Жути вољић () је грмуша Старог света из рода грмуша са дрвећа родова Hippolais и Iduna. Гнезди се у континенталној Европи, осим на југозападу, где га замењује његов западни пандан, краткокрили вољић. Миграторна је врста и зимује у подсахарској Африци.

Таксономија Жуток вољића је први описао Луј Жан Пјер Вијејо, 1817 године у свом делу "Nouveau dictionnaire d'histoire naturelle, appliquée aux arts, à l'agriculture, à l'économie rurale et domestique, à la médecine". Име рода Hippolais потиче од старогрчке речи hupolais, како ју је погрешно написао Карл фон Лине. Односила се на малу птицу коју су помињали Аристотел и други и може бити ономатопејска или изведена од hupo, „испод“, и laas, „камен“. Специфични епитет icterina на грчком значи „жута боја“. Icterus је била стара реч за жутицу, а односила се и на жућкастозелену птицу, можда и на вугу, за коју се веровало да лечи ту болест. Птичари га колоквијално називају "icky".

Научно име се такође писало као Hypolais icterina.See e.g.

Опис Жути вољић је прилично велика грмуша са великом главом, широким кљуном и дугим крилима са прилично кратким репом четвртастог краја. Горњи делови су сивкастозелени, а доњи делови су једнолично светло жути. Има бледи рожасти део између око и кљуна и прилично нејасан жућкасти суперцилијум са бледим прстеном око ока. Друге карактеристичне особине укључују панел на преклопљеним крилима формиран бледим ивицама секундарног и терцијарног перја и сиве, понекад плавкасте ноге.

Станиште Жути вољић је птица која настањује шумарке, али не шуме, која преферира ивице шума или пропланке, фаворизујући крошње дрвећа са добрим распоредом и високим растињем. Преферира широколиснато дрвеће, али се може наћи и у четинарима помешаним са широколисним дрвећем. Користиће шумарке, воћњаке, паркове, баште, заштићена станишта и високе живе ограде прошаране дрвећем.

Оглашавање мини|300x300п| Песма жутог вољића Песма жутих вољића је брзо назално брбљање које укључује мимикрију других врста. Оглашавање се описује као "тек" или "тек, тек, тек".

Распрострањеност Жути вољић је најсеверније распрострањен од четири врсте Hippolais; њеногово гнежђење се протеже од северне Француске и Норвешке кроз већи део северне и источне Европе, на југу све до северних Балканских планина и Кримских планина, а на истоку у суженом појасу до реке Об. Недавно се гнезди у Шкотској, али је обично селица у Великој Британији и Ирској. Постоји запис о жутом вољићу из 2022. године из Гамбела на Аљасци, а документована је и у држави следеће године.

Жути вољићи су миграторна врста и цела популација зимује у подсахарској Африци, углавном јужно од екватора. Почиње своју миграцију ка југу крајем јула, достижући врхунац почетком августа, а затим се враћа у подручје гнежђења крајем маја.

Исхрана Жути вољић је углавном инсектојед, али се храни воћем крајем лета. Храни се међу лишћем, хватајући инсекте било на лишћу или лепршајући, и хватаће муве. Генерално је неспретнији од мањих, али површно сличних грмуша рода Phylloscopus. Прилично усамљена, територијална је и на местима за гнежђење и на местима за зимовање.

Гнежђење мини| Јаја жутог вољића - MHNT Жути вољићи полажу четири до шест јаја у гнездо које се налази или на дрвету или на грму. Гнездо је добро изграђена чаша од трава, биљних стабљика, маховине и меких гранчица, често прекривена комадићима брезове коре, лишајева, цвећем, делимично причвршћена паучином, обложена финим влакнима, корењем, крзном и сличним меким материјалом, смештена у грану дрвета, често 1–4 м изнад земље, понекад и до 7 м. Инкубација је углавном од стране женке, период инкубације траје 12–14 дана; птиће хране оба родитеља, а птићи добијају комплетно перје са 13-15 дана.

Референце

Спољашње везе

Жути вољић из BirdGuides-а Жути вољић - Текст о врстама у Атласу птица Јужне Африке

Категорија:Acrocephalidae Категорија:Hippolais Категорија:Таксони које је описао Луј Пјер Вјејо Категорија:Птице описане 1817. године Категорија:Птице Африке Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Србије