Велики морски гњурац () је велики члан породице морских гљураца. Одрасле јединке током гнежђења имају перје које укључује широку црну главу и врат са зеленкастим, љубичастим или плавкастим сјајем, црнкасте или црнкасто-сиве горње делове тела и чисто беле доње делове тела, осим нешто црне боје на доњем покривачу репа и отвору за вентилацију. Одрасле негнездеће јединке су смеђкасте боје са тамним вратом и главом обележеним тамно сиво-смеђом бојом. Горњи делови тела су им тамносмеђе-сиви са нејасним узорком квадрата на раменима, а доњи делови тела, доњи део лица, брада и грло су беличасти. Полови изгледају слично, мада су мужјаци знатно тежи и крупнији од женки. Током сезоне гнежђења, велики морски гњурци живе на језерима и другим воденим путевима у Канади, северним Сједињеним Државама (укључујући Аљаску) и јужним деловима Гренланда и Исланда. Мали број јединки се гнезди на Свалбарду и спорадично другде у арктичкој Евроазији. Велики морски гњурци зимују на обе обале САД, све до Мексика на југу, и на атлантској обали Европе.
Велики морски гњурци се хране разноврсним животињским пленом, који укључује рибу, ракове, ларве инсеката, мекушце и повремено водене биљке. Већину свог плена гутају под водом, где га и улове, али неке веће улове прво извлаче на површину. Велики морски гњурац су моногамни, то јест, једна женка и мужјак често заједно бране територију и могу се размножавати деценију или више. Оба члана пара граде велико гнездо од мртвих мочварних трава и других биљака формираних у хумку дуж вегетативних обала језера. Једно легло се узгаја сваке године из легла од једног или два маслинасто-смеђа овална јаја са тамносмеђим мрљама, која оба родитеља инкубирају око 28 дана. Хране их оба родитеља, а птићи добијају комплетно перје за 70 до 77 дана. Птићи су способни да роне под водом када су стари само неколико дана, и лете до својих зимовалишта пре него што се лед формира у јесен.
Велики морски гњурац је оцењен као врста која је најмање угрожени таксон на Црвеној листи угрожених врста IUCN-а. То је једна од врста на које се примењује Споразум о очувању афричко-евроазијских птица селица водених станишта (AEWA). Америчка шумска служба је означила великог морског гњурац као врсту са посебним статусом због претњи од губитка станишта и тровања токсичним металима у његовом подручју распрострањености у САД.
Велики морски гњурац је птица покрајине Онтарио и појављује се на канадској валути, укључујући новчић од једног долара „loonie“ и претходну серију новчаница од 20 долара. Године 1961, проглашена је државном птицом Минесоте и налази се на државном заштитном знаку Минесоте и државном печату Минесоте.
Таксономија Велики морски гњурац је такође познат као велики северни ронилац у Евроазији. Још један претходни назив, велики северни гњурац, то је био је компромис који је предложио Међународни орнитолошки комитет. То је једна од пет врста морских гњураца које чине род Gavia, једини род породице Gaviidae и реда Gaviiformes. Његов најближи рођак је још једна велика црноглава врста, жутокљуни морски гњурац или белокљуни ронилац (). Не постоје признате подврсте великог морског гњурца.
Дански зоолог и минералог Мортен Тране Бруних први је описао великог морског гњурца 1764. године, као Colymbus immer у својој Ornithologia Borealis. Сада непостојећи род Colymbus садржао је гњурце, као и морске гњурце, и остао је у употребисве док Међународна комисија за зоолошку номенклатуру није покушала да разјасни номенклатуру 1956. године прогласивши Colymbus потиснутим именом неподобним за даљу употребу и утврдивши Gavia, које је створио Јохан Рајнхолд Форстер 1788. године, као валидно име рода за морске гњурце.
