Мери Тофт (рођ. Денјер; крштена 21. фебруара 1703 – јануар 1763), такође позната и као Тофтс, била је енглеска жена из Годалмингa, Сари, која је 1726. године постала предмет значајне контроверзе када је преварила лекаре да поверују да је родила зечеве.
Године 1726, Тофт је затруднела, али је након наводне фасцинације призором зеца доживела побачај. Њена тврдња да је родила различите животињске делове привукла је пажњу Џона Хауарда, локалног хирурга, који је истражио случај. Он је породио неколико комада животињског меса и о томе обавестио друге истакнуте лекаре, што је довело случај до Натанијела Сент Андреа, хирурга у Краљевском домаћинству краља Џорџа I. Сент Андре је закључио да је случај Мери Тофт аутентичан, али је краљ послао и хирурга Сиријакуса Алерса, који је остао скептичан. До тада већ прилично позната, Тофт је доведена у Лондон где је детаљно проучавана; под интензивним надзором и без нових зечева, признала је превару, коју је организовала њена породица, и касније је затворена.
Настало јавно исмевање изазвало је панику у медицинској професији и уништило каријере неколико угледних хирурга. Афера је више пута сатирично приказана, а посебно се истакао сликар-сатиричар и друштвени критичар Вилијам Хогарт, који је био изразито критичан према лаковерности медицинске струке. Тофт је на крају пуштена без оптужбе и вратила се кући. Скандал је имао дуготрајан утицај на поверење јавности у медицину, доприносећи широко распрострањеном скептицизму у погледу компетентности и етике лекара тог доба.
Извештај Прича је први пут дошла до јавности крајем октобра 1726. године, када су извештаји почели да стижу у Лондон. Један извештај се појавио у Mist's Weekly Journal 19. новембра 1726. године:
'Сиромашна жена', Мери Тофт, имала је двадесет четири или двадесет пет година. Крштена је као Мери Денјер 21. фебруара 1703. године, као ћерка Џона и Џејн Денјер. Године 1720. удала се за Џошуу Тофта, калфу сукнара, и заједно су имали троје деце: Мери, Ен и Џејмса.. Faber & Faber. Као енглеска сељанка из 18. века, околности су налагале да, када је 1726. поново затруднела, настави да ради на пољу.. Illustrated, reprint. Жалила се на болне компликације у раној трудноћи и почетком августа избацила је неколико комада меса, један „велик као моја рука“. Ово је можда био резултат абнормалности у развоју плаценте, што би изазвало престанак развоја ембриона и избацивање крвних угрушака и меса.Todd, Dennis (1995). . Illustrated. . . . Тофт је почела да се порађа 27. септембра. Позвана је њена сусетка, која је гледала како избацује неколико животињских делова. Сусетка је затим показала комаде њеној мајци и свекрви, Ен Тофт, која је у тадашњим извештајима о афери именована као локална бабица, иако није била званично уписана у парохијски регистар нити на списак жена које су добиле бискупску лиценцу. Могуће је да је Ен, која је имала дванаесторо деце, незванично помагала локалним сиромашнијим женама при порођају на основу свог знања и искуства. Ен Тофт је послала месо Џону Хауарду, акушеру из Гилфорда са тридесетогодишњим искуством.. Illustrated, reprint.
