Архитектура Европе обухвата изузетно разнолик и богат корпус градитељског наслеђа и пракси који су се развијали на европском континенту од праисторијских времена до данас. Карактерише је континуирани развој, смена различитих архитектонских стилова, регионалне специфичности и значајан утицај на архитектуру у другим деловима света. (Класично дело које покрива широк спектар европске архитектуре) Европска архитектура одражава историјске, друштвене, религиозне, технолошке и културне промене које су обликовале континент.

Праисторијска архитектура мини|220x220п|Стоунхенџ, Енглеска Најранији трагови архитектуре у Европи потичу из праисторије. Мегалитска архитектура: Током неолита и бронзаног доба (од око 4500. п. н. е. до 1500. п. н. е.), широм Европе подижу се монументалне грађевине од великих камених блокова (менхири, долмени, кромлеси попут Стоунхенџа у Енглеској или Карнака у Француској). Њихова намена је често била ритуална или погребна. Неолитска насеља и станишта: Остаци неолитских насеља показују различите типове кућа, од земуница до надземних кућа од дрвета и блата (нпр. сојеничка насеља у области Алпа, или насеља Винчанске културе на Балкану).

Античка архитектура мини|220п|Колосеум у Риму Класична античка архитектура Грчке и Рима поставила је темеље за велики део касније европске архитектуре.

Старогрчка архитектура Развијала се од око 800. п. н. е. до I века п. н. е. Кључне карактеристике: Храмови као најзначајнији тип грађевине, са стубовима и забатом. Развој архитектонских редова: дорски, јонски и коринтски. Употреба камена (посебно мермера) као главног грађевинског материјала. Значајни објекти: Атински акропољ са Партеноном, Ерехтејоном; позоришта (Епидаур), агоре.

Римска архитектура Наставља се на грчку традицију, али уводи и значајне иновације (од I века п. н. е. до V века н.е.). Употреба лука, свода и куполе. Развој римског бетона (opus caementicium) као новог грађевинског материјала. Разноврсни типови грађевина: храмови (Пантеон у Риму), базилике, амфитеатри (Колосеум), позоришта, терме (јавна купатила), акведукти, тријумфалне капије, мостови. Урбанизам и планирање градова.

Средњовековна архитектура

Ранохришћанска и византијска архитектура мини|десно|220п|Аја Софија у Истанбулу, врхунац византијске архитектуре Ранохришћанска архитектура (IV–VI век): Развија се након признавања хришћанства. Доминира тип хришћанске базилике (нпр. Стара базилика Светог Петра у Риму), али се јављају и грађевине централног плана (крстионице, маузолеји). Византијска архитектура (IV–XV век): Наставак римске и ранохришћанске традиције са центром у Цариграду. Карактерише је употреба купола (често на пандантифима), мозаика и сложених просторних решења. Најзначајнији споменик је Аја Софија у Истанбулу (VI век). Утицала је на архитектуру православних земаља, укључујући и српску средњовековну архитектуру.

Предроманика Период од око 500. до 1000. године у Западној Европи, који обухвата меровиншку, каролиншку и отонску архитектуру. Карактерише је разноврсност регионалних стилова и постепени развој елемената који ће довести до романике.

Романика мини|Катедрала Нотр Дам у Паризу Развија се отприлике од 1000. до 1200. године. Одлике: Масивне грађевине од камена. Полукружни лукови. Бачвасти и крстасти сводови. Дебели зидови са малим прозорима. Наглашена вертикалност кула (звоника). Декоративна камена пластика на порталима и капителима. Значајни примери: Катедрала у Пизи, Црква Светог Сернена у Тулузу, опатијска црква у Клинију.

Готика Настаје у Француској средином XII века и траје до XV/XVI века. Кључне карактеристике: Преломљени (шиљасти) лук. Ребрасти свод. Систем контрафора (потпорних стубова) и летећих упорњака, што омогућава велике прозоре. Витражи (сликано стакло). Тежња ка висини и светлости. Розете и богата декоративна пластика. Значајни примери: Базилика Сен Дени, Катедрала Нотр Дам у Паризу, Катедрала у Шартру, Катедрала у Ремсу, Келнска катедрала.