Тренутни назив рода Gavia био је латински термин за неидентификовану морску птицу, а специфични ентитет immer потиче од норвешког имена за птицу, сличног савременој исландској речи „himbrimi“. Реч може бити повезана са шведским речима immer и emmer: сиви или поцрнели пепео ватре (што се односи на тамно перје гаврана); или са латинским речима immergo, што значи потопити, и immersus, што значи потопљено.
Европски назив „ронилац“ потиче од навике птице да лови рибу роњењем. Северноамерички назив „loon“ први пут је забележен у овом смислу у делу „New Englands Prospect“ (1634) од стране Вилијама Вуда (1580–1639); „Loone је лошег облика створење попут корморана“. Може потицати од старонордијског lómr, као што су изведени и савремени шведски и дански lom у сваком случају се односи на карактеристично оглашавање.
Из плиоцена је познато више фосилних врста морских гњураца, а примерци из плеистоцена Калифорније и Флориде изгледа представљају палеоподврсту великог морског гњурца.
Опис мини| Велики морски гњурац у лету Одрасли велики морски гњурац може бити дужине од 66 до 91 цм, са распоном крила од 127 до 147 цм, нешто мањи него жутокљуни морски гњурац. У просеку је дугачак око 81 цм и има распон крила од 136 цм. Његова тежина може да варира од 2.2 до 7.6 кг.Evers, D. C., J. D. Paruk, J. W. McIntyre, and J. F. Barr (2010). Величине варирају регионално, посебно по телесној маси, при чему су најмање гњурци у просеку из доњег централног дела Канаде и Великих језера, док су птице које лете западније сличне или благо веће, а гњурци који се гнезде даље на истоку могу изгледати знатно већи. Штавише, мужјаци су у просеку до скоро 27% масивнији од женки у неким популацијама.Storer, R. W. (1988b). Велики морски њурци који се размножавају у Мејну у просеку су тежили 4.65 кг код женки и 5.97 кг код мужјака, што је у суштини исте тежине као и жутокљуни морски гњурац, иако је жутокљуни морски гњурац и даље већи по линеарним димензијама (посебно дужини кљуна) од великих морских гњураца из Мејна. У Онтарију, 20 женки је имало просечну тежину од 4.5 кг, а 20 мужјака је имало просечну тежину од 5.46 кг. Насупрот томе, у Аљаском заливу, одрасле јединке оба пола су наводно у просеку тежиле 4.13 кг.Hunt Jr, G. L., Drew, G. S., Jahncke, J., & Piatt, J. F. (2005). Гнездеће перје одраслих јединки састоји се од широке црне главе и врата са зеленкастим, љубичастим или плавкастим сјајем. Има црни кљун понекад са бледим врхом и црвене очи. Врат је окружен карактеристичним црним прстеном и има две беле огрлице од осам до десет кратких пруга на горњем делу врата, и приметну крагну од белих, паралелних линија које формирају велики овал на страни врата. Средишњи доњи део предњег врата је чисто бео, а доњи део врата има уздужне беле линије које прелазе у редове малих мрља и црне линије које постају веома уске. Горњи делови су црнкасти или црнкасто-сиви, а свако перо има мале беле мрље. Горњи део крила је црнкаст и са малим белим мрљама на не-примарним покривачима крила, док је доњи део крила светлији са белим покривачима крила, осим дугих црних пруга у облику осовине на пазушним длачицама. Доњи део крила је чисто бели, али има мало црне боје на доњем покривачу репа и отвору Има црно-бели карирани плашт и црнкасти реп. Ноге су бледо сиве на унутрашњој половини и црнкасте на спољашњој, а пловне кожице су боје коже. мини| Истезање великог морског гњурца Негнездеће перје одраслих је смеђе са тамним вратом и главом обележеним тамно сиво-смеђом бојом. Очи су окружене белом бојом, а капци су бледи. Кљун је углавном бледосив, са тамним стубом и врхом, али у рано пролеће врх може постати беличаст. Доњи делови тела, доњи део лица, брада и грло су такође беличасти. Предњи део врата је беличаст, обично формира клинасти зарез на тамним странама врата, и понекад може открити сенкасти траг прстена на врату или бледу крагну. Има тамносмеђе-сиви горњи део тела са нејасним узорком квадрата на раменима и неким покривачима крила прошараним белом бојом, која су обично скривена док плива. Мужјак и женка имају сличан изглед, иако показују полни диморфизам у својим физичким димензијама, при чему је мужјак крупнији и знатно тежи од женке.
