Риђи мишар () је птица грабљивица која се налази у неколико делова Евроазије и у Северној Африци. Ова врста се простире од југоисточне Европе до источне Африке и северног дела Индијског потконтинента. Риђи мишар је члан рода Buteo, једна од већих врста у том роду. Ова врста се истовремено сматра релативно моћном и агресивном за своју таксономску групу, као и релативно тромом грабљивицом у целини. Као и већина мишара, преферира мале сисаре као што су глодари, укључујући, веверице, волухарице и пацове, а једе и гмизавце, птице и инсекте, као и стрвине. Прилагодљиве различитим стаништима, риђи мишари могу се гнездити на различитим површинама, укључујући стене, литице и дрвеће. То је типичан мишар по својој репродуктивној биологији. Риђи мишар је широко распрострањен и чини се да је његова популација прилично стабилна. Стога га IUCN сматра најмање угроженим таксоном.
Опис лево|мини| Риђи мишар у зимском перју близу Џајсалмера у Раџастану, Индија
Форма и боја перја Ово је велики и прилично чврст Buteo. Риђи мишар поседује релативно велики кљун на мањој глави, дуга крила и прилично дуг реп и релативно дуге ноге са снажним стопалима. Врста се обично сматра тромом, отворено и истакнуто се налази у прилично усправним положајима на стени, литици или сличном видиковцу са добрим погледом; такође ће редовно седети на вештачким уздигнутим тачкама као што су стубови или далеководи. Риђи мишар такође често стоји на земљи где хода полако, често се помало гегајући. Ова врста је веома варијабилна у перју, са три до четири морфи. Одрасли бледоморфни риђи мишар има прилично обичну бледу главу, кремасто риђе до светло пешчане боје са највише неколико тамнијих пруга на темену и тамном линијом кроз око, обично са чвршће тамним потиљком. Бледа морфа поседује тамносмеђе горње делове са пешчано-жућкастим пругама наспрам упадљивијег пешчано-смеђег плашта и покривача крила са тамним перјем што ствара контрастни ефекат. Реп одрасле бледе морфе је светло риђенаранџасте боје. Бледило главе код светлих морфи наставља се до груди, чији доњи део има танке пруге попут оловке, док је стомак до бокова тамније риђе-смеђе боје. У међувремену, средње одрасле јединке су сличне бледим одраслим јединкама, али са нешто богатијом бојом, тамнијим и риђкастијим горњим делом тела и нешто тамнијим и шаренијим грудима. Риђолика морфа, вероватно одвојена од средње варијанте, је генерално више окер боје и тамнија је риђолика на тамним деловима перја наспрам контрастније бледе главе. Неки одрасли риђи мишари могу имати сивкаст реп са извесним пругама, а понекад и тамнију субтерминалну траку. Одрасле јединке тамне морфе су све црнкасто-смеђе до црне боје са неким беличастим пругама на потиљку. Реп тамних морфи је сив до смеђе-сив са широком субтерминалном траком и 7 прилично уских и бледих пруга, мада многима ове друге потпуно недостају. Млади јединке бледог, средњег и риђег облика слични су одговарајућим одраслим јединкама својих облика, али имају тенденцију да поседују уредније, блеђе ивице изнад, посебно на врховима великог и средњег покривача перја. Такође, младунци су пругастији око главе и груди, а реп мења боју од бледо беличасте која тамни споља до сиво-смеђе са неправилним бледим смеђим пругама. Млади јединке тамне морфе су мање тамне од одраслих јединки те морфе, понекад показују малу блеђу мрљу на грудима. Шара репа младог тамноморфног риђег мишара разликује се од тамноморфног одраслог, генерално је смеђег карактера од одраслог са 3 веома широке траке и нешто широм субтерминалном траком, али су тамноморфни репови младунаца очигледно веома варијабилни. Перје младунаца траје до 2-3 године када се догоди прво парење. Одрасле јединке имају веома тамно смеђе очи, док су очи младих бледо сиве до сивкастожуте боје, које пре потамнења постају светло смеђе. Део кљуна и ноге су мутно жуте боје.