У почетку, Хауард је одбацио идеју да је Тофт родила животињске делове, али је следећег дана, упркос резервама, отишао да је види. Ен Тофт му је показала још комада од претходне ноћи, али приликом прегледа Мери, није пронашао ништа. Када је Мери поново почела да се порађа, наводно рађајући још неколико животињских делова, Хауард се вратио да настави истрагу. Према тадашњем извештају од 9. новембра, током наредних неколико дана породио је „три ноге шарене мачке и једну ногу зеца: црева су била као мачја и у њима су била три комада кичме од јегуље... Претпоставља се да су мачје шапе настале у њеној машти од мачке коју је волела и која је ноћу спавала на кревету.” Тофт се наводно поново разболела и током наредних дана родила још комада зеца. Како је прича постајала све познатија, 4. новембра Хенри Давенант, члан двора краља Џорџа I, отишао је да се лично увери шта се дешава. Прегледао је узорке које је Хауард сакупио и вратио се у Лондон, наводно као верник. Хауард је преместио Тофт у Гилфорд, где је понудио да порађа зечеве у присуству свакога ко сумња у њену причу.. . Нека од писама која је писао Давенанту да га обавести о напретку случаја дошла су до пажње Натанијела Сент Андреа, швајцарског хирурга у Краљевском домаћинству од 1723. године.Todd, Dennis (1995). . Illustrated. . Сент Андре ће касније детаљно описати садржај једног од ових писама у свом памфлету, Кратак наратив о изванредном порођају зечева (1727):
Истрага
До средине новембра, британска краљевска породица је била толико заинтересована за причу да су послали Сент Андреа и Семјуела Молиноа, секретара принца од Велса, да истраже. Очигледно, нису били разочарани; стигавши 15. новембра, Хауард их је одвео да виде Тофт, која је у року од неколико сати родила труп зеца. Извештај Сент Андреа детаљно описује његов преглед зеца. Да би проверио да ли је удисао ваздух, ставио је комад његовог плућа у воду да види да ли ће плутати — што се и догодило. Сент Андре је затим обавио медицински преглед Тофт и закључио да су зечеви узгајани у њеним јајоводима.
У одсуству лекара, Тофт је касније тог дана наводно родила труп још једног зеца, који су обојица такође прегледали.. London, Printed for John Clarke. Поново су се вратили те вечери и затекли Тофт како поново има насилне контракције. Уследио је још један медицински преглед, и Сент Андре је породио нешто зечје коже, а неколико минута касније и главу зеца. Оба човека су прегледала избачене комаде меса, приметивши да неки подсећају на делове тела мачке.. London, Printed for John Clarke.
Фасциниран, краљ је затим послао хирурга Сиријакуса Алерса у Гилфорд. Алерс је стигао 20. новембра и затекао Тофт без икаквих знакова трудноће. Можда је већ сумњао да је афера превара и приметио је да Тофт изгледа као да притиска колена и бутине заједно, као да спречава да нешто „испадне“. Сматрао је да је и понашање Хауарда подједнако сумњиво, јер му бабица није дозволила да помогне при порођају зечева — иако Алерс није био акушер и у ранијем покушају је очигледно нанео Тофт значајан бол. Уверен да је афера превара, слагао је, рекавши учесницима да верује у причу Тофт, пре него што се извинио и вратио у Лондон, поневши са собом узорке зечева. Након детаљнијег проучавања, наводно је пронашао доказе да су сечени инструментом који је направио човек, и приметио комаде сламе и зрневља у њиховом измету.Todd, Dennis (1995). . Illustrated. .
Дана 21. новембра Алерс је известио о својим налазима краља, а касније и „неколико особа од значаја и угледа“.. Illustrated. Хауард је следећег дана писао Алерсу, тражећи повратак својих узорака. Алерсове сумње почеле су да брину и Хауарда и Сент Андреа, а очигледно и краља, пошто су два дана касније Сент Андре и његов колега добили наређење да се врате у Гилфорд. По доласку су се састали са Хауардом, који је рекао Сент Андреу да је Тофт родила још два зеца. Родила је неколико делова нечега што се претпостављало да је плацента, али је до тада била прилично болесна и патила од сталног бола у десној страни стомака.. London, Printed for John Clarke.
У превентивном потезу против Алерса, Сент Андре је прикупио изјаве од неколико сведока, које су у суштини довеле у питање Алерсову искреност, и 26. новембра одржао анатомску демонстрацију пред краљем како би подржао причу Тофт.. London, Printed for John Clarke. Према његовом памфлету, ни Сент Андре ни Молино нису сумњали у било какву превару.. London, Printed for John Clarke.
Краљ је наредио Сент Андреу да се врати у Гилфорд и доведе Тофт у Лондон, како би се могла спровести даља истрага. Пратио га је Ричард Менингам, познати акушер који је 1721. добио титулу витеза, и други син Томаса Менингама, бискупа из Чичестера. Прегледао је Тофт и установио да је десна страна њеног стомака благо увећана. Менингам је такође породио нешто што је мислио да је свињска бешика — иако се Сент Андре и Хауард нису сложили са његовом идентификацијом — али је постао сумњичав јер је мирисало на урин. Ипак, сви укључени су се сложили да ништа не говоре у јавности и по повратку у Лондон 29. новембра сместили су Тофт у Лејсијево јавно купатило (бањио) на Лестер Филдсу.. Illustrated, reprint. .