Тешки кљун, сличан бодежу је равномерно сужен и сивкаст, понекад има црни врх. Боја и угао кљуна разликују ову врсту од жутокљуног морског гњурца. Врат је кратак и дебео. Велики морски гњурац плива веома ниско у води, понекад само главу држи изнад површине и тело хоризонтално у односу на њу. Мора да претрчи преко површине воде да би полетео. Током лета, глава му је мало нижа од тела, а ноге се вуку иза. Има скелетну структуру састављену од бројних чврстих костију (ово је уобичајено за Gaviiformes и пингвине., али за разлику од већине птица које лете, а које имају кости са опсежном пнеуматизацијом, шупље и испуњене ваздухом како би скелет био лакши), што додаје тежину, али помаже при роњењу. мини| Младунац код острва Мекги, Мејн Младунче често има тамни, смеђе-сиви потиљак који може изгледати тамнији од црног перја са бледим ивицама. Има тамносиву до црну главу, врат и горњи део тела, са белим грлом, образима и доњим делом тела. Током прве зиме, облик кљуна младунаца можда није тако потпуно развијен као код одрасле јединке, а током друге зиме, веома подсећа на одраслу јединку у гнездећем перју, али са покривачима крила којима недостају беле мрље.
Велики морски гњурац се разликује од црногрлог морског гњурца (Gavia arctica) и риђогрлог морског гњурца (Gavia stellata) углавном по својој већој величини. Обично има стрмије чело и испупчену предњу круну, донекле слично црногрлом морском гњурцу. Кљун му је тежи, а леђа су блеђа од задњег врата. Теже га је разликовати од жутокљуног морског гњурца, али његово гнездеће перје има више белих ознака на врату, а квадратићи на раменима су обично мањи; негнездеће перје је тамније стране код врата које се оштрије разликују од светлих подручја и боје кљуна.
Митарење Љускаво перје младунаца задржава се до јануара или фебруара године након излегања, када им дуготрајно митарење перја на глави и телу даје изглед сличнији одраслима. Одрасле јединке отприлике у ово време истовремено одбацују сва своја летачка пера, остављајући их привремено неспособним за лет, пре него што добију гнездеће перје, али птице друге године одлажу ово значајно митарење до лета. Зимско перје одраслих постиже се између октобра и јануара делимичним пресвлачењем, углавном перја на глави, телу и репу.
Геномика Са побољшаном технологијом секвенцирања гена, нацрт генома великог морског гњурца је саставио и идентификовао најмање 14.169 гена. 80,7% гена кокошака налази се у геному великог морског гњурца. Физиолошки трошкови роњења у дубоким водама и ваздушне миграције великог морског гњурца на велике удаљености утицали су на њихову еволуцију. Многи идентификовани гени су кандидатски гени за позитивну селекцију откако су се велики морски гњурац и кокошка поделили пре 90 милиона година. Теоретски се претпоставља да су ови кандидатски гени повезани са афинитетом хемоглобина за кисеоник, разменом растворених материја, функцијом имуноглобулина повезаном са имунолошком одбраном, развојем нервног система и бројним молекуларним путевима повезаним са метаболичком функцијом ДНК, и путевима Г-рецептора потенцијално укљученим у оштрину вида при слабом осветљењу. На пример, SLC48A и SLC20A1 су кандидатски гени у Gavia линији за одржавање хомеостазе због могуће улоге у одржавању јонске и pH равнотеже.
Распрострањеност и станиште