У лету, риђи мишар изгледа као грабљивица средње величине и прилично широког тела. Поседујући готово орловску силуету, обично се појављује са истуреном главом и донекле тешким кљуном, дугим широким крилима са прилично равним ивицама и само благо суженим крилима са заобљеним крајем од пет прстију. Релативно је дугачак, реп има прилично заобљен облик. Млади јединке обично изгледају виткије, са ужим крилима и задњим ивицама у облику латиничног слова "S", као и са нешто дужим репом. Риђи мишари имају тенденцију да лете релативно спорим, дубоким замасима крила и имају релативно спор лет. Риђи мишар једри са подигнутим крилима, приметно савијеним у карпалним зглобовима и лети у широким круговима са крилима у плитком диедарском облику. Нагоре савијени врхови могу побољшати њихов изглед сличан орлу. Риђи мишари често лебде и дуже време. У лету, беличасто-наранџасти реп често из даљине изгледа потпуно бео и истиче се својом бледилом у односу на тамни задњи део тела и задња крила. Примарни покривачи и већи покривачи су црнкасти код одраслих риђих мишара , а већи покривачи имају бледе врхове. Одрасле јединке су тамно сиве на летним перјем са црнкастим пругама које се шире ка споља на врховима крила и на задњим ивицама. Доњи део крила је обично благо прошаран риђкастим пругама код бледих одраслих јединки, док средње светле одрасле јединке имају јачи контраст од бледе главе и груди до тамнијег, смеђег горњег дела тела и покривача крила, као и груди и облога крила. Одрасли риђи мишар у лету обично изгледа уједначеније изнад, са бојама које варирају од окер до жућкасто-смеђе до тамније риђосастосмеђе и поседује богатије обојене тамније делове, са репом који је веома променљив у риђој морфи. Тамна одрасла јединка у лету може се појавити са или без бледе мрље на потиљку. Тамно обликовани риђи мишари изнад показују бледе базе код примарних, неке мање тамне јединке показују благи контраст смеђе обојених покривача крила у односу на црње карпалне области са сивкастом нијансом код секундарних, али реп је очигледније блеђи, сивљи и променљивији. Доњи део тамне морфе одрасле јединке упадљиво контрастира тамним телом и покривачима испод крила у односу на бледо летно перје. Млади риђи мишари су очигледно пругастији код бледих, средњих и риђих морфи са различитим обликом крила. Млади јединке тамне морфе имају релативно уједначене секундарне превлаке изнад са блеђом основом руке, при чему су унутрашње четири примарне превлаке танко пругасте, беличаст реп постаје сиво-смеђ и изгледа нејасно пругасто. Задње ивице крила су дифузније, сивље и уже него код одраслих, а тамна линија се често налази дуж већих покривача крила. Тамно обликоване младе јединке у лету су још уједначеније, без тамнијих задњих ивица, изнад и испод, сивкасти секундарних пера изгледају много тамније са ширим, али дифузним пругама и често изразито широким задњим ивицама, што повећава контраст у односу на беличасто перје са тамним врхом.
Величина веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:ButeoFeroxKeulemans.jpg|лево|мини|Илустрација Џона Џерарда Кејлеманса, 1874Ово је једна од највећих врста рода Buteo. Само две врсте, монголски мишар (Buteo hemilasius) и краљевски мишар (Buteo regalis), значајно премашују просечну и максималну тежину номинованих риђих мишара или достижу сличан распон крила, али неколико других врста рода се углавном преклапа по величини тела са риђим мишаром (на пример, галапагоски мишар , риђорепи мишар и црвенорепи мишар и аугур мишар, гаћасти мишар и шакалски мишар). Дужина може да се креће од 50 до 66 цм, а распон крила од 112 до 163 цм. Просечан распон крила може бити око 145 цм, а распон крила сигурно парира монголском мишару као највећем од свих Buteo. Риђи мишар показује типичан полни диморфизам величине у корист женки, јер могу бити и до 15% веће и у просеку до 30% теже. Просечна телесна маса мужјака је 1.035 г , међу узорком од 8 са тежином у распону од 590 до 1.281 г, док је просек био 1.315 г код женки, у узорку од 11 у распону од 945 до 1.760 г. У међувремену, тежина мигрирајућих риђих мишара који су мигрирали у Еилату била је 1.182 г код одраслих мишара и 1.047 г код двогодишњих младих јединки. Мере индијских риђих мишара биле су од 1.000 до 1.300 г, са мањим дужинама од 46 до 55 цм и распоном крила од 129 до 150 цм. Међу стандардним мерама, мужјаци номинованих подврста достижу тетиву крила од 405 до 459 мм, док женка достиже тетиву крила од 428 до 496 мм. Код мужјака реп може мерити од 204 до 244 мм , док женка може мерити од 223 до 262 мм. Дужина тарзалне кости код мужјака може достићи 83 до 93 мм, док женке достижу 87 до 96 мм. Код номиноване расе, кљун је дугачка 23,4 до 30 мм код оба пола, са просеком од 27,9 мм код миграната у Еилату. Зрели мигранти у Еилату су били дугачки од 24,8 до 32,1 мм, са просеком од 27,8 мм, на увећаној канџи.
