30. септембар (30.9.) је 273. дан у години по грегоријанском календару (274. у преступној години). До краја године има још 92 дана.
Догађаји
1399 — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо. 1846 — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба. 1912 — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти. 1915 — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања. 1918 — Ступило је на снагу „Солунско примирје“ којим је ефективно окончано бугарско учешће у Првом светском рату на страни Централних сила. 1941 — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца. 1949 — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница. 1962 — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на Универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци. 1965 — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи. 1966 — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес. Боцвана стекла независност. 1970 — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији. 1980 — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту. 1988 — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико. 1990 — Српско национално вијеће донело одлуку да се приступи реализацији пуне политичке и територијалне аутономије српског народа у Хрватској. СССР је нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе са Јужном Корејом. 1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1992 — Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима. Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте. 1993 — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи. 1994 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова. 1999 — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. 2000 — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти. 2005 — Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазвавши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.
Рођења 1839 — Људевит Вуличевић, српски писац, есејиста, филозоф и свештеник. (прем. 1916) 1871 — Даница Бандић, српска учитељица, ауторка драма и дечије књижевности. (прем. 1950) 1882 — Ханс Гајгер, немачки физичар. (прем. 1945) 1894 — Хуго Клајн, југословенски лекар, редитељ, писац и шекспиролог. (прем. 1981) 1905 — Невил Френсис Мот, британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1977). (прем. 1996) 1917 — Бади Рич, амерички џез музичар (бубњар и вођа бенда). (прем. 1987) 1921 — Дебора Кер, шкотска глумица. (прем. 2007) 1924 — Труман Капоте, амерички књижевник, сценариста и драматург. (прем. 1984) 1927 — В. С. Мервин, амерички песник и преводилац. (прем. 2019) 1931 — Енџи Дикинсон, америчка глумица. 1932 — Арсеније Јовановић, српски редитељ, сценариста и преводилац. (прем. 2025) 1940 — Здравка Крстуловић, хрватска глумица. (прем. 2003) 1945 — Ехуд Олмерт, израелски политичар. 1950 — Лаура Ескивел, мексичка списатељица, сценаристкиња и политичарка. 1957 — Френ Дрешер, америчка глумица. 1959 — Еторе Месина, италијански кошаркашки тренер. 1961 — Ерик Столц, амерички глумац и редитељ. 1962 — Зоран Арсић, српски фудбалер и фудбалски судија. 1962 — Франк Рајкард, холандски фудбалер и фудбалски тренер. 1962 — Борислав Цветковић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1964 — Моника Белучи, италијанска глумица и модел. 1966 — Богдан Обрадовић, српски тениски тренер. 1968 — Анита Манчић, српска глумица. 1970 — Драган Мићановић, српски глумац. 1971 — Џена Елфман, америчка глумица. 1972 — Александра Ковач, српска музичарка. 1975 — Марион Котијар, француска глумица, музичарка и активисткиња за екологију. 1978 — Малгожата Глинка, пољска одбојкашица. 1980 — Стефан Линдеман, немачки клизач. 1980 — Мартина Хингис, швајцарска тенисерка. 1981 — Игор Куњицин, руски тенисер. 1984 — Немања Рнић, српски фудбалер. 1986 — Оливије Жиру, француски фудбалер. 1987 — Драгана Дабовић, српска глумица. 1991 — Жофре Ловерњ, француски кошаркаш. 1992 — Јоханес Фојтман, немачки кошаркаш. 1992 — Марко Чекинато, италијански тенисер. 1993 — Јована Јакшић, српска тенисерка. 1997 — Макс Верстапен, холандски аутомобилиста, возач Формуле 1.
Смрти 1891 — Жорж Ернест Буланже, француски генерал. (рођ. 1837) 1937 — Михаил Џавахишвили, грузински и совјетски писац (рођ. 1880) 1955 — Џејмс Дин, амерички глумац. (рођ. 1931) 1985 — Чарлс Рихтер, амерички сеизмолог. (рођ. 1900) 1989 — Оскар Давичо српски и југословенски књижевник. (рођ. 1909) 1991 — Тома Здравковић, српски певач народне музике. (рођ. 1938) 2007 — Милан Јелић, председник Републике Српске. (рођ. 1956) 2010 — Тони Кертис, амерички глумац. (рођ. 1925) 2014 — Мартин Луис Перл, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1927) 2018 — Јадранка Пејановић, српска глумица и новинарка. (рођ. 1979)
Празници и дани сећања 1966 — Бивши британски протекторат у Африци Бецуаналенд стекао независност под називом Република Боцвана. Први председник постао Сереце Кама.
Референце
Литература
http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=30&mm=9&yyyy=2003