Архитектура новог века

Ренесанса Настаје у Италији почетком XV века и шири се Европом. Представља обнову интересовања за класичну античку архитектуру. Нагласак на симетрији, пропорцији и хармонији. Употреба класичних елемената: стубови, пиластри, тимпанони, куполе. Кључни архитекти: Брунелески, Алберти, Браманте, Паладио. Значајни примери: Купола Фирентинске катедрале, Базилика Светог Петра у Риму (почетак градње), палате у Фиренци и Риму.

Барок и рококо мини|десно|220п|Фонтана ди Треви у Риму, пример барокне скулптуре и архитектуре Барок (XVII – средина XVIII века): Карактерише га монументалност, динамичност, раскош, употреба кривих линија, контраста светлости и сенке, богата декорација. Значајни архитекти: Бернини, Боромини. Примери: Трг Светог Петра у Риму, Дворац Версај. Рококо (прва половина XVIII века): Лаганији, елегантнији и интимнији стил, са нагласком на асиметричној орнаментици (rocaille). Чест у ентеријерима.

Неокласицизам Јавља се средином XVIII века као реакција на барок и рококо, инспирисан поновним открићима Помпеје и Херкуланеума. Повратак једноставности, строгости и монументалности класичне грчке и римске архитектуре. Употреба стубова, забата, јасних геометријских форми. Примери: Пантеон у Паризу, Бранденбуршка капија у Берлину.

Архитектура XIX века Обележена је историцизмом (обнова ранијих стилова: неороманика, неоготика, неоренесанса, необарок) и еклектицизмом (комбиновање елемената различитих стилова). Појава инжењерске архитектуре и употреба нових материјала: гвожђа и стакла (нпр. Кристална палата у Лондону, Ајфелова кула у Паризу). Сецесија (Ар нуво) крајем века доноси нове декоративне форме инспирисане природом.

Модерна архитектура (XX век) мини|220x220п|Вила Савоја, Ле Корбизје, пример модерне архитектуре Обухвата низ праваца који одбацују историцизам и традиционалне форме. Рана модерна и авангардни покрети (почетак XX века): Футуризам, конструктивизам, Де Стајл, Баухаус (Валтер Гропијус). Интернационални стил и Високи модернизам (1920-их до 1970-их): Нагласак на функционалности ("форма прати функцију"), једноставним геометријским облицима, одсуству орнамената, употреби стакла, челика и бетона. Кључни архитекти: Ле Корбизје, Мис ван дер Рое, Гропијус. Брутализам и касна модерна: Често коришћење грубог бетона (béton brut).

Постмодерна архитектура Јавља се као реакција на строгост модернизма крајем 1960-их и 1970-их. Повратак историјским цитатима, орнаменту, боји, хумору и симболици. Наглашена индивидуалност и контекстуалност.

Савремена архитектура (крај XX – XXI век) Карактерише је велика разноврсност стилова и приступа: Деконструктивизам (нпр. Френк Гери). Хај-тек архитектура (нпр. Норман Фостер, Ренцо Пјано). Одржива (зелена) архитектура, еколошка архитектура. Дигитална архитектура и параметријски дизајн.

Утицај европске архитектуре Европска архитектура је током векова имала огроман утицај на градитељство широм света, посебно кроз колонијализам, миграције и ширење културних модела. Класични, готички, ренесансни, барокни и модерни стилови из Европе адаптирани су и интерпретирани у различитим деловима света.

Види још Историја архитектуре Архитектонски стил Списак архитектонских стилова Српска архитектура Византијска архитектура Романичка архитектура Готичка архитектура Ренесансна архитектура Барокна архитектура Модерна архитектура

Референце

Литература

Спољашње везе

Great Buildings Online - Architectural Styles (језик: енглески) History of Western Architecture - Britannica (језик: енглески)

* Категорија:Архитектура по континентима Категорија:Историја архитектуре Категорија:Европска култура