Издаваштво у Србији обухвата делатност објављивања књига, периодичних публикација (новина, часописа, магазина), као и других штампаних и електронских материјала на територији Републике Србије. Оно има дугу историју, од најранијих штампаних књига у XV веку до савремене развијене издавачке сцене, и игра кључну улогу у културном, образовном и научном животу земље.

Историјски развој

Почеци штампарства (XV–XVII век) мини|329x329п|Насловна страна Цетињског октоиха првогласника (1494) Почеци штампарства код Срба везују се за крај XV века, убрзо након Гутенберговог проналаска. Прва српска и јужнословенска ћирилична штампарија основана је на Цетињу, где је 1494. године јеромонах Макарије штампао Цетињски октоих првогласник, прву штампану књигу на српскословенском језику. Током XVI века, значајне српске штампарије радиле су и изван тадашње Србије, под османском влашћу или у Млетачкој републици: Горажданска штампарија (основана 1519. у цркви Св. Ђорђа у Сопотници код Горажда) штампала је Гораждански псалтир (1521). Штампарија Божидара Вуковића у Венецији (прва половина XVI века) објавила је велики број српских богослужбених књига које су биле у широкој употреби. Рад су наставили и други штампари попут јеромонаха Мојсија Дечанца, Димитрија Љубавића (у Трговишту, Влашка), као и штампарије у манастирима Грачаница, Милешева, Мркшина црква. Ове ране штампане књиге биле су углавном богослужбеног карактера и имале су огроман значај за очување писмености и верског идентитета.

Издаваштво у XVIII веку У XVIII веку, под утицајем просветитељства, долази до обнове издавачке делатности међу Србима, пре свега у Хабзбуршкој монархији. Штампарије у Бечу, Будиму, Венецији и Лајпцигу објављују књиге српских аутора. Захарије Орфелин се истиче као један од пионира модерног српског издаваштва и штампарства, објављујући часопис "Славено-сербскиј магазин" (Венеција, 1768), први часопис на српском језику.

Развој издаваштва у XIX веку мини|Зграда САНУ у Београду, једна од кључних институција за издаваштво У XIX веку, са стварањем и јачањем модерне српске државе, издаваштво добија нови замах. У Кнежевини Србији оснива се Државна штампарија (Правителствена књигопечатња) 1831. године у Београду, која објављује званичне публикације, уџбенике и књижевна дела. Развија се и приватно издаваштво. Значајни издавачи и књижари били су Глигорије Возаровић, Велимир Валожић и други. Покрећу се прве новине (Новине сербске) и књижевни часописи (Летопис Матице српске, покренут 1824. у Пешти, најстарији је активни књижевни часопис на свету). Матица српска, основана 1826. у Пешти и пресељена у Нови Сад 1864, постаје централна институција српског издаваштва, науке и културе. Рад Вука Стефановића Караџића на реформи језика и правописа, као и објављивање народних умотворина, имао је пресудан утицај на развој књижевности и издаваштва.

Међуратни период (1918–1941) У Краљевини Југославији долази до даљег раста издавачке делатности. Појављују се велике и утицајне издавачке куће, као што су: Геца Кон (Београд): Највећи издавач и књижар у Краљевини Југославији. Издавачко предузеће "Нолит" (основано 1928. као Нова литература). Издавачка књижарница С. Б. Цвијановића. Објављује се велики број књига домаћих и страних аутора, као и бројни часописи и новине.

Период након Другог светског рата (1945–1990) У социјалистичкој Југославији, издаваштво је било под значајним утицајем државе. Оснивају се велика државна издавачка предузећа која су имала монополски или доминантан положај: Просвета Нолит БИГЗ (Београдски издавачко-графички завод) Рад Вук Караџић Ова предузећа су објављивала велике тираже књига, од класика до савремених дела, уџбеника и енциклопедија, чинећи књигу доступном широким слојевима становништва.

Савремено доба (од 1990-их до данас) Након распада Југославије и током транзиције, долази до значајних промена у издаваштву: Приватизација и гашење неких великих државних издавачких кућа. Појава великог броја нових приватних издавача. Тржишна оријентација и комерцијализација издаваштва. Изазови попут малог тржишта, економске кризе, пиратерије, проблема са дистрибуцијом. Развој електронског издаваштва и онлајн продаје књига.

Савремена издавачка сцена

Најзначајније издавачке куће

Данас у Србији делује велики број издавачких кућа. Неке од највећих и најутицајнијих су (по азбучном реду, избор): Архипелаг Booka Вулкан издаваштво Геопоетика Дерета Клио Контраст Креативни центар (фокусиран на дечју књижевност и уџбенике) Лагуна Православна реч Прометеј (Нови Сад) Пчелица (Чачак) ЈП Службени гласник

Београдски сајам књига

мини|220п|Хала 1 Београдског сајма, место одржавања Сајма књига Београдски сајам књига је највећа и најзначајнија књижевна манифестација у Србији и једна од највећих у региону. Одржава се сваке године у октобру и представља место сусрета издавача, аутора, књижара, библиотекара и читалаца.

Професионална удружења и стандарди Удружење издавача и књижара Србије (УИКС) је главно струковно удружење које окупља издаваче и књижаре у Србији. CIP (Каталогизација у публикацији): Систем каталогизације публикација пре штампања, који спроводи Народна библиотека Србије. ISBN и ISSN: Међународни стандардни бројеви за идентификацију књига и серијских публикација.

Изазови и перспективе Савремено издаваштво у Србији суочава се са бројним изазовима, као што су мало тржиште, ниска куповна моћ становништва, проблеми са дистрибуцијом књига (посебно изван Београда), недовољна подршка државе, пиратерија и конкуренција дигиталних медија. Ипак, постоји велики број активних издавача и значајна продукција књига, а Београдски сајам књига и даље привлачи велики број посетилаца, што указује на виталност издавачке сцене.

Врсте публикација Књиге: Белетристика (романи, приповетке, поезија), публицистика, научне монографије, уџбеници, књиге за децу, стрипови, итд. Новине и часописи: Дневне новине, недељници, политички, културни, научни, стручни и забавни часописи. Дигитално издаваштво: Електронске књиге, онлајн часописи и портали.

Види још Српска књижевност Београдски сајам књига Штампарство у Србији Историја српске штампане књиге Народна библиотека Србије Списак издавачких кућа у Србији

Референце

Спољашње везе Удружење издавача и књижара Србије (УИКС) Београдски сајам књига Narodna biblioteka Srbije - CIP odeljenje

* Категорија:Историја српске књижевности