thumb|right|250px|Каиро у периоду Нахда Нахда, ан-Нахда (арапски: النهضة — буђење) је појам који се односи на период културних реформи у арапском свијету у 19. — почетком 20. вијека, који је настао на таласу сличних појава у Османском царству (танзимат).
Почетак Нахде повезан је са активностима Рифае ат-Тахтавија — уредника новина „Билтен Египта“, преводиоца и просвјетитеља. Дуго је живио у Француској и покушавао да у египатско друштво усади елементе европске културе.
Другу половину 19. вијека обиљежио је рад муслиманских модернистичких теолога Афганија и М. Абдоа, повезан са појавом панисламизма.
У секуларној књижевности, примјетна су достигнућа пјесника А. Шавкија, И. Хафиза и Х. Гибрана. Године 1914. појавила се књига Х. Хајкала „Зајнаб“, која се сматра првим модерним египатским романом. Током периода Нахде, појавиле су се новине, нове енциклопедије и рјечници.
Истовремено, политичке идеје парламентаризма, уставности и национализма позајмљене су из Европе. Оне су одиграле улогу у распаду Османског царства.
Галерија
Види још Списак оријенталистичких уметника Жене у Алжиру
Литература
Референце
Спољашње везе Plain talk – by Mursi Saad ed-Din, in Al-Ahram Weekly. Tahtawi in Paris – by Peter Gran, in Al-Ahram Weekly. France as a Role Model – by Barbara Winckler
Категорија:Арапска култура Категорија:Култура Северне Африке