Идентификација десно|мини| Типичан бледа морфриђег мишара гледан одоздо Блеђе јединке риђег мишара су обично прилично препознатљиве, али њихово веома променљиво перје доводи до погрешне идентификације. Главна забуна је са још варијабилнијим обичним мишаром (Buteo buteo), углавном степске подврсте, који се гнезди и мигрира у често сличним подручјима. Степски мишари се разликују по различитим карактеристикама перја, тј. тамнијој глави и грудима са контрастном светлијом траком на грудима, потпуно пругастим и тамнијим горњим репом, мање израженим карпалним мрљама и испод и изнад, контрастнијом облогом крила са светлијим средњим покривачем крила, при чему је већи покривач најтамнији. Због великих варијација у перју, степски мишари се често не могу поуздано разликовати и при посматрањима на већим удаљеностима се најбоље разликују по мањој величини и различитим пропорцијама. Степски мишар је знатно мањи, компактније грађе и поседује знатно краћа крила и реп од номиналних риђих мишара. Штавише, степски мишар има израженију главу, али мање избочен кљун и лети бржим, али чвршћим и мање флексибилним ударима. Такође, степски мишари имају тенденцију да лете са равнијим крилима у једриличарском облику и мање израженим диедералним обликом без врхова усмерених нагоре. Тамније морфе одговарајућих врста су толико слични да се морају разликовати по величини, пропорцијама и летним покретима. Посебно је тешко разликовати од степског мишара мању северноафричку подврсту. У Азији је риђи мишар сличан монголсом мишару, који је у просеку нешто већи, али има нешто уже крила. Типично, планинске врсте имају велику белу мрљу на горњој делу крила, са једнообразним сивкасто-белим репом (са највише 2-3 тамне пруге видљиве само изблиза), тамнијом, земљаносмеђом бојом на грудима и бутинама и недостају им типични топли, риђи тонови дугих ногу. Код тамно морфираних монголских мишара, мада могу имати нешто тамнију основну боју на доњим секундарним ногама и понекад показују бледо латинично "U" на грудима, али су иначе готово идентични по изгледу тамно морфираним риђим мишарима. Једини други Buteo који се потенцијално може помешати са риђим мишаром је мигрантски гаћасти мишар (Buteo lagopus) који је сличан по величини, пропорцијама и понашању у лету, које може да се простире до лебдења (међутим, гаћасти мишар је незнатно мањи по величини са краћим ногама и краћим кљуном). Гаћасти мишар треба да се разликује од риђег мишара по препознатљивом белом репу са широком тамном субтерминалном траком, као и по потпуно пернатим ногама. Младим гаћастим мишарима недостају тамне дијагонале доњих крила многих младих риђих мишара. Риђи мишар се потенцијално може помешати са другим средњим или великим неповезаним врстама грабљивица ван рода Buteo, укључујући више врста малих до средње великих орлова и две врсте осичара. Међутим, сви они обично имају низ препознатљивих морфолошких карактеристика, посебно пропорције и облике крила, главе и репа и летних покрете, као и карактеристике перја које их лако разликују чак и од најсличнијих по боји и величини риђих мишара.
Оглашавање