиха сарадња Прве године након успостављања дипломатских односа карактерисао је мир, што је углавном био резултат делимичног уздржавања Јапанског царства од спровођења експанзионистичке политике пре 1931. године, као и совјетске потребе да одржи трговину и привременог погоршања кинеско-совјетских односа у периоду кинеско-совјетског рата 1929. године.
Већ 1925. године, одмах након успостављања односа, јапанска влада је повукла своје снаге из северног дела Сахалина, који је јапанска војска заузела током сибирске интервенције.
Важан корак током овог периода је било закључивање совјетско-јапанског споразума о рибарству 23. јануара 1928. године, који је јапанским држављанима дозволио риболов у водама Тихог океана уз совјетску обалу. Ратификације су размењене у Токију 23. маја 1928. године. Споразум је регистрован у Збирци уговора Лиге народа 5. септембра 1928. године.League of Nations Treaty Series; издање бр. 80, стр. 342–399
1930–1945: Погоршање односа и рат лево|мини|300x300п| Совјетска комунистичка Монголија и Манџукуом (тада под контролом Јапана) Почев од 1930. године, усред погоршања односа са Пољском, Јосиф Стаљин је постао забринут због могућности рата на два фронта. Посебно се плашио да ће Јапан охрабрити номаде у совјетској Централној Азији да се побуне против политике присилне седентаризације коју је спроводио Совјетски Савез. Након јапанске инвазије на Манџурију и успостављања марионетске државе Манџукуо 1932. године, Јапан је усмерио своје војне интересе ка совјетским територијама. Совјетско-јапански односи су се нагло погоршали након 1936. године. Ово је проистекло из закључења Антикоминтернског пакта између Јапана и нацистичке Немачке у новембру 1936. године, који је био осмишљен као одбрана од међународног утицаја комунизма.
Први велики совјетско-јапански гранични инцидент, битка код језера Хасан (1938), догодио се у Приморју, недалеко од Владивостока. Сукоби између Јапанаца и Совјета често су се дешавали на граници Манџурије, ескалирајући у необјављени гранични рат који је одлучен у бици код Халхин Гола (1939), а која се одиграла на монголско-манџурској граници. Совјетски Савез је однео победу и одвратио Јапан од било какве даље агресије током Другог светског рата.
Две године након граничног рата, Јапан и Совјетски Савез су потписали пакт о неутралности. Касније те године, Јапан је разматрао раскид пакта када је нацистичка Немачка напала Совјетски Савез (операција Барбароса), али то нису учинили, углавном због пораза у бици код Халхин Гола, иако су Јапан и нацистичка Немачка били део Тројног пакта.
На Јалти у фебруару 1945. године, Стаљин је обећао Рузвелту да ће СССР ући у рат против Јапана 90 дана након пораза Немачке, који се догодио у мају. СССР је испунио тај рок премештањем великих снага преко Сибира. У априлу 1945. године, Москва је поништила пакт о неутралности. Совјетска инвазија на Манџурију почела је 8. августа 1945. године, након атомског бомбардовања Хирошиме (6. августа). Совјетски Савез је планирао инвазију на Хокаидо, али она никада није реализована због противљења Сједињених Држава.
Ричард Зорге: Непроцењиви шпијун Рихард Зорге (1895 – 7. новембар 1944) био је немачки новинар и совјетски официр војне обавештајне службе који је био активан пре и током Другог светског рата. Радио је као тајни немачки новинар и у нацистичкој Немачкој и у Јапанском царству. Његово кодно име је било „Ремзи“. Више познатих личности сматрало га је једним од најостваренијих шпијуна тих година.
Зорге је најпознатији по својој служби у Јапану 1940. и 1941. године, када је пружио информације о Хитлеровом плану за напад на Совјетски Савез 1941. године. Затим је, средином септембра 1941. године, обавестио Совјете да Јапан неће напасти Совјетски Савез у блиској будућности. Месец дана касније, Зорге је због шпијунаже ухапшен у Јапану. Мучен је, приморан на признање, суђен и обешен у новембру 1944. године. Стаљин је одбио да интервенише у његово име код Јапанаца. Постхумно му је додељена титула Хероја Совјетског Савеза 1964. године.
