Месец поноса (), понекад означен и као Месец ЛГБТКИА+ поноса, јесте месечна светковина посвећена прослави ЛГБТК поноса, којом се одаје почаст доприносима лезбејске, геј, бисексуалне, трансродне и квир (ЛГБТ) културе и заједнице. У Сједињеним Америчким Државама, Месец поноса обележава се у јуну, поклапајући се са годишњицом Стоунволске побуне из 1969. године, серије протеста за геј ослобођење.

Историја у Сједињеним Америчким Државама

Порекло

мини|Протест за геј ослобођење 1970-их у Вашингтону. Први маршеви поноса одржани су у четири америчка града у јуну 1970. године, годину дана након нереда у Стоунвол ину. Марш у Њујорку, промовисан као „Дан ослобођења Кристоферове улице” (енгл. ), заједно са паралелним маршевима у Чикагу, Лос Анђелесу и Сан Франциску, означио је прекретницу за ЛГБТК права. Организатор неких од првих маршева по имену Фред Сарџент навео је да је циљ био обележавање Стоунволске побуне и даље залагање за ослобођење. Приметио је да су први маршеви били сличнији протесту него прослави, али су помогли да подсете људе на ЛГБТК заједнице и на то како оне могу укључивати породицу и пријатеље. Трансродне жене и особе обојене коже, укључујући Маршу П. Џонсон, Силвију Риверу и Сторме Деларвери, биле су углавном искључене или ућуткане током раних маршева, упркос њиховом истакнутом учешћу у почетним нередима.

Ширење и прослава

десно|мини|Руралне заједнице као што је Пајн Сити у Минесоти све више славе Месец поноса. Након Стоунволске побуне и првих маршева поноса, број ЛГБТК група се убрзано повећао, а покрет за понос се проширио широм Сједињених Америчких Држава након неколико година. Иако се многе прославе поноса широм света одржавају у јуну, неки градови мењају време обележавања, делимично због локалних временских услова.

Дан полиаморног поноса слави се сваке године једног дана током Месеца поноса.

Признање мини|Метрополитанска транспортна управа Њујорка (енгл. MTA) сваке године одаје признање Месецу поноса. Јун је препознат као Месец поноса у Сједињеним Америчким Државама у знак сећања на Стоунволску побуну. Председник Бил Клинтон званично је 1999. године у председничкој прокламацији прогласио да ће јун бити „Месец геј и лезбејског поноса”. Барак Обама је проширио званично признање Месеца поноса 2011. године, обухвативши целокупну ЛГБТ заједницу. Доналд Трамп је одбио да пружи савезно признање Месецу поноса 2017. године, иако је дао подржавајуће јавне изјаве у низу објава на друштвеној мрежи Twitter 2019. године. Џо Бајден је признао Месец поноса након преузимања дужности 2021. године и обећао да ће се залагати за права ЛГБТК особа у САД, упркос томе што је претходно у Сенату гласао против истополних бракова и едукације о ЛГБТК темама у школама. Месец поноса је од тада прерастао у глобалну прославу ЛГБТК+ културе и идентитета.

Месец поноса често обележава неколико религијских група које подржавају ЛГБТК+ особе.

У фебруару 2025. године, компанија Google објавила је да Месец поноса више неће бити подразумевано истакнут на услузи Google календар, тврдећи да више није „скалабилно нити одрживо” да настави са ручним додавањем растућег броја националних и међународних „културних тренутака” у своје календаре.

У другим државама

Канада

У Канади, Месец поноса се слави у јуну као део Сезоне поноса, која траје од јуна до септембра. Остали догађаји током Сезоне поноса укључују Недељу поноса јавних служби, која се слави у трећој недељи августа. Многе заједнице у Канади славе понос у јулу или августу, одражавајући важне датуме у канадској историји протеста и прослава поноса. У Отави, годишња парада поноса одржава се у последњој недељи августа, обележавајући скуп „We Demand” из 1971. године, док се у Ванкуверу догађаји везани за понос, укључујући Ванкуверску параду поноса, одржавају у првој недељи августа, како би се обележио први протест поноса у Ванкуверу који је 1. августа 1973. године организовала Геј алијанса за једнакост (енгл. ).

Француска мини|Поглед на Градску кућу Лиона у Француској током Месеца поноса у мају и јуну 2025. године.

У Француској, Месец поноса, познат као mois des fiertés, слави се у већим градовима попут Париза и Лиона током јуна.

Ирска Месец поноса се у Ирској обележава током јуна.

Израел У Израелу, Месец поноса се обележава сваке године у јуну јавним догађајима у неколико градова, посебно Парадом поноса у Тел Авиву.

Нови Зеланд Месец поноса се слави у различитим терминима широм Новог Зеланда. У Окланду се слави у фебруару,, а у Крајстчерчу и Велингтону Месец поноса је у марту. Роторуа га обележава током Матарикија, док се у Хамилтону и Тауранги одржава у априлу.

Међународни дан ЛГБТК поноса

мини|Прославе поноса 2019. године у Шпанији, Аустралији, Јужноафричкој Републици, Бразилу и Израелу.

Међународни дан ЛГБТК поноса је дан посвећен ЛГБТК поносу, који се одржава 28. јуна у знак сећања на годишњицу Стоунволске побуне, пре него што је цео месец постао повезан са ЛГБТК поносом.

Марш поноса у Сан Франциску промовисан је као Међународна парада слободе лезбејки и гејева од 1981. до 1994. године, што је вероватно порекло међународног дана поноса.

Српска група Аркадија обележила је Међународни дан поноса 1991. године трибином о квир активизму и уметности у Дому омладине Београда. Први јавни фестивал поноса у Никарагви такође је одржан на овај дан 1991. године у знак сећања на Стоунволску побуну. Србија је такође обележавала Међународни дан поноса између 2013. и 2015. године акцијама „Зона слободна од мржње”, које су организовале Геј стрејт алијанса, Жене у црном и друге невладине организације.

Критика

Неки су критиковали начин на који многе компаније објављују производе са темом Месеца поноса, упоређујући то са концептом слективизма, јер се сматра да компаније користе тему ЛГБТК права као средство за остваривање профита, а да притом не доприносе покрету на смислен начин, или чак финансирају кампање хомофобичних политичара. Други су критиковали наизглед лицемерну природу компанија које профилним сликама на друштвеним мрежама евоцирају заставу дугиних боја поноса, док одбијају да промене профилне слике у областима без широког прихватања ЛГБТК особа.

Поједине верске и културне групе противе се Месецу поноса из идеолошких разлога. Они виде ЛГБТК+ идентитете и везе као супротне њиховим веровањима и традицијама. Ови приговори често доводе до тензија и сукоба током Месеца поноса.

Види још ЛГБТ+ култура ЛГБТ+ друштвени покрети ЛГБТ+ туризам Списак активиста за ЛГБТК права ЛГБТ+ понос ЛГБТК историја ЛГБТ+ особе

Референце

Категорија:Комеморативни месеци Категорија:Јунске светковине Категорија:ЛГБТ+ понос Категорија:Месечне светковине