Испитивање мини|300п|alt=Жена, очигледно у трудовима, лежи на кревету с балдахином, ноге јој висе преко ивице. Зечеви су на поду испод ње, неки у деловима. Медицинска сестра седи лево, а скроз лево стоји човек, делимично сакривен завесом. Човек са периком држи десну руку испод женине сукње, десно један човек каже „Сутеркин“, други каже „Велико рођење“. Близу врата на десној страни слике, један човек каже „Превелико је“ другом човеку који стоји на вратима и држи зеца. Редови текста на дну описују људе на слици.|Cunicularii, или Мудраци из Годалмина на консултацијама (Вилијам Хогарт, 1726).. Illustrated. James Clarke & Co. Сент Андре је описао Тофт (F) као особу „здраве, јаке конституције, ситне грађе и светле пути; врло глупог и мрзовољног темперамента: не зна ни да пише ни да чита“, а њеног мужа (E) као „сиромашног калфу сукнара у Годалмину, са којим има троје деце“.. London, Printed for John Clarke. Много малих зечева се види на поду. Штампана у раним данима новинарства, прича је постала национална сензација, иако су неке публикације биле скептичне, а Norwich Gazette је аферу сматрала обичним женским оговарањем.. Illustrated, reprint. Зечији паприкаш и динстани зец нестали су са трпеза, док су, колико год прича звучала невероватно, многи лекари осећали потребу да лично виде Тофт. Политички писац Џон Херви касније је рекао свом пријатељу Хенрију Фоксу:
Под строгим надзором Сент Андреа, Тофт су проучавали бројни угледни лекари и хирурзи, укључујући Џона Мобреја. У свом делу The Female Physician, Мобреј је предложио да жене могу родити створење које је назвао сутеркин. Био је заговорник материнског утиска, широко распрострањеног веровања да на зачеће и трудноћу могу утицати снови или призори мајке, и упозоравао је труднице да превелика блискост са кућним љубимцима може довести до тога да њихова деца личе на те љубимце. Наводно је био срећан што присуствује случају Тофт, задовољан што се чинило да њен случај потврђује његове теорије, али је акушер Џејмс Даглас, попут Менингама, претпостављао да је афера превара и, упркос поновљеним позивима Сент Андреа, држао се подаље.
Даглас је био један од најугледнијих анатома у земљи и познати акушер, док се за Сент Андреа често сматрало да је члан двора само због способности да говори краљев матерњи немачки језик.. Illustrated. Сент Андре је стога очајнички желео да обојица присуствују; након доласка Џорџа I на престо, Виговци су постали доминантна политичка фракција, а Менингамове и Дагласове виговске везе и медицинско знање могли су подићи његов статус и као лекара и као филозофа. Даглас је сматрао да је жена која рађа зечеве вероватна колико и зец који рађа људско дете, али је упркос скептицизму отишао да је види. Када га је Менингам обавестио о сумњивој свињској бешици, и након што је прегледао Тофт, одбио је да се упусти у расправу са Сент Андреом о томе:
Под сталним надзором, Тофт је неколико пута имала трудове, али безуспешно.
Признање Превара је откривена мање од недељу дана касније, 4. децембра. Томас Онслоу, 2. барон Онслоу, започео је сопствену истрагу и открио да је током последњих месец дана муж Мери Тофт, Џошуа, куповао младе зечеве. Уверен да има довољно доказа, у писму лекару сер Хансу Слоуну написао је да је афера „готово узбунила Енглеску“ и да ће ускоро објавити своја открића. . 2. Illustrated Истог дана, Томас Хауард, носач у бањиу, признао је мировном судији сер Томасу Кларџесу да га је подмитила снаја Мери Тофт, Маргарет, да убаци зеца у њену собу. Када је ухапшена и испитивана, Мери је негирала оптужбу, док је Маргарет, под Дагласовим испитивањем, тврдила да је зеца набавила само за јело.