1946–1960: Обнова односа мини| Јапански сликар Сешу Тојо приказан на совјетској поштанској марки из 1956. године Због инвазије, 56 Курилских острва, као и јужна половина Сахалина (тј. Северне територије), припојени су Совјетском Савезу 1946. године. СССР је створио Јужно-Сахалинску губернију у Хабаровском крају Совјетског Савеза. Јапан никада није признао анексију. Уједно је спречено потписивање совјетско-јапанског мировног споразума из Другог светског рата и успостављање ближих односа између две државе. Совјетски Савез је одбио да врати ове територије, тврдећи да се плаши да би такав повратак подстакао Кину да покрене сопствене територијалне претензије против Совјетског Савеза. Совјетски Савез је користио острва као део мреже противподморничког ратовања, на начин да су острва чувала пролаз до Охотског мора.
Током прве половине 1950-их, други нерешени проблеми укључивали су јапанска права на риболов у Охотском мору и код обале совјетских поморских покрајина и репатријацију јапанских ратних заробљеника, који су се још увек налазили у Совјетском Савезу. Преговори су прекинути почетком 1956. године због напетости око територијалних претензија.
Преговори су, међутим, настављени и Совјетски Савез и Јапан су 19. октобра 1956. године потписали Заједничку декларацију којом је предвиђено обнављање дипломатских односа и окончање рата. Две стране су се такође сложиле да наставе преговоре о мировном споразуму, укључујући и територијална питања. Поред тога, Совјетски Савез се обавезао да ће подржати Јапан за чланство у УН и одустати од свих захтева за репарације из Другог светског рата. Заједничку декларацију је пратио трговински протокол којим је одобрен реципрочни третман најповлашћеније нације и предвиђен развој трговине.
Јапан је имао готово минималне користи од нормализације дипломатских односа. Друга половина педесетих година прошлог века обележила је пораст културне размене. Совјетска пропаганда, међутим, није имала много успеха у Јапану, где је наишла на дугогодишњу антипатију која је проистекла из руско-јапанског ривалства у Кореји, Манџурији и самој Кини крајем деветнаестог века, из Руско-јапанског рата.
Совјетски Савез је настојао да наведе Јапан да одустане од својих територијалних претензија наизменичним претњама и убеђивањем. Већ 1956. године је наговештена могућност разматрања враћања Хабомајских острва и Шикотана ако Јапан напусти савез са Сједињеним Државама. Године 1960, совјетска влада је упозорила Јапан да не потписује Споразум о међусобној сарадњи и безбедности са Сједињеним Државама, и након потписивања споразума, изјавила је да неће предати острва Хабомај и Шикотан ни под којим околностима уколико Јапан одмах не поништи споразум. Совјетски Савез је 1964. године понудио враћање ових острва ако Сједињене Државе окончају своје војно присуство на Окинави и главним острвима Јапана.
1960–1975: Побољшање односа мини| 9. август 1966. године. Други састанак совјетско-јапанског „мира и пријатељства“ у Хабаровску. Голуб и ждрал - симболи мира и пријатељства. Државне заставе СССР-а и Јапана. Пошта СССР-а, 1966. године Упркос неслагању око територијалног питања, по којем ниједна страна није била спремна да попусти, односи Јапана са Совјетским Савезом су се знатно побољшали након средине шездесетих. Совјети су започели отопљавање односа у контексту тражења сарадње у својим плановима економског развоја, а Јапанци су позитивно одговорили. Две земље су потписале петогодишњи трговински споразум на почетку 1966. године, као и споразум о цивилном ваздухопловству.
Економска сарадња се брзо проширила током седамдесетих година, упркос често затегнутим политичким односима. Две економије су биле комплементарне, јер је Совјетском Савезу био неопходан јапански капитал, технологија и роба широке потрошње, док је Јапану био потребан совјетски природни ресурс, као што су нафта, гас, угаљ, гвоздена руда и дрво. До 1979. године укупна трговина је достигла 4,4 милијарде америчких долара годишње и учинила је Јапан, после Савезне Републике Немачке (Западне Немачке), најважнијим несоцијалистичким трговинским партнером Совјетског Савеза.